Ukrajina iznad svega

Ukrajina iznad svega, čulo se iz kolone u kojoj su marširali i Banderini poštovaoci u uniformama ukrajinske divizije koja se svojevremeno borila na strani nacista.
Tako istrajnu naklonost dela zemljaka bivši vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista duguje činjenici da se borio protiv Sovjetskog Saveza i da je u toj borbi bio spreman na sve, pa i na saradnju sa nacistima. Cilj mu je bio nezavisna Ukrajina, i to je dovoljno da ga neki i danas smatraju nacionalnim herojem.

U borbi koju je protiv vlasti Viktora Janukoviča vodila ukrajinska opozicija, ona je bila naterana da prigrli i sve antiruski orijentisane snage. Izgovor je bio da se to čini zarad zajedničkog cilja - u ovom slučaju približavanja Evropskoj uniji - i s nadom da će, kada se do tog cilja dođe, nove vlasti uz pomoć Brisela uspeti da se izbore s partijama poput Slobode, čije desničarske vrednosti ne dele drugi opozicioni lideri, ali bez čijeg angažovanja protesti na Majdanu ne bi imali šanse na uspeh.

Lider Slobode najpre je vodio Socijalnacionalnu partiju Ukrajine, čiji je naziv nosio neskrivene asocijacije na ime partije koju je predvodio Adolf Hitler. Izrazito proukrajinska partija, kako je predstavljaju vođe, Sloboda ima istoriju ekstremnog ponašanja: poziva na oslobođenje od moskovsko-jevrejske mafije, delila je letke s Gebelsovim tekstovima prevedenim na ukrajinski, prozivala holivudsku glumicu ukrajinskog porekla Milu Kunis da zapravo nije Ukrajinka već Jevrejka Netrpeljivost prema homoseksualcima ili strancima se podrazumeva.

Uprkos tom ekstremizmu Sloboda je uspela da stekne sledbenike među onim Ukrajincima duboko razočaranim u korumpirane i zavađene političke partije, te da privuče glasače koji su poverovali u obećanja da će se u zemlju uvesti red i zaustaviti korupcija i pljačka. Tokom demonstracija ove zime njeni članovi bili su prvi koji su pokazali spremnost da se sukobe s policijom i tako održali plamen protesta u trenutku kada se činilo da demonstranti posustaju, a kad se za druge opozicione lidere ispostavilo da nemaju snage da pokrenu mase.

Ali čak ni Slobodina rusofobija i antisemitizam nisu dovoljni da zadovolje sve radikalno desne učesnike protesta. Tokom sukoba ubrzo se odvojio još ekstremniji Desni sektor, koji je preuzeo glavnu ulogu u sukobima s policijom. Oni su na Majdan prvo doneli motke, zatim Molotovljeve koktele i bombe. Opremljeni maskama i šlemovima, delovali su odlučno, mnogima i zastrašujuće. NJihova podrška proevropskim demonstrantima ograničena je samo na borbu protiv upliva Moskve: jer, oni budućnost zemlje ne vide u EU, koja ugnjetava narode.

Uz Desni sektor aktivirale su se i druge radikalne grupe, kao što su Ukrajinski nacionalni zbor (UNA-UNSO), Trizub, Patriote Ukrajine. Uglavnom je reč o militantnijim strujama Slobode, manjim grupama koje su se povezale preko društvenih mreža - a tu su i fudbalski huligani, lokalne bande koje se angažuju u prepadima na biznismene i naručenim obračunima

I tako su nacistički simboli postali uobičajeni detalji tokom uličnih protesta, nasilje se proširilo i mimo Majdana, a radikalne grupe nastavljaju da osvajaju prostor za sebe koristeći situaciju u kojoj je važno samo biti protiv Moskve. Pred dojučerašnjim opozicionim strankama koje su preuzele vlast, kao uostalom i pred svim građanima Ukrajine koji su se nadali bližim vezama s Evropom, stoji neizvesna budućnost: njihovi radikalni saborci, zahvaljujući kojima je i izvojevana pobeda, mogli bi da se u vrlo bliskoj budućnosti ispostave kao ozbiljna prepreka uspostavljanju slobodne, demokratske države kakvu je priželjkivala većina demonstranata.



Situacija u ukrajini viđena očima učesnice uličnih protesta

Čeka nas tužna budućnost

Asja Bazdireva (27) je novinarka ART UKRAINE Magazine iz Kijeva i učesnik je protesta na trgu Majdan od prvog dana. O svom viđenju najnovijeg razvoja situacije u njenoj zemlji, za NIN kaže: Danas, kada je Rusija objavila rat Ukrajini, veoma je teško govoriti o perspektivama daljeg razvoja Ukrajine. Putin je dobio saglasnost Saveta federacije za svoju odluku da upotrebi ruske snage u Ukrajini. Putin tvrdi da je to radi zaštite stanovnika Krima koji govore ruski, što je besmislica, jer oni nisu od njega tražili nikakvu zaštitu, a pošto su Ukrajinci, oni nemaju nikakve veze sa Rusijom.
To nas navodi na to da razmišljamo o Putinu, koji ne može da oprosti pobedu ukrajinskog naroda nad korumpiranom vladom i posebno nad predsednikom Janukovičem, diktatorom u nastanku, dodaje Bazdireva.

Zapadni masovni mediji Evromajdan-revoluciju još posmatraju kroz maglu ruske propagande. Ta propaganda je stalno ljude na Majdanu optuživala da su fašisti, nacionalisti i desničarski ekstremisti. Ali ako detaljnije pogledate videćete samo obične ljude, koji ne mogu da prežive u zemlji u kojoj su predsednik i njegova takozvana Porodica , kao i Partija regiona, uveli Ukrajinu u najveću krizu u njenoj istoriji - političku, ekonomsku i kulturnu. I dok deca umiru jer ne dobijaju potrebnu medicinsku pomoć, dok se širom Ukrajine zatvaraju seoske škole, dotle Janukovič gradi novu palatu, u kojoj jedan jedini krevet košta više nego što prosečan Ukrajinac može da zaradi za čitav život, priča Bazdireva.

Nama ne trebaju Putin i njegova armija, koji provociraju narod na Krimu, u Donjetsku, Harkovu, kako bi započeli rat. Mi se ne nadamo nikakvoj pomoći od Evropske unije, jer oni tamo stalno ponavljaju da su duboko zabrinuti, a ta zabrinutost nikad nije prerasla u neku pravu akciju. Ne mora se biti ekonomski analitičar kako bi se shvatilo koliko nas tužna budućnost čeka. Svi ovi ljudi koji su učestvovali u protestima na Evromajdanu trenutno ne misle na novac. Mi mislimo na cenu koju smo platili kako bi se ostvarila ova revolucija dostojanstva, kako je mi nazivamo: podrška, samoorganizovanost, spremnost da se izađe iz udobne zone - i još mnoge druge stvari koje su nas učinile da se osećamo kao ljudi, a ne kao potrošači. Mi mislimo na stotinu života koji su ugašeni u borbi za pravdom, kaže za NIN Bazdireva.