Zaposlenje je izuzetak

Vratimo se još jednom u onu čekaonicu u kojoj smo bili prošle nedelje. Došla je profesorka Nada, majka devojčice koja je pružila povod za raspravu o gramatici. Rukovala se sa starijim bračnim parom na klupi pored njene ćerke. Gospođa joj je iznela svoju dilemu: – Profesorka, znam da je zapaljenje a ne zapalenje, odeljenje a ne odelenje. Ali zašto oboljenje, kad tu, u ekavskom, nema drugih oblika sa „lj“? – Kako nema? – pobunio se njen muž. – Imaš oboljevati. Bar mi matori to znamo, jer svaki čas oboljevamo, poboljevamo, razboljevamo se... – Pardon – rekla je Nada. – Ekavski oblici tih glagola glase obolevati, pobolevati, razbolevati se, a ijekavski obolijevati, pobolijevati, razbolijevati se. Oblici kao „oboljevati“ nastali su mešanjem dva izgovora, dakle nisu pravilni. Što se tiče oboljenja, glagolske imenice na „nje“ od svršenih glagola uvek imaju jotovanje. Prema roditi je rođenje, prema skratiti – skraćenje, prema objasniti – objašnjenje i tako dalje. Otuda će i “l” u osnovi glagola dati „lj“, kao u sažaljenje, preseljenje, osvetljenje itd., s jedinim izuzetkom zaposlenja i uposlenja... – Znači, nije pravilno „zapošljenje“? – Postoji takav oblik, nije pogrešan, ali je preovladalo zaposlenje, pod uticajem nekadašnjeg izraza „biti za poslom“, kao i prideva poslen, od koga imamo i poslenik i besposlen. – Mama, a pokolenje? – upitala je Tijana. – Pokolenje nije glagolska imenica, nego je od koleno. Zato u ekavskom ima „l“, dok je u ijekavskom... Tu je zastala, videći da joj prilazi jedan mladić koji je dotle sedeo na klupi kraj prozora. – Izvinjavam se – rekao je on. – Slučajno sam čuo da govorite o zaposlenju. Ja sam diplomirao pre četiri godine, otad sam na birou, pa ako možete ikako da mi pomognete...