Nedostojni naslednici

Kao nikad do sada, proslava praznika, dana srpske državnosti - za tu svrhu izabranog datuma proglašenja Sretenjskog ustava iz 1835. godine - uveličana je prigodnom izložbom dela likovne umetnosti. Takvu akciju zamislio je i ostvario beogradski Narodni muzej, motivisan uverenjem, izloženim u katalogu rečene izložbe, po kome su država i njena kultura nerazdvojno vezane, i stavom da nema bolje državne propagande od onoga što izražava njena kultura. Izložbi je dat odgovarajući naziv: Umetnost i ideja državnosti. U autorskoj postavci kustosa muzeja, Evgenije Blanuše, nalaze se eksponati koji ne samo po svojoj sadržini, već mahom i po vremenu nastanka čine adekvatnu evokaciju ideje o srpskom državnom ustrojstvu i borbe za njeno ostvarenje. Reč je o galeriji portreta zaslužnih tvoraca istorijskog preobražaja Srbije, u kome se ona od turskog pašaluka pretvorila u slobodnu državu.

Jednako mesto u toj postavci imaju ratnici koji su oružjem izborili ostvarenje ideje srpske državnosti i ljudi od politike, tribuni, diplomate, kulturni radnici i umetnički stvaraoci, odani istom cilju. Tako jedni uz druge stoje likovi vožda Karađorđa, Miloša Obrenovića, Prote Mateje, Čarapića, Knićanina, Tanaska Rajića, mitropolita Stratimirovića, kneza Mihaila, Avrama Petronijevića, Garašanina, Dositeja, Mušickog, Vuka, Anastasa Jovanovića. Duh vremena rađanja savremene Srbije oseća se u prožetosti stila romantizma i klasicizma u delima koja prikazuju istorijske događaje, Hajduk Veljkovu herojsku pogibiju slikara Steve Todorovića, Isailovićevog Kneza Milana na odru, Jovanovićevog Tanaska Rajića kod topova...

Ova izložba znači više nego prigodnu priredbu koja doprinosi prazničnoj atmosferi jednog istorijskog datuma. Ona podseća posetioca na neveselu istinu o tome koliko je za Srbiju i danas aktuelno pitanje državnosti na celovitoj istorijskoj teritoriji. Više nego na bilo kom drugom mestu, u Narodnom muzeju čini se neverovatno da borba za status potpune srpske državnosti koja je izgledala završena, prinudno još traje... Prilika je to i za poređenje ostvarenja naših predaka koji su vodili borbu za državu sa njihovim potomcima, prinuđenim da brane predačko nasleđe. Toga radi, ovoj izložbi je trebalo naći prigodnije mesto od atrijuma zvanično zatvorenog Narodnog muzeja. Prava reč o tome čula se od srpskog ministra kulture, izgovorena jetkim tonom, primerenom nevoljnoj istini: to što ovako ozbiljnom kulturnom manifestacijom dan državnosti obeležavamo u devastiranom zdanju hrama nacionalne kulture, sticajem okolnosti za koje smo sami odgovorni, postajemo nedostojni neslednici ostvarenja primljenih od svojih istorijskih predaka.