Plinsko svetlo

Internetom kruži vic o tome kako u kafanu ulaze dva momka i dve devojke, a jedna od njih odmah pita konobara: Izvinite, koji je pasvord za vaj-faj? jebovaskonobar, promrsi ovaj. A jel odvojeno, upita ga ona. Ne, sve zajedno, reče konobar. U paketu sa vicom ide serija fotki na kojoj su prikazani ljudi u različitim društvenim situacijama, na plaži, u parku na klupi, na utakmici, u restoranu, automobilu, muzeju i tako redom, sa zajedničkim imeniteljem da svi oni, iako u društvu, drže mobilni telefon u ruci i zure u njega. U drugoj varijanti slična serija fotografija takođe prikazuje grupu ljudi bez realne međuljudske interakcije, ali očigledno virtuelno povezane s nekim ili nečim, a ispod fotki sledi tekst: Bojim se dana kada će tehnologija da nadraste međuljudske odnose. Svet će dobiti generaciju idiota. Ajnštajn.

Sviđalo se to nama ili ne, uhvaćeni smo u mrežu virtuelne komunikacije, a ogroman broj ljudi nema snage, ili želje, da se i na trenutak skine sa veb-udice. Kompulzivno se kljucaju poruke, proverava pošta, listaju FB statusi i čitaju tvitovi, čak i u situacijama kada okolo pršti život, a interakcija sa stvarnim ljudima je nadohvat ruke. Ništa neobično onda što najnovije istraživanje kompanije Erikson tvrdi da je internet konekcija jedan od pet glavnih faktora zadovoljstva života u gradovima, a Hans Vestberg, direktor ovog švedskog komunikacionig giganta, koji posluje u 150 zemlja sveta, hvali se da imaju inovativno rešenje koje će omogućiti ljudima da uspeju u umreženom društvu.

Famozni uspeh u društvu omogućiće mobilni internet preko uličnog osvetljenja, tako što će širokopojasne mreže biti sprovedene kroz javnu LED rasvetu. Ko se seća čuvene pesme Dobriše Cesarića Balada iz predgrađa, znate ono i lije na uglu petrolejska lampa, svetlost crvenkastožutu, može odmah da je zaboravi. Zato što su dva multinacionalna giganta, holandski Filips i švedski Erikson ukrstili razvoj i rešili da osvoje svet do zadnjeg predgrađa uličnim led-lampama s integrisanom mobilnom telekomunikacionom opremom.

Pašće i Berlin, koji još uvek ima oko 80. 000 plinskih svetiljki i neviđeno je ponosan na njihovo karakteristično topložuto, plinsko svetlo, kao i na same lampe od kojih neke datiraju iz 1826. i dragocena su umetnička dela pruskog arhitekte i urbaniste Karla Fridriha Šinkela. Pašće, jer grad Berlin svake godine za rasvetu troši 23 miliona evra, od čega polovina odlazi na plinske svetiljke, a ovako će i bandere da zarađuju, jer će ih zakupljivati mobilni operateri. I mogu građani Berlina okupljeni oko udruženja Kultura plinskog svetla da galame kako je plinsko svetlo važno svedočanstvo industrijske kulture, da se podsećaju da je i Marlen Ditrih u pesmi Lili Marlen pevala o laterni koja stoji pred kasarnom (i stvarno tamo još uvek stoji), te kukaju kako su berlinske plinske lampe preživele dva svetska rata, krize, bombardovanja, okupaciju, naciste i komuniste, nema im spasa.

U berlinskom slučaju toplo plinsko svetlo zameniće hladno plavo po imenu DŽesika, kako glasi fabričko ime led-svetiljke berlinskog proizvođača Zeluks. DŽesika ne emituje štetne gasove, ona je štedljiva, bleštava i daje bolju svetlost nego šuma plinskih lampi u ulici Pod lipama (Unter den Linden), plus stoji na modernoj uličnoj banderi bez ukrasa. Turisti će je primetiti samo ako udare u nju, kaže sa žaljenjem Bertold Kujat, predsednik udruženja Kultura plinskog svetla.

S druge strane, direktor Eriksona, Šveđanin Hans Vestberg (rođen 1965), koji je pre dve godine proglašen za šestog najmoćnijeg čoveka na svetu u wireless-u, smatra da je to fantastično rešenje koje prikazuje kako ICT partnerstva mogu da reše izazove urbanizacije, jer populacija u gradovima raste neverovatno, čak 7.500 novih stanovnika po jednom satu. A sve njih treba umrežiti i omogućiti im da stanu kod svake bandere i pošalju neki od onih čuvenih FB statusa, tipa stojim kod bandere i pišem status.

Bankrot bitkoin berze

Najznačajnija berza za trgovinu virtuelnom valutom bitkoin, Mt. Gox, zvanično je prošle nedelje zatražila bankrot. Ova internet-kompanija, čije je sedište u Japanu, bila je poslednjih meseci vrlo uzdržana u odnosima sa javnošću. Sada su nagađanja zasnovana na informacijama, koje su procurile, o velikim gubicima kao posledici hakerskog napada, potvrđena i saopštenjem kompanije.

Mt. Gox je zvanično potvrdio da je oko 750.000 bitkoina u vlasništvu klijenta nestalo. Vrednost ove sume iznosi 446 miliona dolara. Povrh toga, nestalo je 100.000 bitkoina u vlasništvu kompanije, čime ukupni gubitak premašuje pola milijarde dolara.
Ovim su potvrđena i ranija strahovanja da je Mt. Gox dobronameran, ali finansijski i tehnički nekompetentan igrač u nastajućem sistemu virtuelne valute. Britanski mediji navode izjavu anonimnog bivšeg službenika kompanije, koji tvrdi da su napravljeni ogromni propusti u sređivanju finansijskog balasta i softverske zaštite.