Antirecesione mere

Najavljena je izdašna politika stimulisanja investicija u naredne dve godine. U suštini, radi se o nastavku primene „Dinkićevog modela“, ali uz razliku što bi on sada bio vremenski oročen dok se ne završe reforme. Zbog produžene recesije u kojoj se nalazi privreda Srbije, ima opravdanja za nastavak ovih subvencija, ali je neophodno da se njihov iznos smanji i ograniči samo na investicije od regionalnog i nacionalnog značaja“, ističe Arsić. On smatra da ima smisla podsticati građevinsku industriju, poljoprivredu i tehnološke inovacije. Kaže i da bi bilo opravdano da se pokrene program masovne izgradnje stanova koji bi bili dostupni pripadnicima srednjeg sloja, što znači da bi kvadrat u unutrašnjosti koštao 500-600 evra, a u Beogradu 600-800 evra. Republika bi za taj program obezbedila novac za subvencionisanje stambenih kredita, a lokalne zajednice besplatno zemljište. Arsić ocenjuje da bi za sve subvencije bilo dovoljno manje od 20 milijardi dinara, što bi se moglo obezbediti preusmeravanjem novca koji je planiran za formiranje Garantnog fonda i dela neutrošenih sredstava za otpremnine radnika u preduzećima u restrukturiranju. S druge strane, Gligorov ocenjuje da subvencije u poljoprivredi ne rešavaju problem, a to je slaba produktivnost, pa ne vidi smisao u njihovom povećavanju. Smatra da ni podsticanje stanogradnje nije prava mera, jer je pitanje kome prodati nekretnine. „Krediti za nova radna mesta su veoma rđava mera jer je to protiv ekonomske logike, a ako se već žele podsticaji, generalno je bolje smanjiti dažbine, jer je to podsticaj za sve“, kaže Gligorov, podsećajući da slične subvencije ni do sada nisu davale rezultate u Srbiji, pa ne vidi zašto bi to ubuduće bilo drugačije.