19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u utorak, dva dana nakon održavanja referenduma na Krimu na kome je ruska većina izglasala otcepljenje od Ukrajine i proglasila nezavisnost, nacrt zakona o pripajanju tog poluostrva Rusiji. Prethodno formalno obavestivši Državnu dumu o zahtevu Krima da se ujedini sa Rusijom, Putin je tako, jednim potezom pera, označio i prestanak postojanja Ukrajine u njenim dosadašnjim granicama.
Krim je bio i ostaje ruski, ukrajinski i krimskotatarski (...) kuća predstavnika svih naroda koji tamo žive, rekao je Putin. Ali, činjenično može biti samo ruski, jer je u svesti i srcu ljudi, Krim uvek bio i ostao neodvojivi deo Rusije, kazao je on.
Zapad treba da prestane sa histerijom i hladnoratovskom retorikom i prizna da Rusija ima svoje interese koji se moraju uvažavati, rekao je ruski predsednik, dodajući kako Moskva ne želi podelu Ukrajine i uvažava teritorijalnu celovitost ukrajinske države.
Odmah potom Putin je s čelnicima Krima i Sevastopolja potpisao i sporazum kojim se oni primaju u sastav Ruske Federacije kao njene nove članice: Republika Krim i grad s federalnim statusom Sevastopolj.
Za Kijev, naravno - u čemu ima podršku ne samo Evropske unije i SAD, nego, zasad, i ostatka međunarodne zajednice - sve ovo je nelegalno, a Ukrajina celovita država koju Moskva pokušava da pocepa. Pre će, međutim, biti da je cepanje već počelo.
Arsenij Jacenjuk, privremeni kijevski premijer, poručio je da će biti preduzete sve mere protiv separatista koji pokušavaju da unište ukrajinsku nezavisnost. Mi ćemo ih sve naći () i privesti pravdi, i suditi im na ukrajinskim i međunarodnim sudovima. Zemlja će goreti pod njihovim nogama.
Ali Kijev nema načina da ostvari ove pretnje, jer ima samo verbalnu podršku Zapada, koji naravno neće ratovati s Rusijom zbog Krima. EU je svakako ljuta i zatečena, ali posle najnovijeg poteza Moskve ništa ne može da učini, osim da nastavi da preti sankcijama.
SAD i EU su najavile zamrzavanje imovine i druge mere protiv ruskih i ukrajinskih zvaničnika odgovornih za krizu na Krimu; američki predsednik Barak Obama upozorio je na mogućnost uvođenja dodatnih mera ako Rusija ne prestane da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine. Za sada se, dakle, stiglo samo do formiranja crnih lista, na kojima su se u Briselu i Vašingtonu našli političari sa Krima i iz Moskve kojima se uskraćuje mogućnost putovanja i zamrzava imovina.
Američka i evropska lista se, međutim, razlikuju: već je uočeno da evropska ne obuhvata visoke ruske funkcionere, ni bliske saradnike Putina. Na američkoj, pak, među sedam Rusa, našao se i zamenik premijera Dimitrij Rogozin. NJegov odgovor na spisak stigao je preko Tvitera, na kome je prokomentarisao: Druže Obama, a šta uraditi onima koji nemaju ni račune, ni imovinu u inostranstvu? Ili o tome niste razmišljali?
Ali nakon što je Putin svojim potpisom pokazao da za sve to očito ne mari, Zapad će nekako morati da ode dalje od toga. U kojoj formi, još nije izvesno. Razmatra se isključenje Rusije iz grupe G-8, čiji je naredni sastanak trebalo da bude održan u junu upravo u Rusiji, u Sočiju. Ukrajina bi morala da bude glavna tema tog susreta, jer je pitanje sankcija kojima se preti Moskvi daleko složenije od uskraćivanja viza i neće ostati bez posledica ni po evropsku ekonomiju. London je već predložio da bude domaćin junskog samita, na koji Rusija ne bi bila pozvana.
Na nivou pretnji i upozorenja evropski lideri deluju relativno složno, ali je ipak vidljiva pometnja u Briselu od koga se sada očekuje da pokaže spremnost za konkretne poteze. Ova nedelja, slažu se analitičari, biće ozbiljan test Unije koja, čini se, nije bila najspremnija za ono što je usledilo posle proevropskih protesta na kijevskom trgu Majdan. Sada je primorana da reaguje na rusku aneksiju Krima, ali niko nije siguran koji je pravi način za pritiske na Moskvu, sa kojom potom treba i pregovarati, i o tome i o drugim pitanjima. Pri čemu je, da nevolja bude veća, Rusija toliko ekonomski umrežena sa evropskim zemljama, da je nemoguće kazniti je a da cenu ne plati i sama EU.
Iz Nemačke je, direktno od kancelarke Angele Merkel stiglo upozorenje da će Rusija imati ogromnu štetu i ekonomski i politički, što je svakako tačno; ali će štetu onda, pored drugih, pretrpeti i sama Nemačka, ukoliko reši da pokida veze sa svojim trećim najvažnijim trgovinskim partnerom. Nemački biznismeni već su prilično zabrinuti i nemaju ništa od toga što se procenjuje da bi Rusija pretrpela veću štetu.
Ruske kompanije već povlače novac iz zapadnih banaka, poslovanje s njima postaje rizično, a u okolnostima dok se većina evropskih zemalja još bori sa posledicama krize one među njima koje su bile upućenije na privrednu saradnju s Rusijom nisu pripravne na nove udarce njihovim ekonomijama.
Moskva, uprkos procenama o ranjivosti njene ekonomije, o padu rublje (koja je od početka godine izgubila 24 odsto vrednosti) i pretnjama da može izgubiti pozicije na evropskom tržištu, deluje samouvereno. Kremlju je, svakako, neophodan evropski novac - na tu kartu Brisel i Vašington igraju kada prete sankcijama, poručujući da će cena ukrajinske krize biti veoma visoka. Ali nelagodu neminovno izaziva pomisao da Putin u rukama ima još jedan adut - energente, od kojih evropske zemlje zavise. Trideset odsto evropskog gasa dolazi upravo iz Rusije, a u zemljama poput Estonije, Litvanije i Letonije taj procenat je trostruko veći.
Evropski lideri nisu najbolje procenili situaciju kada su ušli u priču o ukrajinskom pripajanju Uniji, a sada se ispostavlja da su otvorili pitanja za koja ni sami nisu bili najspremniji. Nezvanično se već može čuti da je Brisel napravio stratešku grešku, da je potpisivanje Sporazuma o pridruživanju s Kijevom bilo ishitreno, da je trebalo bolje promisliti o mogućim reakcijama Moskve
Za to je, međutim, sada kasno.
I dok su na Krimu prvo slavili nezavisnost, a sada i priključenje Rusiji, ne miruje ni istok Ukrajine, s velikim udelom stanovništva kome je maternji jezik ruski. Kijev optužuje Rusiju da šalje provokatore kako bi podstakli nerede, i da iza toga stoji namera da se Ukrajina potpuno rasparča. Rusija, s druge strane, nastavlja da ponavlja mantru o nelegitimnosti privremenih ukrajinskih vlasti i rešenosti da priskoči u pomoć ukrajinskim Rusima gde god se ovi osete ugroženima. Mnogo eksplicitniji su na Krimu: Donjeck, Lugansk i Harkov imaju isti status kao i Krim: 75 odsto stanovnika istočne Ukrajine želi da se priključi Rusiji, tvrdi zamenik premijera Krima, Rustam Temirgalijev.
Taj stav podržavaju i u Rusiji, gde Putinova popularnost ponovo raste i gde istraživanja pokazuju da 70 odsto građana smatra da su oni kojima je maternji jezik ruski u Ukrajini zaista ugroženi. Kako stvari stoje, Moskva nije daleko od toga da i negde drugde u Ukrajini, a ne samo na Krimu, interveniše u ime zaštite svojih sunarodnika. Ukoliko do toga dođe, pregovori na koje sada pozivaju evropski zvaničnici moći će da se vode još samo o tome kako da se raspad Ukrajine što bezbolnije sprovede. Od uzdanja Kijeva u podršku Zapada, u nadi da jak pritisak na Moskvu može da zaustavi dezintegracione procese na terenu, neće biti nikakve vajde ukoliko ruske trupe osvanu u još nekom delu Ukrajine.
