U redu, laku noć!

Na šestočasovni let boinga 777-200 od malezijske prestonice Kuala Lumpura do Pekinga ukrcalo se te večeri 227 putnika. O njima se brinulo 12 članova posade, uključujući pilota i kopilota. Poletanje je bilo u subotu, 8. marta, tačno u 00.40 po lokalnom vremenu. Samo 40 minuta kasnije, dok je leteo nad Južnim kineskim morem, avion nestaje sa radarskih monitora kontrole saobraćaja i od tada od njega nema ni traga ni glasa.

Ni jedanaest dana od tajanstvenog incidenta, u utorak, pred zaključenje ovog broja NIN-a, ne zna se ništa pouzdanije o uzrocima nestanka letilice u kojoj je, osim 153 Kineza, bilo i 50 Malajaca, te građana iz još 11 zemalja; zato Kina najenergičnije traži od malezijskih vlasti da prestanu da odugovlače sa saopštavanjem svojih saznanja i skrate agoniju članova porodica nestalih putnika.

Najtajanstvenije je pitanje ko je (jer je barem to postalo jasno - da je to neko namerno uradio) isključio dva komunikaciona sistema aviona s kontrolom leta na zemlji, zbog čega se ne zna kuda je krenula letilica posle gubitka signala i nestanka sa radara. Moguća su dva pravca: jedan je severni, pa se istražuje na potezu od Tajlanda do Kazahstana i Turkmenistana, dok druga potraga ide sve do Indonezije u Indijskom okeanu - ukupne površine 7,7 miliona kvadratnih kilometara. Potraga na tako ogromnom prostranstvu zahteva multinacionalnu operaciju, pa se osim Maležana u to upustilo još čak 25 zemalja. U svakom slučaju, kao sasvim realna se uzima mogućnost da je avion još satima po isključenju instrumenata nastavio da leti pre nego što je, na jedan ili drugi način, nestao.

Deluje neverovatno da je toliki avion mogao da negde neprimećeno sleti, što onda ostavlja dve mogućnosti koje se svode na isto: da je ili eksplodirao u vazduhu, ili pao u okean i potonuo. No, u oba slučaja bi se očekivalo da se naiđe na njegove ostatke. Ali - ništa. Singapurski dnevnik Strejt tajms je, recimo, objavio da je jedan radnik sa naftne platforme u Južnom kineskom moru javio vijetnamskim vlastima da je u vreme poslednje komunikacije aviona sa zemaljskom kontrolom svojim očima video zapaljeni avion na nebu. Vijetnamci su na zadate koordinate poslali potragu, ali ona nije našla nikakve tragove pada aviona. Za neke stručnjake to nije dovoljan dokaz, jer su na tim mestima morske struje toliko jake da bi eventualne delove trupa, tereta ili ljudskih tela veoma brzo udaljile sa mesta pada.

Onda se pojavila teorija da rušenje aviona predstavlja čin samoubistva pilota ili kopilota. Zna se da je poslednja poruka iz aviona glasila: U redu, laku noć! i da ju je izgovorio kopilot Farik Abdul Hamid. Ovaj 27-godišnji letač je 2011, mimo svih propisa, dozvolio dvema mladim i zgodnim Južnoafrikankama da uđu u kokpit i da se slikaju sa njegovom šapkom, što naravno ne upućuje na zle namere, ali sugeriše manjak profesionalnosti. Na meti istrage je i 53-godišnji pilot Zaharije Ahmad Šah. Fanatično posvećen letenju, istrazi je postao zanimljiv jer je u svojoj kući imao instaliran simulator leta - koji je u međuvremenu zaplenila policija, i čiji se sadržaj ispituje. Ali opet, kao što ovih dana potvrđuju njegove kolege s raznih krajeva sveta, daleko od toga da je on jedini pilot koji takvu opremu ima kod kuće.

Naravno, tu je i teza o otmici koju su sproveli islamski ekstremisti, s namerom da avion upotrebe na način na koji su to učinili napadači na SAD 11. septembra 2001. Kao mogući cilj se čak navode kule bliznakinje Petronas u Kuala Lumpuru, visoke po 451,9 metara.
Pojavila se i nova teorija - da je u prtljažniku aviona izbio požar, da je vatra oštetila komunikacionu opremu, te da su pilote i posadu na kraju savladali dim i otrovna isparenja; avion se potom sručio u okean. Ovo je teza bivšeg šefa američke federalne agencije za vazduhoplovstvo (FAA) Bilija Vinsenta.
Ali, i dalje ostaje pitanje: gde je avion i šta se zbilo s putnicima?

Zona sumraka

Tajanstveni nestanci aviona već decenijama zaokupljaju maštu. Ovo su neki od najčuvenijih nerešenih slučajeva:

18. jun 1928. Norveški polarni istraživač Roald Amundsen u hidroavionu poleće ka Spicbergenu, kako bi spasio svog rivala, Italijana Umberta Nobilea. Radio-veza s Amundsenom se prekida i ni on ni njegova letilica neće biti pronađeni.
2. jul 1937. Blizu ostrva Haulend, u Pacifiku, u pokušaju da sama preleti oko Zemljine kugle, nestaje slavna američka avijatičarka Amelija Erhart. Avion marke lokid niti njeni ostaci nisu nikada otkriveni.
31. jul 1944. Tokom izviđačke misije nad Sredozemljem nestaje poznati pesnik i pilot Antoan de Sent-Egziperi, tvorac Malog princa. Ronioci su 2000. pronašli letilicu, ali ne i pesnikove ostatke.
15. decembar 1944. Nad Lamanšom, na letu ka Parizu, nestaje vojni avion u kome je bio popularni džez muzičar i vođa orkestra Glen Miler. Ostaci aviona, posade i putnika nikada nisu nađeni.
5. decembar 1945. Važan datum za pobornike teorija zavere ili aktivnosti tajanstvenih sila, jer je tog dana zauvek bez traga nestalo pet američkih borbenih aviona na trenažnom letu iznad Bermudskog trougla. Ista sudbina je zadesila i spasilački avion sa 13 članova posade.