Energično i bučno

Izraelska rediteljka Jael Ronen hrabro je zakoračila u haos zvani raspad Jugoslavije. Predstava Common Ground, premijerno izvedena 14. marta na sceni berlinskog Maksim Gorki teatra, nije ubrzani kurs o dešavanjima na Balkanu, već priča o sudbinama ljudi koji su za vreme rata ili kasnije pobegli u Nemačku i njihovom susretu u Berlinu, tokom audicija za ovaj komad. U predstavi svako glumi samog sebe i priča svoju autentičnu priču.

Na samom početku, komad energično bučno i ironično oslikava hronologiju domovinskog rata. Opsada Sarajeva odvija se pod budnim okom međunarodne zajednice, baš kao i otvaranje Letnjih olimpijskih igara u Barseloni 1992. Genocid u Srebrenici dešava se u leto 1995. kada Štefi Graf osvaja svoju 6. Vimbldon titulu. Neposredno pred Oluju, Portished objavljuje singl Glory box, Bet Gibons peva Give me a reason to love you. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma dinamika predstave se menja. Nagli rez. Tišina nakon pokolja. Glumci započinju priču o nastajanju komada, poseti Sarajevu, Mostaru i Prijedoru, susretima sa žrtvama, unutrašnjoj borbi i suočavanju sa potisnutim emocijama i traumama.

Jasmina Musić i Mateja Meded, obe poreklom iz Prijedora, upoznaju se na audiciji u Berlinu. Jasminin otac bio je zatočen u logoru Omarska, nakon čega mu se gubi svaki trag. Do danas se vodi kao nestao. Matejin otac je za vreme rata radio u tom logoru. Jasmina je nakon očevog nestanka izgubila svaki kontakt sa njegovom familijom. NJih dve postaju vrlo bliske tek pronađene izgubljene sestre.

U vreme početka rata, Dejan Bućin je šestogodišnjak, živi u Beogradu i roditelji pokušavaju da ga zaštite od svega što se događa. Kao odrastao, prvi put odlazi u Sarajevo i shvata da ljudi u Bosni još žive taj rat. U razgovoru sa žrtvama vojske bosanskih Srba i srpskih paravojnih formacija ne oseća se uvređenim, ni krivim kao Srbin, već kao čovek. Citira Bakiru Hasečić: Ja ne delim ljude na Srbe, Hrvate i Bosance, nego na ljude i neljude.

Vernesa Berbo provela je godinu dana u opsadi Sarajeva. Izgubila je svet u kome je bila srećna i dugo nije imala snage da o tome priča, ostala je nema. U Bosni upoznaje Bakiru Hasečić, žrtvu čije je svedočenje o masovnim silovanjima prevodila godinama ranije. Bakira je jedna od prvih koja je progovorila o silovanjima žena tokom rata - Srpkinja, Bošnjakinja i Hrvatica. Silovanje je silovanje, žrtva je žrtva, zločinac je zločinac, tvrdi ona koju su zajedno sa kćerkom i sestrom silovale vesele divizije Milana Lukića.

Rediteljka Jael Ronan već dugo problematizuje pitanja rata i pomirenja u svesti novih generacija odgojenih na narativima od biblijske borbe Davida i Golijata do savremenih interpretacija izraelsko-palestinskog sukoba. U trenutku kada se Evropa suočava sa krizom na Krimu u Ukrajini, predstava Common Ground važna je, jer ukazuje na tragične posledice rata bratskih naroda. Kao ključnu prepreku procesu pomirenja na Balkanu, Ronan prepoznaje pritisak odozgo koji deklarativno podržava, ali suštinski ne dozvoljava dijalog i pomirenje različitih etničkih zajednica. Proces pomirenja počinje spremnošću da prihvatiš da tvoja istina nije jedina istina, a to je najteže.