19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Srpski farmer proizvodi 11 puta manje po hektaru od nemačkog, ali Srbija je i dalje jedna od retkih evropskih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Možda Vojvodina ne može da hrani, kako se ranije govorilo, pola Evrope, ali bi srpski farmer mogao da proizvodi i zarađuje više, tvrde učesnici konferencije Agrarna politika u organizaciji NIN Fokus. Slažu se, takođe, i da je to nemoguće postići bez dodatnih ulaganja. Čak i u opštoj besparici svi tvrde da novca ima, ali da manjka dobrih projekata. Efikasnosti poljoprivredne proizvodnje svakako bi trebalo da doprinese i proces pridruživanja Evropskoj uniji, a na tom putu Srbiju čekaju brojna usklađivanja sa pravilima i standardima EU.
Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, uveren je da bi Srbija mogla da ostvari desetostruko veći profit ukoliko bi se povećala produktivnost, ali da to nije moguće uraditi bez značajnih investicija. Stalno govorimo o holandskom izvozu od 70 milijardi dolara, ali Holandija nikada ne bi postigla takve rezultate da prethodno nije uložila 50 milijardi dolara. Da bi se prinosi povećali neophodno je uložiti bar 1.600 evra po hektaru u kapitalne investicije, tvrdi Kostić.
On se osvrnuo i na sistem subvencija koji se u Srbiji, kako kaže, koristi kao socijalna kategorija, a ne kao sredstvo za povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje. Subvencije bi, kaže, trebalo da se dodeljuju po toni prinosa, a ne po hektaru, pa da se dešava da dva suvlasnika na istom hektaru uzimaju dva puta subvencije za istu površinu.
I Milorad Sredanović, potpredsednik za poljoprivredu Delta Agrara, tvrdi da bi Srbija, uz veća ulaganja, mogla da ima veću poljoprivrednu proizvodnju. Srbija bi levom rukom trebalo da poveća poljoprivrednu proizvodnju na 10 milijardi evra. Ne treba da čekamo ulazak u EU da bismo to postigli, niko nam ne brani da i sada budemo produktivni. Do 2050. na planeti će biti 2,5 milijardi ljudi više nego sada, a potreba za hranom će se povećati 70 odsto. Poljoprivredne površine su limitirane, sve je manje zaliha nafte i gasa tako da oni koji budu imali hranu imaće bogatstvo, naglasio je on. Sredanović je dodao da je Delta Agrar u voćnjak u Čelarevu uložio samo u infrastrukturu 45.000 evra po hektaru. Zbog toga sada imaju prinos jabuka 60 tona dok je u Srbiji prosek 15 tona po hektaru.
Delta Agraru, međutim, treba jak srpski agrar jer samo tako možemo osvojiti evropska tržišta. Postojećih nekoliko dobrih kompanija su samo slobodni strelci, naglasio je on.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta je kazao da domaći farmer proizvodi 11 puta manje nego nemački. U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi, kazao je on.
Prema tvrdnjama Frejka Janmata, šefa ekonomskog odeljenja EU delegacije u Srbiji, ni u EU mladi ne hrle na farme. Samo 14 odsto gazdinstava u EU imaju farmere mlađe od 40 godina, precizirao je Janmat.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u PKS izneo je podatak da je u poljoprivredi zaposleno 21 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Srbija je prošle godine uvezla 10.000 tona svinjskog mesa. Ne treba uvoditi barijere, ali treba stvoriti takav ambijent da se više proizvodi, kazao je on.
Ševarlić je upozorio da je Srbija ispustila dva najprofitabilnija posla, proizvodnju mesa i mleka i da će to teško nadoknaditi. Danas je najvažnije obezbediti tržište. Mi tržište imamo, ali to ne koristimo što se vidi po izvozu bejbi-bifa. Od 8.000 tona, kolika je kvota, izvozimo samo 500 tona, konstatovao je on, naglašavajući da je prema popisu gazdinstava jedna petina obradivog zemljišta, ili oko milion hektara, izgubljeno u odnosu na zvanične statističke podatke kojima se do sada zvanično baratalo.
Janmat je, ipak, ukazao na to da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni hrane, što znači da je konkurentna, ali mora da poštuje evropske standarde ako želi da poveća suficit. Uprkos liberalizaciji tržišta porasli su i proizvodnja i izvoz. Ubeđen sam da će uz podršku EU Srbija napredovati, istakao je Janmat.
Miljan Ždrale, šef za agrobiznis EBRD za region jugoistočne Evrope rekao je da 50 miliona evra koje će Srbija godišnje dobijati od IPARD fondova neće moći da reši problem finansiranja u poljoprivredi. To je kap u moru za ruralni razvoj. Moramo da napravimo bazu za veće komercijalno finansiranje, rekao je Ždrale.
EBRD zajedno sa vladom, kako on kaže, radi na nacrtu zakona za predsetveno finansiranje i izmenama zakona o javnim skladištima, koji će biti alternativni izvor finansiranja malim i srednjim farmerima. I on smatra da nije problem da se obezbedi novac za ulaganja u srpsku poljoprivredu, koliko su to sve veći kreditni rizici, a najveći su u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Tu postoji najveći nedostatak u finansiranju što od komercijalnih banaka, pa čak i međunarodnih finansijskih institucija,priznaje Ždrale, prema čijim je rečima nedostatak adekvatnih sredstava obezbeđenja osnovni problem za farmere. Banke obično traže zemljište kao kolateral koje može i ne mora biti u vlasništvu poljoprivrednika, mehanizacija je obično stara, silosi su neadekvatni. U takvim okolnostima kolateral bi moglo da bude ono što farmeri sade. Zakon o predsetvenom finansiranju neće napraviti revoluciju, ali će omogućiti alternativne izvore finansiranja, uveren je on.
Uz napomenu da je vreme jeftine hrane prošlost, Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu je podsetio da je do pre četiri godine tona kukuruza mogla da se kupi za manje od 100 dolara, a sada je to nemoguće. Poljoprivreda je, kaže, najviše izložena rizicima, a jedno od rešenja moglo bi da bude osnivanje terminske berze budući da ona daje mogućnost upravljanja rizicima, posebno naglih cenovnih razlika. Analiza Ekonomskog instituta pokazuju da performanse srpskog tržišta zadovoljavaju kriterijume terminske berze. Za kvalitetan hedžing (smanjenje rizika) tržište mora da bude vrlo likvidno i frekventno, rekao je on. Na Ždraleovu sugestiju da bi trebalo razmisliti o udruživanju svih produktnih berzi u regionu i stvaranju Crnomorske berze, Galetin je istakao da je za takav projekat potrebna ozbiljna podrška države, jer bez obzira na naše kapacitete mi to ne možemo da iznesemo sami.
On očekuje i da država čvršće stane iza dobrih projekata, poput licenciranja javnih skladišta. Sistem javnih skladišta je dobro zamišljen, Zakon je korektan kao i prateće institucije, ali posle četiri godine primene jasno je da 16 licenciranih skladišta, sa kapacitetom od 100.000 tona, nije dovoljno, konstatovao je Galetin.
Svi učesnici NIN Fokusa veruju da bi u rešenju bar nekih od pomenutih problema mogao da pomogne proces pridruživanja EU. Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o pristupanju EU, rekla je da je poljoprivreda jedan od najvažnijih sektora u procesu pregovaranja. Jedan od razloga je obim usklađivanja sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU koji je ogroman, ali i zbog značaja poljoprivredne proizvodnje za Srbiju. Počinjemo pregovore, ali ne od nule već od Strategije razvoja poljoprivrede koja je nedavno predložena, kazala je ona.
Ružica Gelo, hrvatski pregovarač sa EU u oblasti poljoprivrede je rekla da postoje dve važne tačke u ovoj oblasti o kojima treba povesti računa: konkurentnost same poljoprivrede i pripreme administracije. Administracija mora da ima podršku da bi dovela pregovore do kraja. Iskusili smo koliko je važna institucionalna pamet, odnosno da se sačuva stručni kadar, istakla je Gelova.
Postoji, ipak, bojazan kod šefice srpskog tima da li će sve ono što se dogovori moći i da se sprovede na svim nivoima. Postoji kapacitet da se izvedu pregovori do kraja, ali je pitanje da li imamo kapacitete da sve dogovoreno sprovedemo. Do sada je postojao problem da se usvojeni zakoni ne sprovode, ali u procesu pridruživanja nećemo imati taj luksuz, istakla je ona.
Ružica Gelo je dodala i da praktično pregovora nema, već da se razgovara o tome kako će se pravne tekovine implementirati. Ukazala je i na to da je za pregovaranje o novcu i pristupnim fondovima ključna dobra statistika. Ne pregovara se o mogućnostima i potencijalima već o brojkama, kazala je ona i dodala da ne treba sve propise prepisivati već se potruditi da se uzme ono što najviše odgovara zemlji. Zemlja treba da utvrdi svoje prioritete koji moraju da budu realni i da odredi u kojim oblastima može da bude u prednosti. Sada treba razmišljati o tome koje mere će se koristiti i koja sredstva će najviše pomoći seljaku. Proces pridruživanja je i proces osvešćivanja, kazala je Gelova.
Mada se u EU insistira na zajedničkoj agrarnoj politici sve češće se, kako je rekla, govori o nacionalizaciji poljoprivredne politike jer problemi severa i juga nisu uopšte slični. Ona je istakla da se agrarna politika EU konstantno menja što će se događati i tokom pregovora Srbije, koja je, po rečima Tanje Miščević, svesna da će za nju EU biti kao pokretna meta.
Frejk Janmat je te promene ilustrovao primerom svoje porodice. Moji roditelji su farmeri u Holandiji. Kada je uveden sistem kvota za proizvodnju dočekali su ga kritički. Onda su počeli da iznajmljuju zemlju, kupili su i više grla i većina farmera je zavolela taj sistem. Međutim, kako raste potreba za hranom, sistem kvota sada počinje da gubi smisao. Sledeće godine biće ukinute proizvođačke kvote za mleko, a 2017. i za šećer. To znači da će farmeri biti usmereni na tržište, rekao je Janmat.
On je istakao i da će subvencije EU dobijati samo one farme koje ispune ekološke standarde, a neki od učesnika skupa su ukazali da u Srbiji postoje ozbiljni problemi u poštovanju standarda. Siniša Ilinčić, predstavnik Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji, SECPA, istakao je da se u Srbiji 70 odsto hrane prska pesticidima za koje se ne zna kakve posledice imaju po zdravlje i okolinu!
U EU je regulativa u ovom pogledu veoma precizna i stroga zbog moguće štetnosti pesticida ukoliko se ne koriste pravilno. Najvažnije je da prilikom registracije pesticida postoji kompletan toksikološi paket. Mada je u Srbiji još 2009. usvojen Zakon po kojem se ne mogu registrovati pesticidi bez kompletnog toksikološkog paketa primena je odložena za početak ove godine. U tom periodu nijedna toksikološka dokumentacija nije kompletirana, a registrovano je još nekoliko stotina pesticida. Pre desetak dana usvojen je vodič kojim se primena Zakona odlaže još četiri godine. Sve se pravda zaštitom domaće proizvodnje pesticida, a ona ne postoji, jer se uvoze ili ovde samo prepakuju pesticidi i aktivna materija, objašnjava on. Problem bi, tvrdi Ilinčić, bio rešen kada bi se poštovao zakon koji je donet 2009. i kada bi se omogućila njegova primena.
