19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Turska vlast sigurno nije očekivala da će posle uvođenja zabrane Tvitera doći do prave eksplozije tvitovanja. Prema veb-sajtu zete.com, nakon sudske blokade ove društvene mreže, u Turskoj je poslato rekordnih 2,5 miliona poruka.
Sve je počelo kada je prošle nedelje u Turskoj blokiran Tviter zbog cvrkuta o korupciji u najbližem okruženju premijera Erdogana. Virtuelne optužbe toliko su naljutile premijera da je pripretio kako će da iskoreni ovu društvenu mrežu, na šta je turski sud reagovao poput munje i nekoliko sati kasnije blokirao Tviter. Naravno, sud to nije uradio u ime premijera, nego u ime građana, s obrazloženjem da su se žalili kako im Tviter narušava privatnost. Sve je potvrdio i turski provajder BTK, koji na svom sajtu piše da nije bilo drugog izbora i da su blokirali pristup da se izbegne dalja viktimizacija građana.
Odluci suda i volji građana suprotstavio se turski predsednik Abdulah Gul, koji kaže da je neprihvatljivo nametnuti potpunu zabranu medijskih platformi. Na svom tviter-nalogu on je napisao da bi trebalo blokirati samo pojedine stranice na internetu ukoliko sud zaključi da je nečije pravo prekršeno i izrazio nadu da blokada Tvitera u Turskoj neće trajati dugo. Slično misli i potpredsednik turske vlade Ali Babadžan, koji očekuje da će blokada biti privremena, te da će s ovom društvenom mrežom da se postigne sporazum.
Iako vremensku odrednicu privremeno sud i provajder mogu da razvlače ko Panta pitu, biće da će se okončati čim izbori minu. Sporazum o selektivnom cvrkutanju što je vlasti milo, malo je teže izvesti, jer je iz San Franciska, gde je sedište Tvitera, odmah poslat tvit turskim korisnicima sa instrukcijama kako da zaobiđu zabrane i nastave da tvituju putem SMS-a. U isto vreme rascvrkutali su se i evropski zvaničnici, pa švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt na svom nalogu piše kako turski premijer Erdogan svojim najnovijim pretnjama upućenim Tviteru ne samo da šteti sebi, nego i zemlji, a Štefan Zajbert, portparol Angele Merkel, tvituje da u slobodnom društvu građani odlučuju kako će da komuniciraju, a ne država.
Ako zaobiđemo teorije zavere koje cvetaju po internet-forumima kako će Amerikanci preko Turske da izvrše vojni pritisak na Rusiju, ono što odmah upada u oči u ovom turskoj tviter-frtutmi jeste da se sve odvija u virtuelnom prostoru, na globalnoj društvenoj mreži od 14 milijardi dolara, 646 miliona korisnika i 9.100 tvitova u sekundi. Čak i stavovi evropskih i turskih zvaničnika dati su u obliku cvrkutanja i citirani s privatnih tviter-naloga, ali imaju dignitet zvaničnih saopštenja, što je potpuno nova stvar u javnom komuniciranju.
Stara je samo cenzura (u ime zaštite morala, građana, države itd), koja se kao i uvek svodi na strah koji je Napoleon sažeo u rečenici: Ako bi pustio uzde štampi, ne bi se održao ni četiri meseca na vlasti. Turska je tako skoro dve godine blokirala Jutjub zbog videa koji je vređao Kemala Ataturka, Pakistan je blokirao Fejsbuk zbog slika proroka Muhameda, Indija je branila pristup nekim sajtovima i blogovima zbog sumnji na teroriste, Kina je zabranila i Fejsbuk i Jutjub i Tviter, čak je i britanski premijer Kamerun nakon nemira tražio od parlamenta da uvodi mere zabrane i kontrole društvenih mreža. Uostalom, termin internet-revolucija ima jaku političku konotaciju, a ne treba zaboraviti da je Tajms pre koju godinu s razlogom u 100 najuticajnijih ljudi sveta uvrstio i Egipćanina Vaela Gonima, internet-lidera i vođu pobune protiv Mubaraka.
