Erdogan pobeđuje i preti

Slaveći u nedelju uveče sa masom pristalica uverljivu pobedu svoje Partije pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima, turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je da je glasanje bilo referendum koji je potvrdio narodnu podršku njegovoj vlasti i, istovremeno, poraz nemoralne i besciljne politike njegovih protivnika, koji će sada platiti cenu svoje izdajničke politike. Bila je to otvorena pretnja opozicionarima, koji u predizbornoj kampanji nisu uspeli da ubede glasače da su ozbiljna i bolja alternativa dugogodišnjoj Erdoganovoj vlasti.
Kako je u ponedeljak napisao komentator uglednog istanbulskog dnevnika Hurijet, u svakoj drugoj demokratskoj zemlji, i polovina optužbi zbog korupcije AKP i njenih funkcionera bila bi dovoljna da padne vlada - ali ne i u Turskoj. Većina glasača je ostala gluva i slepa za korupcionaške skandale, zabranu pristupa Tviteru i Fejsbuku, progone neistomišljenika, pa čak i objavljene snimke na kojima se preti ratom sa Sirijom - i to samo zato što im je Erdogan rekao da se tako ponašaju, komentariše Hurijet.

Erdoganova popularnost i uticaj na biračko telo su neporecivi. Većina Turaka vladavinu AKP povezuje sa izuzetnim privrednim razvojem protekle decenije, koji je doneo opipljive rezultate širom zemlje. A i njegov politički recept je veoma jednostavan i počiva na podsticanju antagonizma: ovog puta mu je direktni protivnik, čak neprijatelj, bio nekadašnji saveznik, islamski propovednik Fetulah Gulen, odnosno njegova široka mreža uticajnih sledbenika. NJega je Erdogan optužio za pokušaj državnog udara, zato što je pokrenuo pitanje masovne korupcije u državi. U predizbornoj kampanji je Erdogan otvoreno pretio da će da iskoreni Gulenove sledbenike, pa s ovakvim izbornim rezultatima (AKP je, prema nekompletnim rezultatima, osvojila između 44 i 46 odsto glasova birača, a glavna opoziciona Republikanska narodna partija između 23 i 28 odsto) nema razloga da ne ispuni predizborno obećanje.

Da bi obezbedio pobedu, režim se služio svim sredstvima, pa posmatrači tvrde da su ovo bili najprljaviji izbori proteklih decenija. Opozicija početkom ove nedelje tvrdi kako su u dva ključna grada, Ankari i Istanbulu - gde je vladinim kandidatima pretio poraz - u pojedinim opštinama sinhronizovano nestajala struja kad je trebalo brojati glasove, pa se sada otvoreno sumnja u objavljene rezultate. Na mnogim biračkim mestima su se pojavljivale siledžije koje su u ime AKP zastrašivale članove biračkih odbora i posmatrače, kojima nisu dozvoljavali da kontrolišu prebrojavanje listića, itd.

Ali, i bez ove tehničke podrške, AKP je svakako ostvario veliku izbornu pobedu, koja je istovremeno priprema za avgustovske predsedničke izbore, na kojima bi Erdogan želeo da se kandiduje, pod uslovom da šef države dobije veća ovlašćenja nego sada. Da bi postao predsednik, Erdogan bi morao da dobije preko 50 odsto glasova, što mu, kako je krenulo, verovatno neće biti isuviše teško, jer će on već naći neki način da obezbedi širu podršku. NJu će svakako dobiti od poslovnih krugova, jer su prvog radnog dana posle izbora turska tržišta i berze reagovale pozitivno na pobedu AKP koja, po mišljenju poslovnog sveta, obezbeđuje političku stabilnost.

Sada se spekuliše da bi Erdogan svoju veliku popularnost mogao da iskoristi, osim za predsedničku kandidaturu, i za održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, koji bi na dnevnom redu trebalo da budu dogodine, kako bi dodatno učvrstio svoju i vlast AKP. Narod je prozreo potmule planove i nemoralne zamke opozicije, likovao je Erdogan u izbornoj noći. NJegove planove je prozrela nejedinstvena opozicija i kritička javnost, ali u to nisu uspeli da ubede široke slojeve birača.