Likvidacije sa potpisom države

Kesa sa forenzičkim materijalom prikupljenim na mestu ubistva novinarke Dade Vujasinović, za koju je policija tvrdila da je izgubljena, pronađena je dvadeset godina nakon ubistva. Forenzički materijal, kako je NIN-u potvrđeno, pronašla je Komisija za istraživanje ubistva novinara u kancelariji policijskog inspektora koji je vodio slučaj te 1994. godine.

Državna bezbednost se zaklinjala da nema ništa s čitavim nizom političkih ubistava koja su obeležila devedesete. Ali do danas nije otkrila ko su nalogodavci, organizatori i egzekutori oko 20 likvidacija. Naprotiv, I dalje čini sve da ubistva sa potpisom države zataška, uklanjajući tragove koji vode ka njoj. Gotovo uvek su te brutalne operacije podrazumevale čitav niz službenika državne ili vojne bezbednosti i njihovih saradnika uključenih u lanac smrti. Precizan rad na pripremi operacije, izvršenja a potom i pedantnog čišćenja tragova. U nekim slučajevima ovo poslednje podrazumevalo je nove likvidacije. U drugima, čekalo se da svedoci, učesnici i materijalni tragovi nestanu.

O stvarnim namerama službe i policije da dođu do istine o političkim ubistvima može jasno da govori samo jedan detalj, a bezbroj ih je. O tome svakako govori nestanak forenzičkog materijala kad je u pitanju ubistvo novinarke Dade Vujasinović. (A kada nema forenzičkog materijala nemoguće je superveštačenje kojim bi se potvrdilo da li je reč o ubistvu ili samoubistvu i utvrdio dalji smer istrage.)

Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić otkriva za NIN da je članovima Komisije na početku rada saopšteno da jednostavno nema forenzičkog materijala koji je prikupljen na mestu ubistva Dade i da je taj paket izgubljen navodno 1999. za vreme bombardovanja i selidbi. Utvrđujući lanac odgovornosti, praćenjem puta kojim se paket kretao i fizički i kada je reč o odgovornosti i nadležnosti, Komisija je utvrdila da kesa ipak postoji.

Nalazila se u ormaru inspektora koji je bio zadužen za ovaj slučaj a u međuvremenu je preminuo. Ne znamo iz kojih razloga to nije bilo u prostoriji gde se ovakvi materijali čuvaju. Uglavnom, dogovorili smo se da se kesa ne otvara sve dok ne pronađemo nekoga ko će imati predznak neutralne kompetentne institucije da odradi potpuno iz početka superveštačenje. Verujem da smo sada na pragu rešenja da angažujemo Nacionalni forenzički institut u Hagu, kaže za NIN Matić.
Sva dokumentacija neophodna za njihove procene prevedena je i poslata ovih dana u Hag. Sledeći korak Komisije u istraživanju ovog ubistva je razgovor sa tužiocima i inspektorima.

Porodica Dade Vujasinović tražila je još pre nekoliko godina da se saslušaju oni koji su na neki način pominjali ovaj slučaj, sa procenom da poseduju određena saznanja. Ne znam zbog čega tužilaštvo to nije ranije uradilo, kaže Matić. Odgovore na ta pitanja zatražiće u narednim nedeljama. Spekulacije oko ubistva Dade Vujasinović godinama su se umnožavale. Neki navodi trebalo je samo da posluže kako bi se trag zavarao, ali u svakom slučaju zanimljivo je da policija nije ni pokušala da istraži neke od njih. Dnevnik Ratka Mladića može biti u službi zavaravanja tragova, ali policija to nije istraživala. U svom dnevniku haški optuženik, bivši vojni komandant bosanskih Srba, navodi da mu je čovek kojeg imenuje kao Zemljak i Krajišnik, preneo saznanja ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović.

Zemljak živi u Bijeljini a radio je u bezbednosnim strukturama Republike Srpske. Potvrđujući autentičnost zapisa iz Mladićevog dnevnika, on je rekao za dnevnik Politika da je 25. oktobra 1994. godine, u Banji Dvorovi, mestu koje se nalazi pored Bijeljine, preneo Mladiću ko su ubice Dade Vujasinović, što je ovaj i upisao u svoj dnevnik. Navodno su Dadine ubice Goran Vuković Majmun i Dušan Malović, likvidirani u centru Beograda 12. decembra 1994. godine.

Čitavih 15 godina prošlo je dok ovaj slučaj nije kvalifikovan kao ubistvo. Tvrdnje da je novinarka izvršila samoubistvo porekao je balističar Vlada Kostić, još maja 2008, kada je ustanovio da je Dadina smrt najverovatnije uzrokovana delovanjem druge osobe, te da je verovatno reč o ubistvu.
Kostić je istakao da su u njenom telu pronađena dva filcana čepa, što ukazuje na to da je pogođena s dva sačmena snopa. Veštaci koje su angažovali njeni roditelji otkrili su da je pored nulte krvne grupe, koja je pripadala žrtvi, pronađena i krv A grupe. Za policiju to nije bio predmet istraživanja, kao ni brojne pretnje koje je dobijala, činjenica da nekoliko meseci pred smrt njeni tekstovi nisu objavljivani, da je nestala fascikla sa materijalom o trgovini oružja između Srba i Muslimana, kao i diskovi
Novinarka Duge Radislava Dada Vujasinović nađena je mrtva 8. aprila 1994. u svom stanu na Novom Beogradu. Okolnosti pod kojima je preminula do danas nisu razjašnjene.



Pet godina nakon ubistva Dade Vujasinović, na Uskrs, tokom NATO bombardovanja, ubijen je vlasnik Dnevnog telegrafa Slavko Ćuruvija. Neposredno pre ubistva Ćuruviju je neprekidno pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti. Do danas nalogodavci i izvršioci ubistva nisu procesuirani.
Uz oslobađanje obaveze čuvanja državne tajne operativci Službe državne bezbednosti koji su učestvovali u operaciji Ćuran još 2001. godine dali su istražnim organima svoje iskaze u kojima svedoče o tajnom praćenju i egzekuciji novinara Slavka Ćuruvije. NIN je nedavno objavio deo iskaza radnika SDB iz kojih je jasno da se više od decenije zna ko su nalogodavci, organizatori i izvršioci egzekucije. Ukrštanjem informacija iz iskaza jasno je ko je od operativaca davao tačne a ko lažne iskaze, navodeći istragu na pogrešnu stranu jedni, kako bi zatrli tragove svoje umešanosti u zločin, i činjenicu da je Ćuruvija ubijen po nalogu službe, diktatu Mire Marković, koji je dalje sproveo tadašnji načelnik SDB Rade Marković preko svojih podanika u službi, a drugi, ucenjeni, plašeći se za bezbednost i živote članova svoje porodice. Više od decenije poznat je tužilaštvu čitav lanac spirale smrti.

Advokat Rajko Danilović svojevremeno je podneo krivičnu prijavu beogradskom Okružnom javnom tužilaštvu protiv Mire Marković, Milana Radonjića i Radomira Markovića. U toj krivičnoj prijavi citirao je izjave više pripadnika SDB koji su između ostalog naveli da je Radonjić zahtevao da mu se dostavljaju detalji o kretanju Ćuruvije na svakih deset minuta. Prema navodima krivične prijave Radonjić je u 16.25 tražio hitnu obustavu praćenja Ćuruvije, pet minuta pre njegovog ubistva. Pravdajući se nedostatkom dokaza, uprkos iskazima živih svedoka, tužilaštvo je tek nedavno dalo nalog za privođenje Milana Radonjića, bivšeg načelnika Beogradskog centra za bezbednost, pod sumnjom za organizaciju ubistva i Ratka Romića, operativca Drugog odeljenja RDB, kao izvršioca, dok se za Mikijem Kurakom, operativcem DB-a traga, pod sumnjom da je izvršilac zločina.
Tužilaštvo je nedavno kao svedoke saslušalo oko 50 ljudi, i prema našim saznanjima najznačajnije svedočenje je dao bivši zamenik Beogradskog DB Stevan Nikčević. Izvor NIN-a blizak istrazi kaže da je moguće da optužnice za ubistvo Ćuruvije budu podignute za dve, tri nedelje.