Arhiva

Spartanske dosetke

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Spartanske dosetke


Aprilski sneg stigao i do Vidova, stigao mi do praga. A sa snegom eto i vukova, koji su nanjušili da su Mokranci, odozdo, iz sela isterali iz štala goveda sa teladima, tu, blizu mene, u trljaku kod Ackove krečane. I, po celu noć traje jurnjava Tare i Cezara sa kurjacima. Ah, kako nam nedostaje Garča koga su mi otrovali kod Divljanskog jezera! Da je, on, Garča, sa nama, drugačije bismo, sa vučjim čoporom, razgovarali...

Spremam se da kuvam pasulj na smederevcu. Iz kartonske kutije vadim stare novine, ali i staru Saškinu svesku, još iz osnovne škole, iz Drinke Pavlović. A te Saškine sveske donela mi je Biljana prilikom poslednjeg velikog čišćenja u Gročanskoj. Krenem da otcepim list iz Saškine sveske, kad hoćeš, naletim na Spartanske dosetke neveštim, dečjim rukopisom pisane, a pored Dosetki zalepljena slika spartanskog ratnika! Sa dugim kopljem, malim okruglim štitom, ali i sa raskošnim šlemom. Čitam Spartanske dosetke. Tako, recimo, pitali Spartanci vickastog spartanskog poslanika da li će u skupštini govoriti samo istinu, a on im je odgovorio: Hoću, ako me ne potkupe! E, taj vickasti, sigurno je bačen sa litice, ako je prekršio poslaničku zakletvu. A kada bi neki poslanik odužio sa govorom, Spartanci bi mu rekli: Zaboravismo ono što si, prvo, rekao, pa ne razumemo ni ovo poslednje! Onom, pak, poslaniku koji se žalio što ga kažnjavaju zbog nehotične greške, e, njemu bi Spartanci rekli: Ako si nehotično grešio, a ti nehotično istrpi i kaznu.

Ne bi bilo loškasto da je neko ove Dosetke, u prošlu sredu, pročitao novim poslanicima srpske skupštine. Ali, ko danas, od savetnika u predsedničkim i inim kabinetima, uopšte, zna ko su bili Spartanci? A bio je poslednji čas da se podsetimo, Srbi moji, ko smo, nekada, u stara spartanska vremena, bili, kada se znalo šta je zakon i šta snađe onog koji ga krši. Bacanje niz liticu, niz oštru liticu, bajo!

K. G. Jung, moj guru iz Švice, dočepao se one stranice iz Saškine sveske gde je opisana tužna priča kralja Egeja koji se ubio, kada je, čekajući sina Tezeja da se vrati sa Krita, video na pučini, na sinovljevom brodu, crnu zastavu, pomislivši da je kritski Minotaur ubio njegovog sina. Tu će Jung da mi kaže: Mani se spartanskih dosetki! Zapamti, Srbi više nikad neće biti Spartanci! Bolje se pozabavi još živim legendama koje se pričaju i danas po selima Svrljiških planina da je, nekad, Ponišavlje bilo EGEJSKO MORE!? I da je to more, posle kiše meteora, iscurilo kroz Sićevačku klisuru, nadole, niz Vardar, i, tako do Soluna. Uostalom, Egejski put prostirao se od Beograda do Soluna, a Minotaurus, koga je Tezej savladao, neodoljivo podseća na riđa goveda koja je Herkul ukrao od Geriona na Pančevačkom ritu!

U taj čas, počnu da riču mokranska goveda kod Ackove krečane, a tu i moja Crna ima šta da kaže: Kada bi se srpski poslanici birali kao u staroj Sparti i kada bi se pokazalo da je Tezej zadavio Minotaura sa Dunava, e, onda bi, valjda Srbiji svanulo...