Beogradska kiša oko Kragujevca

O eventualnoj smeni gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, lidera pokreta Zajedno za Šumadiju i drugog čoveka Ujedinjenih regiona Srbije, počelo se, makar ove godine, govorkati još nakon parlamentarnih izbora na kojima je u Kragujevcu Srpska napredna stranka osvojila 50,4 odsto glasova, oko četiri puta više od URS-a, koji na republičkom nivou nije ni prešao cenzus. Šuškalo se i da će se njegova politička sudbina naći na dnevnom redu prošlonedeljne sednice Skupštine opštine Kragujevac, inače prve redovne nakon izbora.
Usledilo je, međutim, drugačije iznenađenje jedanaestoro odbornika koji su u URS ušli izvorno iz G17+, napustili su ovu stranku i formirali zasebni gradski odbor, pokret Za naš grad, čiji je nosilac zamenik gradonačelnika Nebojša Zdravković, član gradskog veća od 2006. godine. Stevanović je, činilo se, ponovo izbegao da fotelju gradonačelnika ustupi nekome drugom, verovatno kadru SNS-a.

Zdravković za NIN govori da je saradnja sa Stevanovićem, koja traje od potpisivanja predizbornog sporazuma 2007. godine, bila više nego korektna, što je rezultovalo, između ostalog, i strmoglavim napredovanjem Kragujevca na listi razvijenosti srpskih opština, od 137. do čak trećeg mesta.
Ipak, usledilo je svojevrsno bestežinsko stanje nakon martovskih parlamentarnih izbora, kada je lider URS-a Mlađan Dinkić podneo ostavku. Stranka postoji u formalno-pravnom smislu, ali osetili smo da je trenutak da nastupimo samostalno, što, međutim, ne znači da ćemo istupiti iz vladajuće većine i Stevanoviću uskratiti podršku, predočava Zdravković za NIN i, na pitanje očekuje li da se partijska raspodela mandata u dogledno vreme preslika s republičkog na opštinski nivo, odgovara da je lokalna politika specifična manje se, tvrdi on, gleda partijska pripadnost, a više se značaja pridaje pojedinačnim kvalitetima odbornika.

Stevanovića ovakav rasplet situacije nimalo nije začudio tvrdi da je odvajanje bivših odbornika G17+ bilo s njim dogovoreno i da struktura kragujevačke vlasti ne bi trebalo da se zbog toga menja. O sudbini URS-a će se, kako veli, znati više posle kolegijuma, održanog nakon zaključenja ovog broja, a njegov pokret Zajedno za Šumadiju će na lokalu takođe doživeti političko uskrsnuće. Ono što ga, međutim, jeste iznenadilo je zvanično obrazloženje formiranja pokreta Za naš grad razmimoilaženja po pitanju finansijske konsolidacije gradskog budžeta i funkcionisanja javnih komunalnih preduzeća. Razmimoilaženja niti je bilo, niti ih ima. Prvi put čujem za tako nešto, kazao je novinarima u prolazu.

S druge strane, u Kragujevcu o Stevanoviću skoro sve znaju, još od devedesetih. Prvi mandat je kao član SPO-a i lider kragujevačke opozicije od naroda dobio 1996, drugi 2004. i treći 2008. godine. Podjednako je dobro, kažu, sarađivao i sa Đinđićem, i s Koštunicom, potom i Tadićem i Dinkićem. Novonastala politička situacija u kojoj nema parlamentarnu stranku iza sebe i gde je suparnička partija na pragu da preuzme monopol na odlučivanje u čitavoj Srbiji je kao nikada do sada ugrozila Stevanovićevu funkciju, te se čak pojavila i glasina koja više nalikuje na kakvu anegdotu negoli na političku realnost jednog grada navodno je od svojih odbornika zahtevao da mu se zakunu na vernost, i to s rukom položenom na Bibliju. Priča se da nisu svi prihvatili.

Da li će i kako sarađivati sa SNS-om ostaje za sada nepoznato, mada se, opet nezvanično, priča da, zajedno sa Slavicom Đukić Dejanović, ima snažnu zaleđinu kod predsednika Srbije, Tomislava Nikolića. Mnogo kuloarskih priča, malo pouzdanih informacija...
Pouzdano se zna da ga je, na primer, Slavica Đukić Dejanović 1996. izabrala i kasnije pomagala, iako su bili ljuti politički protivnici. Ovde su lideri grupisani, bez stranačkih dresova, a nakon odlaska našeg velikog diktatora će i lokalni političari morati da zaborave na pripadnost i realno sagledaju situaciju koja je mnogo gora nego što izgleda, govori za NIN predsednik kragujevačkog odbora Demokratske stranke Dušan Obradović i dodaje da će Stevanović odvajanjem pokreta Za naš grad, koji je zapravo napustio njega, jer je izašao iz URS-a kojim on zasad predsedava, morati ili da pravi kompromise, ili da politički nestane.

S ovom je procenom saglasan i član gradskog odbora SNS-a Goran Kovačević, koji je nakon parlamentarnih izbora javno od Stevanovića tražio da podnese ostavku, jer je izgubio poverenje građana. Ti bivši odbornici G17+ su izašli iz URS-a, a ostali su u vladajućoj većini. To može samo da znači da im je strašno stalo do vlasti. Što se našeg gradonačelnika tiče, poseduje zaista impresivnu političku karijeru. Objektivno zaslužuje priznanje za uspeh što toliko vlada. Dugo, međutim, pogrešno vodi grad, a rezultati stižu na naplatu. NJegov koncept vođenja lokalne uprave je kao u 19. veku, gde sve potiče od jednog čoveka, jer ne shvata da se ne menjaju samo političke okolnosti, već i zahtevi vremena, rekao je za NIN.

Kragujevac, ruku na srce, ne izgleda kao da je ostao u 19. veku, mada većina njegovih građana deluje kao da je rođena početkom ili sredinom dvadesetog. Mladi se, vele Kragujevčani, iseljavaju, najčešće u Beograd. Znači li to da ne veruju Stevanovićoj politici? Mislim o Verku isto što mislim i o svim ostalim političarima, govori jedan mladić, uz opasku da je, za razliku od ostalih, ovaj imao priliku da najaše i sada nikako da sjaše. Povezao se, kako kaže, s lokalnim moćnicima, skoro ozvaničio sumnjive poslove, naročito u sektoru građevine, ali ne veruje da bi bilo drugačije s nekim drugim gradonačelnikom, jer je politika, veli on, jednostavno takav posao.

Jedni će reći da je lopov, drugi da je divan čovek. Neosporno je da je privukao ovde mnogo para. E sad, to što se ne zna baš za svaki dinar gde je otišao, to je druga stvar, to što se meni ne sviđa krst od 18 metara na ulazu u grad je takođe moj problem. Ali, da je privukao sredstva jeste, objašnjava srednjovečni gospodin i dodaje da je, ipak, velike zasluge za to imao i Dinkić. Bez njega na čelu stranke čije je rasformiranje već otpočelo, i to baš u Kragujevcu, utisak je da najveći grad u Šumadiji polako ostaje bez nasušne podrške Beograda.
Među pozitivne tekovine Stevanovićeve vladavine Kragujevčani navode još i novu zgradu Hitne pomoći, kao i obnovu gradskog doma zdravlja i parka Šumarice. Čak se pola milijarde dinara godišnje izdvaja za sport, ali, po svemu sudeći, nauštrb obrazovanja i socijalnih davanja koja su mala, ali neredovna. Neizostavno je, naravno, i dovođenje Fijata, čije kolone radnika na kraju smene, tvrde Kragujevčani, podsećaju na dane kada je Zastava bila gigant.
Ima otuda izvesne simbolike u tome što putnike namernike na ulazu u grad prvo pozdravlja veliki logo Fijata, a potom i pomenuti krst. Vreme će pokazati hoće li biti dovoljni da spasu Kragujevac, a posledično i Veroljuba Stevanovića. Jer, kako kažu, domaćin je onakav kakvo mu je imanje. Još kad ga vodi ovoliko dugo...

Intimni susreti

Nedugo po početku sednice, Veroljub Stevanović je s predsednikom Skupštine Sašom Milenićem i predsednikom skupštinskog odbora SNS Radomirom Nikolićem, sinom predsednika Srbije, napustio salu. Na pitanje šta je bila tema sastanka, Stevanović je odgovorio da je to bila intimna priča, sasvim privatna, koja nije imala veze s politikom.
Privatna ili ne, nakon što su se vratili u skupštinsku salu, Stevanović i Nikolić su se upustili u žučnu raspravu o članu 24 postojeće odluke o umanjenju poreza na korišćenje građevinskog zemljišta, koji gradskom veću dozvoljava da, bez učešća Skupštine, u slučajevima elementarnih nepogoda i kriznih situacija propisuje kriterijume poreskih olakšica. Iako je Nikolić tvrdio da će Gradsko veće, za razliku od Skupštine, kriterijume propisivati netransparentno i u praksi dovesti do poreskog javašluka, jer će svaki preduzetnik poreskoj upravi radije prijaviti jeftinije negoli skuplje zemljište, skupštinskom je većinom, koju i dalje drži Verko Stevanović, odlučeno da se poreske olakšice ubuduće propisuju van Skupštine.