Politička kuhinja zapržila bankama

Za kredibilitet Vlade u prvih sto dana najvažnije je da usvoji najavljene reformske zakone, započne profesionalizaciju javnih preduzeća, napravi inventar državnih resursa, postavi kredibilan program fiskalne konsolidacije, program restrukturiranja preduzeća i odbije prve nalete otpora reformama, kojih će sigurno biti, kaže za NIN Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Zorana Đinđića. Iako pominjan kao mogući ministar ekonomije, Pitić ipak nije član Vučićevog novog kabineta. Izvesne komunikacije na tu temu je bilo, ali moj fokus će za sada ipak biti u domenu bankarstva i obrazovanja, kaže Pitić i dodaje da uglavnom podržava ono što se najavljuje kao program nove vlade. Važno je, smatra on, i da se što više politički neostrašćenih, a stručnih ljudi uključi u rad vlade jer bi to bio dodatni kontrolni mehanizam i dodatni građanski pritisak da političari rade u interesu društva.

I Kori Udovički i Dušan Vujović su ljudi sa jako kvalitetnim referencama i iskustvom i na domaćem i na međunarodnom tržištu i kao takvi pojačavaju poverenje u početni odnos vlade prema reformama. Najteži zadaci i izazovi biće u privredi, da se restrukturiraju preduzeća, poveća zaposlenost, reformišu javna preduzeća Za to će biti potreban jak politički kišobran, da ekspertske ideje naiđu na političku podršku. Verujem da je to bio i preduslov ovih ljudi da uđu u vladu, kaže Pitić.

Eksperti, po pravilu, u dosadašnjim vladama nisu dobro prolazili, od Diane Dragutinović do Saše Radulovića jer je najčešće izostajao taj politički kišobran o kome govorite. Zašto mislite da će sada biti drugačije?

Moje iskustvo u Đinđićevoj vladi bilo je dobro. Imali smo autonomiju u vođenju resora, a autoritet Đinđića nam je omogućavao da radimo svoj posao i to u vladi sa čak 18 partija. Kasnije su se karte promešale drugačije i interesi političkih partija su prevladali državne interese. Država je postajala skupa i neefikasna, a znanju i struci efikasno je nametnut neprofesionalizam i primitivizam, nove stare vrednosti. Moral, profesionalizam, etika, potisnuti su pred naletima partijskog ustrojstva praćenog malom ili velikom korupcijom. Bilo je puno skupih političkih kompromisa, recimo 2008. sa povećanjem penzija za 10 odsto što i sada opterećuje budžet. Danas, prvi put nakon toliko godina, jedna stranka ima dominantu većinu i u situaciji je da ne popušta pred neprihvatljivim zahtevima političkih partnera. Zbog toga ne očekujem političke, ali će socijalni kompromisi biti veliki izazov. Pitanje je kako naći meru između neophodnih oštrih dubokih zahvata i socijalno izdržljivih.

Mislite da država može da padne na štrajkovima, protestima sindikata pošto i tu imamo iskustva stalnog popuštanja?

Otpora će biti svakako i raspon je veliki. Od onih kojima će ekonomski biti najteže da izdrže teret prilagođavanja do onih koji će se boriti za stečene privilegije na svim nivoima. Država mora da traži rešenja za socijalno najugroženije, a da bude beskompromisna prema onima koji su zbog svojih partikularnih interesa kočničari modernizacije i transformacije srpske privrede i društva. Nama je potrebna i moderna administracija u službi građana i moderno zdravstvo, obrazovanje, sudstvo...

Vlada je pred velikim ekonomskim izazovima. Kako vidite prve zadatke na tom polju i koliko vlada ima vremena za njih kako bi izbegla bankrot?

Da se napravi inventar državnih resursa i da se vidi šta treba dezinvestirati, a čime efikasnije upravljati. Imamo više od tri milijarde dolara od međunarodnih institucija, a za neke od njih plaćamo penale zato što nismo ni počeli realizaciju, bilo zato što nemamo pripremljene projekte ili nismo uradili eksproprijaciju. To je neprihvatljiva neefikasnost države. Tu spada i pitanje državnog vlasništva u bankama, jer postoji mogućnost novih troškova, ukoliko propadne još neka takva banka, poput one četiri koje su nas već koštale 800 miliona evra. Taj trošak progutali smo dosta lako. Zamislite gde je sve taj novac mogao biti upotrebljen. Prvi zadatak podrazumeva i reformu javnih preduzeća. EPS mora da dobije snažan impuls da se restrukturira i poveća efikasnost poslovanja. Pitanje Srbijagasa je posebno osetljivo, jer je vezano i za naše odnose sa Rusijom i za izgradnju Južnog toka, ali je evidentno da je upravljanje tom kompanijom bilo problematično. Ne samo zbog politike cena već i shvatanja da Srbijagas treba da bude kišobran za nemali broj posrnulih kompanija. Telekom, ako se ne bude investiralo, izgubiće trku sa konkurencijom i onda ga je bolje u pravom trenutku prodati.

Drugi veliki zadatak za vladu je da pokrene ulaganja i smanji rizik. Veoma je malo novih investicija. Delom zato što je evropsko tržište u depresiji, ali i zbog velike neizvesnosti na domaćem tržištu kako po pitanju samog poslovnog okruženja, ali i po pitanju tretmana domaćih poslovnih ljudi. Zato je potreban jasan signal investitorima. Voleo bih da vidim ministra privrede, ali i premijera, na sastanku sa privrednicima, koji najviše doprinose rastu BDP-a i zapošljavanju, na kome će saslušati koje su to prepreke koje država treba da otkloni da bi im pomogla da nastave investicionu aktivnost. To bi pomoglo obnavljanju preko potrebnog poverenja između države i privrede.

Vučić je u prethodne dve godine u klinču sa nekim krupnim biznismenima na talasu borbe protiv korupcije. Gde tu vidite prostor za dijalog sa njima?

U Srbiji ima zdravih kompanija koje posluju konkurentno i na domaćim i na stranim tržištima. Do tog dijaloga mora da dođe kako bi se obnovilo poverenje koje je neophodno da bi se otvorile nove investicione mogućnosti. Nadležni organi nek rade svoj posao, ali važan korak u obnovi poverenja je i detabloidizacija ove teme.

Zahtevi privrede su uglavnom bili usmereni ka smanjenju nameta na rad. S druge strane, to je ocenjeno kao fiskalno neodrživo jer pravi novu rupu u budžetu. Gde je tu moguć dogovor?

Nije sve u smanjenju nameta iako se nadam da će period pred nama doneti pozitivne pomake i u ovom pravcu. U sagledavanju potrebnih reformi (javnog sektora, penzionog, zdravstvenog, obrazovnog sistema) i fiskalnih ograničenja treba iznaći mogućnosti koje bi bile u funkciji podrške privredi. U Beloj knjizi Saveta stranih investitora ima više od 200 predloga kojima može da se unapredi poslovno okruženje. Tu se nalazi dugoročno održivi izvori investicija i rasta. Tu je ključ podizanja konkurentnosti srpske privrede i njene modernizacije.

Predlažete Garantni fond, start up fondove, a neke forme toga smo već imali kroz Fond za razvoj i SIEPA, pa se nije najbolje pokazalo. Da li su to potrošeni, kompromitovani modeli?

Garantni fond podrazumeva da država pokriva deo rizika, recimo 50 odsto, a projekte biraju banke a ne država. Time se eliminiše upliv politike, a omogućilo bi se pre svega malim i srednjim preduzećima da dođu do kredita. Pokrenuo bi se lanac sa samo 10-20 miliona evra koje bi država stavila u taj garantni fond. Mladima, njihovim idejama, kreativnosti, stvaralaštvu, treba pružiti podršku kroz start up fondove. Mislim da je tu jedan od najvećih izazova koji će opredeliti budućnost ove zemlje. Stara smo nacija, a ostarićemo još više ako nam odu oni kojima ne pružamo šansu. LJudski kapital, znanje, moraju da budu na vrhu prioriteta čime će se ova vlada pozabaviti.

Šta bi bio treći prioritetni zadatak za novu vladu?

Fiskalna konsolidacija. Bolje upravljanje državnim resursima. Plate u javnom sektoru moraće da se smanje, a moguće i penzije, jer će bez toga biti veoma teško smanjiti deficit. Znam da su penzije jako male, ali smo okvir za penzije probili 2008. Sistem sada mora da se dovede u red da ne bi svi trpeli kasnije, kao 90-ih, kada smo zbog inflacije svi izgubili.

Ako vlada bude imala snage da sprovede ove mere, hoće li to biti dovoljno za aranžman sa MMF-om?

Aranžman je moguć ako se donesu svi najavljeni zakoni i zauzda trend širenja deficita. Mislim da je to dovoljno za MMF.

Ni bankama u Srbiji, čini se, ne cvetaju ruže pa prvi put u deset godina čak 14 banaka beleži gubitke od ukupno 18 miliona evra. Čime to objašnjavate i hoće li se takvi trendovi nastaviti i u ovoj godini?

Smanjena je privredna aktivnost, a povećan rizik poslovanja uz bitno povećan nivo problematičnih kredita. Neke kompanije koje su izašle iz političkih kuhinja, doskora nosioci razvoja pojedinih sredina, bitno su opteretile i velike, a kamoli male banke. Loši trendovi iz 2013, nastaviće se i u 2014. Zbog toga će banke i ubuduće biti oprezne kod davanja kredita. Država mora da podstakne investicioni ambijent, da privreda počne da raste i da ima više posla za banke. Država takođe mora da se odgovorno odredi prema bankama u kojima ima vlasnički udeo.To podrazumeva i spajanje pojedinih banaka, da se njihov broj svede na oko 20. Iz ugla regulatora, odnosno NBS, ima prostora da se olakša bankama, putem tehničko-regulatorne podrške, kako bi im se omogućilo da udahnu malo vazduha jer su pred velikim izazovima.