Antički gen a balkansi plen

Grupa intelektualaca i nekoliko nevladinih organizacija inicijatori su peticije koja treba da omogući vladajućoj VMRO DPMNE da produži mandat na 10 umesto zakonske četiri godine. Naravno, predlog ima sarkastičnu dimenziju i zapravo ismeva aktuelnu političku realnost u kojoj ova partija na čelu sa premijerom Nikolom Gruevskim pobeđuje na svim izborima od 2006. godine. Čini se da ipak najviše razloga za smeh, i to onaj iskreni, ima zapravo 43- godišnji Gruevski koji je ponovo na parlamentarnim i predsedničkim izborima pokazao neverovatnu odlučnost da ni po koju cenu ne ispusti žezlo vlasti. Predsednički kandidat njegove partije – VMRO-DPMNE, Đorđe Ivanov osvojio je drugi mandat pobedivši kandidata opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije, Stevu Pendarovskog, a vladajuća stranka je trijumfovala i na parlamentarnim izborima. Rezultat je bio očekivan, slavlje već unapred režirano, a Gruevski nije dozvolio da mu raspoloženje pokvari čak ni odluka Socijaldemokratskog saveza da ne prizna izbore, optuživši vlast za masovnu kupovinu glasova. Dan nakon izbora svi funkcioneri VMRO-DPMNE vratili su se na radna mesta gde se zasukanih rukava već spremaju za sledeće izbore držeći se oprobanog recepta da ni po koju cenu ne izgube imidž političara koji rade po 24 časa dnevno. Insistiranje na održavanju stanja u kojem svaki dan nalikuje na predizbornu kampanju i gde se najviši partijski rukovodioci slikaju posle svake postavljene cigle na nekom novom objektu, pa makar ona bila deo i seoske česme ili putića u dužini od 100 metara, po proceni analitičara jedan je od razloga opstanka Gruevskog. Svakako ne jedini, jer se čitav koncept zasniva na ogromnom, do savršenstva razrađenom sistemu koji ne posustaje ni pored sve jačih napada od strane Socijaldemokratskog saveza koji je samo u poslednjih nekoliko nedelja obelodanio ogroman broj koruptivnih skandala sa detaljima finansijskih malverzacija u koje su upleteni ne samo visoki funkcioneri iz VMRO-DPMNE, već i sam premijer Gruevski. Premijer Gruevski drži kontrolu nad svim državnim resursima a na raspolaganju su mu nelimitirane količine novca. Kada se ova kombinacija upotpuni sa finansijskom i uređivačkom kontrolom 90 odsto medijskog prostora, niko ne treba da bude iznenađen novom izbornom pobedom, kaže politički analitičar Sašo Ordanovski. Po njegovom mišljenju, prvi i osnovni stub vladavine Gruevskog je ogromna i još uvek rastuća javna i totalno partizovana administracija. Kada je 2006. godine došao na vlast, zatekao je administrativni aparat od oko 96.000 ljudi, dok je taj broj nakon osam godina njegove vladavine porastao na 180.000 i sad je prava partijska vojska koja mu u svakom momentu obezbeđuje 200.000 – 300.000 glasova na izborima. Sa druge strane nalaze se penzioneri, kao i partijski selektovane grupe socijalaca kojima Gruevski šakom i kapom deli subvencije, povišice, stimulacije, ali i razne besplatne usluge (penzioneri ne plaćaju javni prevoz tri dana u nedelji). Drugi stub neprikosnovene vladavine je ponuda „novog – antičkog“ etničkog identiteta Makedonaca, grandioznijeg od „skromnog“ slovenskog. Čuveni projekat Skoplje 2014. je samo početak, ali i samim tim neraskidivi deo problema oko spora sa Grčkom zbog imena, čije rešenje se čak i ne nazire kako zbog čvrste odluke da se ne napravi nikakav kompromis sa Grcima, tako i zbog tvrdog stava našeg južnog suseda. Treći stub je novi odnos prema etničkim Albancima u Makedoniji - Gruevski je agresivni stil makedonskog nacionalizma zamenio politički „korektnijim“ prezirom prema Albancima, otvoreno ih tretirajući kao nužno zlo sa kojim mora da participira u vlasti. „Ovakav tip uvijenog šovinizma nailazi na veliku podršku kod određenog broja makedonskih glasača”, zaključuje Ordanovski. U ovakvim uslovima VMRO-DPMNE nema potrebu da falsifikuje izbore kako bi ostala na čelu države. Apsolutna vlast, vladini mediji koji promovišu samo jednu, partijsku istinu, kao i primitivni populizam godinama su se sve više nametali, da bi sada postali neraskidivi deo makedonske stvarnosti. U međuvremenu, miris novca je postao posebno primamljiv za akademike, univerzitetske profesore, pisce, glumce, novinare i sportiste koji su otvoreno izrazili podršku vladajućoj partiji nakon što su stekli svakovrsne privilegije. Naravno, ovakav sistem vladavine puno košta, a Makedonija nema rezerve nafte, gasa, a ni stabilan ekonomski rast. Čitava priča jedino je oslonjena na kredite, a dug makedonske vlade prema stranim i domaćim bankama u ovom momentu iznosi 2,8 milijardi evra, što je 35,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po mišljenju jednog dela ekonomista, na ovaj način Gruevski zadužuje i sledeće generacije. Premijer je već nekoliko puta odbacio ove optužbe, potencirajući da Makedonija spada u grupu nisko zaduženih država. Makedonski građani, istovremeno, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Analize pokazuju da je trećina stanovništva siromašna – 40 odsto građana ima problem sa plaćanjem računa i rata u bankama, gotovo 30 odsto je nezaposleno, a za čak polovinu populacije meso i riba su luksuz. Prema proračunima sindikata, vrednost potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu koja nema auto i živi u stanu od 50 kvadrata iznosi 32.000 denara ili 500 evra. Prema poslednjim podacima državnog zavoda za statistiku, prosečna plata iznosi 21.327 denara ili 340 evra, koliko uglavnom dobijaju svakog prvog zaposleni u administraciji. Utvrđena suma minimalne plate je 8.500 denara (138 evra) i teškom mukom je zarade zaposleni u tekstilnoj i kožarskoj industriji. Identičan iznos dobijaju i radnici u pojedinim stranim kompanijama koje su se u poslednjih nekoliko godina otvorile u industrijskim zonama širom zemlje. Uostalom, nije tajna da je osnovni razlog dolaska stranih investitora jeftina radna snaga. Zašto onda Gruevski dobija respektabilan broj glasova, postavlja kao dilemu profesor Mersel Biljali u jednoj od svojih kolumni. ,,Da li nešto nije u redu sa ljudima ili sistem sa puno kombinacija izbacuje očekivani rezultat, pa vlast može bahato da se pohvali da su beda, kriminal i haos nagrađeni,“, pita se Biljali. Za vlast i one koji je podržavaju ovakva razmišljanja su pokušaj potcenjivanja naroda i njegovog svesnog odabira aktuelne političke garniture. „Opozicioni Socijaldemokratski savez neće još dugo pobediti na izborima jer mu stanovništvo još nije oprostilo najveću pljačku u istoriji Makedonije - privatizaciju tokom 90-ih kada je ogroman ljudi preko noći ostao bez posla“, kaže analitičar Ivica Bocevski. Po njegovom mišljenju, VMRO-DPMNE je za razliku od ,,pasivnog i učmalog“, SDSM-a nametnuo novi, dinamični stil rada, sa jasnim programom, projektima i rokovima za njihovu realizaciju. Ova partija je pre nekoliko dana sebi obezbedila još četiri godine vlasti. Analitičari predviđaju da će u tom periodu još više ojačati mehanizam kontrole svih sfera društvenog života, ali i zaokružiti projekat Skoplje 2014, koji je prethodnih meseci malo izgubio na intenzitetu zbog sve jačeg negodovanja javnosti i otvorenog zahteva da prestane trošenje ogromnih suma budžetskog novca. Naravno, imajući u vidu osmogodišnje iskustvo, postoji ogromna verovatnoća da Gruevski posle samo dve godine ponovo inicira prevremene izbore. I, tako unedogled...