19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Državna kasa Srbije je kao naprsla vodovodna cev. Curi na sve strane. Samo u prva tri meseca ove godine iz nje je iscurilo 620 miliona evra ili 71,8 milijardi dinara. Za toliko su rashodi budžeta bili veći od prihoda, pa je deficit za astronomskih 44 odsto veći nego u istom periodu 2013. Mašala! Za Ginisovu knjigu rekorda. Pogotovo što, za razliku od Srbije, sve zemlje nastoje da što je moguće više smanje budžetski deficit.
Dosadašnjim tempom, minus u budžetu bi do kraja godine dostigao rekordnih dve i po milijarde evra ili 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda! Još gore od toga je što bi u tom slučaju ta rupa bila za 105 milijardi dinara dublja nego što je Zakonom o budžetu za 2014. planirano. Pritom je i projektovani deficit bio teško održiv, jer za njegovo pokriće i plaćanje dospelih kamata i glavnice javnog duga država ove godine mora da pozajmi čak 5,5 milijardi evra. Dodatna milijarda evra bila bi kap koja bi sigurno prelila do vrha punu čašu.
Zbog katastrofalnog stanja srpskih javnih finansija već na prvi pogled jasno je da najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru neće uspeti da sanira ni deo problema. Tim pre što se za plate budžetskih korisnika izdvaja oko 22 milijarde dinara mesečno, pa se njihovim kresanjem za 10 odsto od 1. jula do kraja godine može uštedeti samo 13,2 milijarde dinara. Čak i da se za isti procenat smanje i transferi iz budžeta za isplatu penzija i tako uštedi još 15 milijardi dinara, ostaće rupa od skoro 70 milijardi dinara. NJu će ministar finansija Lazar Krstić očito morati da zakrpi smanjenjem nekih drugih rashoda i to će biti njegov glavni zadatak tokom priprema rebalansa budžeta, koji se očekuje u junu ili julu, a za koji je premijer Aleksandar Vučić rekao da je jedan od tri stuba ekonomskih reformi.
Dok traju pripreme za rebalans, minus u državnoj kasi iz meseca u mesec je sve veći. U januaru je bio podnošljivih sedam milijardi, u februaru, kao i pred svake izbore u Srbiji, skočio je na 26,4 milijarde, a u martu na rekordnih 38,4 milijarde dinara. Pre toga, samo su još pred majske izbore 2012, u januaru i martu, mesečni troškovi države bili veći od 30 milijardi dinara.
No, čak i pre nego što je u februaru i martu napravljena ogromna rupa, bilo je jasno da nešto škripi u ovogodišnjem budžetu, za koji je Krstić tvrdio da nije idealan, ali je realan. NIN je, kada su bili poznati samo podaci za januar, izašao sa računicom da će ove godine u državnoj kasi, uz već projektovani manjak od 182,5 milijardi dinara, nedostajati i dodatnih 50 milijardi dinara. Ako je tada neko i pomislio da je takva procena pesimistička, sada je optimistička. Jer, ako bi država svakog meseca do kraja godine pravila isti manjak kao u martu, deficit bi narastao na neverovatnih 417 milijardi dinara!? Sa minusom od 12 odsto BDP-a Srbija bi sigurno postala evropski, a možda i svetski prvak. Na sreću to nije moguće, čak i kada bi nova vlada htela da se upusti u takvu avanturu.
Za razliku od ranijih godina, kada je minus uglavnom rastao zbog nekontrolisanog povećanja potrošnje, ovoga puta ključni problem srpskog budžeta je slab priliv. Za tri meseca država je naplatila samo 189,1 milion dinara i ako novac nastavi da dotiče istim tempom, ukupni prihodi će do kraja godine biti 756,4 milijarde, ili za 173,5 milijardi dinara manji od planiranih. Dodatno brine što oni stalno padaju, sa januarskih 72,2 milijarde, na 58,8 milijardi u februaru i 58 milijardi dinara u martu. Rashodi, pak, nezadrživo rastu - sa 79,2 milijarde u januaru, na 85,2 milijarde u februaru i na čak 96,4 milijarde dinara u martu. Čak i ako ne budu više rasli i ostanu na nivou proseka iz prva tri meseca, doguraće do 1.043,6 milijardi i tako duboki jaz u odnosu na slabe prihode neće moći da se zatrpa ni eventualnom prodajom Telekoma Srbija, najprofitabilnije državne kompanije.
Premijera Vučića, ministra Krstića, ali i sve članove nove vlade posebno bi trebalo da zabrine činjenica da je država, čije su kormilo preuzeli 27. aprila, već do kraja marta potrošila 270 miliona evra više nego u prva tri meseca 2013. Možda i gore od toga je što rashodi rastu skoro tri puta brže od prihoda! Konkretno, priliv je povećan za 5,2, a potrošnja za čak 13,7 odsto. Đavo je očito došao po svoje i nešto se hitno mora preduzeti.
Ministra finansija verovatno glava boli i zbog strukture rasta troškova. MMF, Fiskalni savet i ekonomski stručnjaci imali bi neuporedivo više razumevanja da deficit raste zato što država izdvaja više novca za kapitalne investicije. Ali, nije tako. Naprotiv. Rastu svi drugi osim izdataka za kapitalne investicije! Najviše su, skoro dva puta, povećani rashodi za plaćanje kamata, sa 17,7 na 34,3 milijarde dinara. Na tu stavku Vlada ne može da utiče, jer je to teret nastao u narednom periodu, posebno u poslednjih pet godina. Od početka 2009. do aprila 2014. javni dug uvećan je sa 8,8 na 20,5 milijardi evra.
Vlada Mirka Cvetkovića natovarila je na pleća poreskih obveznika novih 6,7 milijardi evra obaveza, jer je za vreme njenog mandata dug povećan sa 8,8 na 15,5 milijardi evra. Od jula 2012, dakle za samo 20 meseci, dug je za dodatnih pet milijardi evra povećala prethodna vlada Ivice Dačića, u kojoj je Aleksandar Vučić bio PPV. I u ovoj godini, iako je tempo zaduživanja donekle usporen, Vlada je zajmila četiri miliona evra dnevno, s tim što će dug do kraja godine verovatno premašiti 22 milijarde evra i približiti se granici od 70 odsto BDP-a. A to automatski znači da će naredne godine iz budžeta za plaćanje kamata morati da se odvaja još veća suma.
Osim izdataka za kamate, povećani su i rashodi za plate budžetskih korisnika i to za 2,6 milijardi dinara. Za dodatne tri milijarde dinara povećane su dotacije iz budžeta za isplatu penzija. Ta razlika mogla je da bude i znatno veća da u martu transferi Fondu PIO nisu bili za čak 4,4 milijarde dinara manji nego u januaru. S druge strane, taman za toliko povećane su neto budžetske pozajmice, od kojih je lavovski deo završio u Srbijagasu, a za 4,6 milijardi dinara više otišlo je za socijalnu zaštitu iz budžeta. Uz sve to, suprotno nekim najavama da će ove godine biti značajno smanjene subvencije iz budžeta, izdaci za te namene su u prva tri meseca povećani za 12,8 odsto, sa 13,5 na 15,3 milijarde dinara.
Država je, kakvog li iznenađenja, štedela jedino na kapitalnim investicijama. Za takve projekte u prva tri meseca 2014. potrošeno je milijardu dinara manje nego u prvom kvartalu 2013. Dačićeva vlada, u kojoj su bili i Vučić i Krstić, ostaće upamćena upravo po tome što je jedino štedela tamo gde ne bi smelo ako se žele stvoriti uslovi za brži privredni rast i privlačenje novih investicija. Umesto planiranih 33,6 milijardi, prethodna vlada je u 2013. na kapitalne investicije potrošila samo 21,2 milijarde, što je za 8,2 milijarde dinara bilo manje nego 2012. Realno je taj pad bio još veći.
Novom premijeru, koji je priznao da je nezaposlenost, uz fiskalni deficit, među najvećom u Evropi, ništa lakše neće biti ni da zaustavi negativne trendove na tržištu rada. NJemu i njegovoj ekipi slaba uteha mogu biti podaci iz Ankete o radnoj snazi da je stopa nezaposlenosti u Srbiji navodno smanjena sa 24,1 odsto, koliko je bila pre godinu dana, na nešto više od 20 procenata. Pogotovo što zvanična statistika pokazuje da se broj zaposlenih neprestano smanjuje još od 2.000, a tako je bilo i ranije, još od uvođenja sankcija 1992.
I početkom ove godine češće se, po ovdašnjim običajima, uz čašicu tuguje zbog otkaza nego što se veseli zbog novog posla. Dok je krajem 2013. bilo milion i 715.000 zvanično zaposlenih u Srbiji, u januaru je njihovo brojno stanje smanjeno za 15.000, a u februaru za još 2.000. Za samo dva meseca je bez posla ostalo 17.000 ljudi. Ili 288 dnevno. Ako bi se, kojim slučajem, taj trend nastavio do kraja godine, bez posla bi u 2014. ostalo više od 105.000 ljudi! Šta bi tek bilo da sve političke stranke, pa i one koje su formirale novu vladu, ne obećavaju nova radna mesta?
Uprkos tim obećanjima, takođe prema zvaničnim statističkim podacima, od početka godine do kraja februara povećan je broj aktivno nezaposlenih lica, onih koji stvarno traže posao sa 770.000 na 794.000. Svakog dana je, dakle, armija nezaposlenih brojnija za 406 novih regruta. Ako se ima u vidu da tek slede reforme u javnom sektoru, u kome trenutno radi skoro 800.000 ljudi, velike su šanse da će se obistiniti procene analitičara Rajfajzen banke i da će krajem 2014. stopa nezaposlenosti dostići 24,5 odsto.
Konačno, ostaje da se vidi da li će Vučić sa svojom ekipom uspeti da ubrza privredni oporavak. Ako ostvari planirani rast BDP-a od jedan odsto, Srbija će 2014. imati veći privredni rast samo od Hrvatske i upola sporiji rast od proseka svih zemalja centralne i istočne Evrope. Iako, posle višegodišnjeg posrtanja i nekoliko godina recesije, rast od jedan odsto više liči na stagnaciju, ni taj cilj neće moći lako da se dostigne, jer su prva tri meseca okončana sa stopom rasta BDP-a od samo 0,4 odsto, šest puta manjom nego u poslednjem kvartalu 2013.
Dosadašnjim tempom, minus u budžetu bi do kraja godine dostigao rekordnih dve i po milijarde evra ili 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda! Još gore od toga je što bi u tom slučaju ta rupa bila za 105 milijardi dinara dublja nego što je Zakonom o budžetu za 2014. planirano. Pritom je i projektovani deficit bio teško održiv, jer za njegovo pokriće i plaćanje dospelih kamata i glavnice javnog duga država ove godine mora da pozajmi čak 5,5 milijardi evra. Dodatna milijarda evra bila bi kap koja bi sigurno prelila do vrha punu čašu.
Zbog katastrofalnog stanja srpskih javnih finansija već na prvi pogled jasno je da najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru neće uspeti da sanira ni deo problema. Tim pre što se za plate budžetskih korisnika izdvaja oko 22 milijarde dinara mesečno, pa se njihovim kresanjem za 10 odsto od 1. jula do kraja godine može uštedeti samo 13,2 milijarde dinara. Čak i da se za isti procenat smanje i transferi iz budžeta za isplatu penzija i tako uštedi još 15 milijardi dinara, ostaće rupa od skoro 70 milijardi dinara. NJu će ministar finansija Lazar Krstić očito morati da zakrpi smanjenjem nekih drugih rashoda i to će biti njegov glavni zadatak tokom priprema rebalansa budžeta, koji se očekuje u junu ili julu, a za koji je premijer Aleksandar Vučić rekao da je jedan od tri stuba ekonomskih reformi.
Dok traju pripreme za rebalans, minus u državnoj kasi iz meseca u mesec je sve veći. U januaru je bio podnošljivih sedam milijardi, u februaru, kao i pred svake izbore u Srbiji, skočio je na 26,4 milijarde, a u martu na rekordnih 38,4 milijarde dinara. Pre toga, samo su još pred majske izbore 2012, u januaru i martu, mesečni troškovi države bili veći od 30 milijardi dinara.
No, čak i pre nego što je u februaru i martu napravljena ogromna rupa, bilo je jasno da nešto škripi u ovogodišnjem budžetu, za koji je Krstić tvrdio da nije idealan, ali je realan. NIN je, kada su bili poznati samo podaci za januar, izašao sa računicom da će ove godine u državnoj kasi, uz već projektovani manjak od 182,5 milijardi dinara, nedostajati i dodatnih 50 milijardi dinara. Ako je tada neko i pomislio da je takva procena pesimistička, sada je optimistička. Jer, ako bi država svakog meseca do kraja godine pravila isti manjak kao u martu, deficit bi narastao na neverovatnih 417 milijardi dinara!? Sa minusom od 12 odsto BDP-a Srbija bi sigurno postala evropski, a možda i svetski prvak. Na sreću to nije moguće, čak i kada bi nova vlada htela da se upusti u takvu avanturu.
Za razliku od ranijih godina, kada je minus uglavnom rastao zbog nekontrolisanog povećanja potrošnje, ovoga puta ključni problem srpskog budžeta je slab priliv. Za tri meseca država je naplatila samo 189,1 milion dinara i ako novac nastavi da dotiče istim tempom, ukupni prihodi će do kraja godine biti 756,4 milijarde, ili za 173,5 milijardi dinara manji od planiranih. Dodatno brine što oni stalno padaju, sa januarskih 72,2 milijarde, na 58,8 milijardi u februaru i 58 milijardi dinara u martu. Rashodi, pak, nezadrživo rastu - sa 79,2 milijarde u januaru, na 85,2 milijarde u februaru i na čak 96,4 milijarde dinara u martu. Čak i ako ne budu više rasli i ostanu na nivou proseka iz prva tri meseca, doguraće do 1.043,6 milijardi i tako duboki jaz u odnosu na slabe prihode neće moći da se zatrpa ni eventualnom prodajom Telekoma Srbija, najprofitabilnije državne kompanije.
Premijera Vučića, ministra Krstića, ali i sve članove nove vlade posebno bi trebalo da zabrine činjenica da je država, čije su kormilo preuzeli 27. aprila, već do kraja marta potrošila 270 miliona evra više nego u prva tri meseca 2013. Možda i gore od toga je što rashodi rastu skoro tri puta brže od prihoda! Konkretno, priliv je povećan za 5,2, a potrošnja za čak 13,7 odsto. Đavo je očito došao po svoje i nešto se hitno mora preduzeti.
Ministra finansija verovatno glava boli i zbog strukture rasta troškova. MMF, Fiskalni savet i ekonomski stručnjaci imali bi neuporedivo više razumevanja da deficit raste zato što država izdvaja više novca za kapitalne investicije. Ali, nije tako. Naprotiv. Rastu svi drugi osim izdataka za kapitalne investicije! Najviše su, skoro dva puta, povećani rashodi za plaćanje kamata, sa 17,7 na 34,3 milijarde dinara. Na tu stavku Vlada ne može da utiče, jer je to teret nastao u narednom periodu, posebno u poslednjih pet godina. Od početka 2009. do aprila 2014. javni dug uvećan je sa 8,8 na 20,5 milijardi evra.
Vlada Mirka Cvetkovića natovarila je na pleća poreskih obveznika novih 6,7 milijardi evra obaveza, jer je za vreme njenog mandata dug povećan sa 8,8 na 15,5 milijardi evra. Od jula 2012, dakle za samo 20 meseci, dug je za dodatnih pet milijardi evra povećala prethodna vlada Ivice Dačića, u kojoj je Aleksandar Vučić bio PPV. I u ovoj godini, iako je tempo zaduživanja donekle usporen, Vlada je zajmila četiri miliona evra dnevno, s tim što će dug do kraja godine verovatno premašiti 22 milijarde evra i približiti se granici od 70 odsto BDP-a. A to automatski znači da će naredne godine iz budžeta za plaćanje kamata morati da se odvaja još veća suma.
Osim izdataka za kamate, povećani su i rashodi za plate budžetskih korisnika i to za 2,6 milijardi dinara. Za dodatne tri milijarde dinara povećane su dotacije iz budžeta za isplatu penzija. Ta razlika mogla je da bude i znatno veća da u martu transferi Fondu PIO nisu bili za čak 4,4 milijarde dinara manji nego u januaru. S druge strane, taman za toliko povećane su neto budžetske pozajmice, od kojih je lavovski deo završio u Srbijagasu, a za 4,6 milijardi dinara više otišlo je za socijalnu zaštitu iz budžeta. Uz sve to, suprotno nekim najavama da će ove godine biti značajno smanjene subvencije iz budžeta, izdaci za te namene su u prva tri meseca povećani za 12,8 odsto, sa 13,5 na 15,3 milijarde dinara.
Država je, kakvog li iznenađenja, štedela jedino na kapitalnim investicijama. Za takve projekte u prva tri meseca 2014. potrošeno je milijardu dinara manje nego u prvom kvartalu 2013. Dačićeva vlada, u kojoj su bili i Vučić i Krstić, ostaće upamćena upravo po tome što je jedino štedela tamo gde ne bi smelo ako se žele stvoriti uslovi za brži privredni rast i privlačenje novih investicija. Umesto planiranih 33,6 milijardi, prethodna vlada je u 2013. na kapitalne investicije potrošila samo 21,2 milijarde, što je za 8,2 milijarde dinara bilo manje nego 2012. Realno je taj pad bio još veći.
Novom premijeru, koji je priznao da je nezaposlenost, uz fiskalni deficit, među najvećom u Evropi, ništa lakše neće biti ni da zaustavi negativne trendove na tržištu rada. NJemu i njegovoj ekipi slaba uteha mogu biti podaci iz Ankete o radnoj snazi da je stopa nezaposlenosti u Srbiji navodno smanjena sa 24,1 odsto, koliko je bila pre godinu dana, na nešto više od 20 procenata. Pogotovo što zvanična statistika pokazuje da se broj zaposlenih neprestano smanjuje još od 2.000, a tako je bilo i ranije, još od uvođenja sankcija 1992.
I početkom ove godine češće se, po ovdašnjim običajima, uz čašicu tuguje zbog otkaza nego što se veseli zbog novog posla. Dok je krajem 2013. bilo milion i 715.000 zvanično zaposlenih u Srbiji, u januaru je njihovo brojno stanje smanjeno za 15.000, a u februaru za još 2.000. Za samo dva meseca je bez posla ostalo 17.000 ljudi. Ili 288 dnevno. Ako bi se, kojim slučajem, taj trend nastavio do kraja godine, bez posla bi u 2014. ostalo više od 105.000 ljudi! Šta bi tek bilo da sve političke stranke, pa i one koje su formirale novu vladu, ne obećavaju nova radna mesta?
Uprkos tim obećanjima, takođe prema zvaničnim statističkim podacima, od početka godine do kraja februara povećan je broj aktivno nezaposlenih lica, onih koji stvarno traže posao sa 770.000 na 794.000. Svakog dana je, dakle, armija nezaposlenih brojnija za 406 novih regruta. Ako se ima u vidu da tek slede reforme u javnom sektoru, u kome trenutno radi skoro 800.000 ljudi, velike su šanse da će se obistiniti procene analitičara Rajfajzen banke i da će krajem 2014. stopa nezaposlenosti dostići 24,5 odsto.
Konačno, ostaje da se vidi da li će Vučić sa svojom ekipom uspeti da ubrza privredni oporavak. Ako ostvari planirani rast BDP-a od jedan odsto, Srbija će 2014. imati veći privredni rast samo od Hrvatske i upola sporiji rast od proseka svih zemalja centralne i istočne Evrope. Iako, posle višegodišnjeg posrtanja i nekoliko godina recesije, rast od jedan odsto više liči na stagnaciju, ni taj cilj neće moći lako da se dostigne, jer su prva tri meseca okončana sa stopom rasta BDP-a od samo 0,4 odsto, šest puta manjom nego u poslednjem kvartalu 2013.
