Surovi preki sud

Stotine ljudi okupilo se ispred suda u gradu Minja na jugu Egipta, pokušavajući da probije policijski kordon. U rukama su nosili fotografije svojih bližnjih i uzvikivali: „Gde je pravda?”, žene su plakale, bilo je i padanja u nesvest… U međuvremenu 683 osobe, pristalice svrgnutog egipatskog predsednika Muhameda Mursija, osuđene su na smrt, između ostalih i vođa Muslimanske braće - Muhamed Badi. NJemu se već nekoliko puta sudilo po raznim osnovama, kao i Mursiju i drugim liderima Muslimanske braće, ali je ovo prva presuda. Sudija koji je vodio ovaj proces, Said Jusuf, već je u martu, za samo dva dana, osudio 529 osoba na smrt, zbog učešća u ubistvu i pokušaju ubistva policajaca u Minji avgusta prošle godine. Tada su islamisti izazvali nerede tokom demonstracija zbog prošlogodišnjeg svrgavanja Mursija, u haosu su desetine ljudi izgubile živote uključujući i jednog policajca. Drugi policajac je ranjen, a napadnuta je i policijska stanica. Istog dana policija je usmrtila stotine demonstranata u Kairu. Na poslednjem ročištu Said Jusuf preinačio je u kaznu doživotnog zatvora za 492 osoba, od 529 osuđenih na smrtnu kaznu u martu, ali je izrekao i novih 683 smrtnih kazni, zbog istih prekršaja. „Bogom se kunem da moj sin ništa nije učinio. Policija je upala u kuću i uhapsila ga na spavanju. Moj sin je lepo vaspitan i pridržavao se svih verskih i moralnih principa”, tvrdi Sarima Muhamed, majka osuđenog Tahera Muhameda Hasana. Advokati optuženih sudiju su nazvali „mesarom“ zahtevajući da on bude izuzet i bojkotovali su saslušanje, koje su nazvali „farsom“. Pre svega, ostalo je nejasno da li su zaista svi optuženi bili uključeni u nerede ili su hapšenja bila nasumična. Kako tvrde advokati odbrane - 60 odsto optuženih, uključujući učitelje i doktore, imaju dokaze da nisu bili prisutni kada je stanica napadnuta… Optužnice su pri tome ostale prilično nejasne, a nisu ni pročitane u sudnici. Advokati nisu imali pristup svojim klijentima, a sud uopšte nije razmatrao podnete dokaze. Ceo proces pun je propusta - mnogi optuženi nisu imali advokata, oni koji su imali mogli su da računaju tek na ograničen pristup, nekima je suđeno u odsustvu, proces je trajao manje od 48 sati i presude su donete iznenada, u mnogim slučajevima odbrana čak nije ni saslušana. I dok sud tvrdi da su presude donete posle „pažljivog studiranja“, advokati odbrane tvrde da čak nije ni dokazano da su svi okrivljeni zaista učestvovali u protestima. Kritike su stigle sa svih strana, ali je egipatski ministar odbrane Najer Osman izjavio da pravosuđe u Egiptu nije instrument izvršne vlasti, kao i da presude mogu biti preinačene posle žalbe. Istovremeno sud je doneo još jednu spornu odluku - da se zabrani omladinska organizacija „6. april“ koja je jedna od grupa koje su 2011. organizovale pobunu protiv Hosnija Mubaraka. I to zbog „kaljanja imidža Egipta“ i aktivnosti koje se obavljaju „u dosluhu sa stranim licima“. Ova je vest, međutim, ostala u senci smrtnih kazni. Kazne za sada, ipak, ne mogu biti izvršene - samo pedesetak osuđenih je u pritvoru, ostali su osuđeni u odsustvu. Za one koji nisu bili prisutni, egipatski zakon predviđa ponovno suđenje, ali samo u slučaju da se sami predaju vlastima... Presude se pritom nose velikom muftiji, najvišem verskom autoritetu, koji treba da ih odobri. Do preinačenja presuda iz marta očigledno je i došlo po njegovom savetu, pa nije isključeno da će slično reagovati i ovaj put, ali kako je proces tekao sve govori da će mnogi nevini ljudi završiti na vešalima ili otići u zatvor na izdržavanje doživotne kazne. Ogromna šteta je naneta ovim presudama, i to ne samo osuđenicima i njihovim porodicama. Egipat je duboko podeljen, a dodatne tenzije vode samo u nove sukobe. Tri godine su prošle od kako je 25. januara 2011. izbila revolucija u Egiptu, Hosni Mubarak pao je 11. februara i tada su demonstranti puni optimizma poverovali da dolaze bolja vremena, da im sledi izgradnja demokratskih institucija, jačanje ekonomije i više sloboda. Ništa se od toga, međutim, nije dogodilo. Najpre je vojska preuzela kontrolu tvrdeći da mora da uspostavi red do izbora. Taj period se odužio i bivalo je sve jasnije da generali ne nameravaju da tako lako ispuste vlast iz svojih ruku. Istovremeno, na scenu su stupila Muslimanska braća, nekada zabranjen pokret koji je od 1928. godine, kada je osnovan, čekao priliku da izađe iz ilegale i dođe na vlast. Najzad, kada su izbori održani (30. juna 2012). Muslimanska braća, odnosno njihova Partija slobode i pravde (FJP) zaista je i došla na vlast. Muhamed Mursi postao je prvi demokratski izabran predsednik. To je, međutim, zvučalo lepše nego što se pokazalo u praksi. Bilo je svega, ali ne i preterane želje da se zemlja demokratizuje. Ubrzo je počeo da vlada dekretima koji su proširivali njegovu vlast, osvajao je sve veći prostor za sebe i svoju partiju, dok se sa druge strane u mnogim nekadašnjim demonstrantima sa trga Tahrir skupljalo sve više besa prema vlasti koja ih nije vodila u pravcu u kom su se nadali da će krenuti Egipat posle Mubaraka. Najzad, jula prošle godine, vojska je ponovo uzela vlast u svoje ruke. Mursi je oboren, pripadnici Muslimanske braće zatvoreni ili u bekstvu, a prošlog septembra proglašeni su terorističkom organizacijom. Zabranjene su sve njene aktivnosti, uključujući i demonstracije, a zaprećeno je da će se u skladu sa odlukom o zabrani krivično goniti članovi organizacije, kao i oni koji je finansiraju ili promovišu njene aktivnosti. Više od 2.000 članova je uhapšeno Za Muslimansku braću to nije ništa novo. Još ih je predsednik Gamal Abdel Naser zabranio 1954. godine, a Mubarak je mnoge poslao u zatvor. Ipak, i pod Mubarakom, Muslimanska braća su nastavila da deluju, održali su jaku organizaciju i pri tom su decenijama pomagali stanovnicima kroz humanitarnu pomoć. Tako im je povratak na javnu scenu bio znatno olakšan. Sada su ponovo zabranjeni, ali to ih ne sprečava da gotovo svakodnevno organizuju proteste u Kairu i drugim mestima zahtevajući Mursijev povratak. Jedan takav skup završio se neredima u Minji, a zatim spornim presudama. Većina Egipćana ipak je podržala povratak na vlast maršala Abdela Fataha el Sisija, nadajući se da će vratiti mir i sigurnost u zemlju, ali i te nade izjalovile su se. Otkako je vojska ponovo uzela stvar u svoje ruke prošlog jula, ubijeno je preko 1.000 demonstranata, a u zatvoru je završilo više od 16.000 ljudi. Mnogi su osuđeni samo zato što su koristili svoje pravo na slobodu izražavanja, udruživanja ili mirnog okupljanja. Tako je Egipat za tri godine prešao put od Mubaraka preko Mursija do Sisija, a da nijedan cilj ustanka na Tahriru nije ostvaren. Naprotiv. Posle poslednjih presuda kritike stižu i iz sveta, pa i iz Ujedinjenih nacija, koje su saopštile da smrtne presude predstavljaju kršenje međunarodnog prava. „Smrtne kazne, najblaže rečeno, skreću pažnju na praksu politički motivisanih procesa u Egiptu“, poručeno je Kairu. „Propusti tokom suđenja, kršenje prava optuženih i brzopotezno izricanje smrtnih kazni - sve je to kršenje Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima čiji je potpisnik i Egipat.“ Za vlasti u Kairu, međutim, daleko su opasnije poruke koje stižu iz Vašingtona. Uprkos tome što je nedavno odlučeno da se nastave ranije ugovorene isporuke vojne opreme, kao reakcija na presude, one su ipak blokirane. Bela kuća izrazila je duboku zabrinutost presudama na smrt i poručila da one prkose najosnovnijim standardima međunarodnog prava, pozivajući egipatski sud da poništi odluke. Ministar inostranih poslova Nabil Fahmi upravo je završio posetu Vašingtonu gde se sreo sa državnim sekretarom DŽonom Kerijem i ministrom odbrane Čakom Hejgelom. Susret je upriličen samo nekoliko dana pošto je Obamina administracija odlučila da isporuči 10 helikoptera Apač za protivterorističke akcije na Sinaju i 650 miliona vojne pomoći, ali i da ostatak pomoći, od ukupnih 1,6 milijardi, odloži dok se ne napravi napredak u demokratizaciji zemlje. Egipat prima vojnu i humanitarnu pomoć od 1976. godine, kada je potpisan mirovni sporazum sa Izraelom. Poštovanje tog sporazuma tačka je na kojoj su američki zvaničnici insistirali i ovaj put i dobili obećanje da će biti poštovan. Fahmi je povodom presuda izjavio tek da je „egipatsko sudstvo nezavisno”. Egipat se sada sprema za predstojeće izbore, zakazane za 26. i 27. maj. Ubedljivi favorit je maršal El Sisi, koji će, po svemu sudeći, imati samo jednog protivkandidata Hamdina Sabahija, levičara koji je oštro bio protiv Muslimanske braće, ali koji se ne može nadati izbornom uspehu. A, taman kada se završe izbori, u junu, znaće se i sudbina osuđenika. Što se, pak, sudbine Egipta tiče, ona je još uvek krajnje neizvesna...