Patriotski auto-put od dve milijarde evra

Patriotski auto-put koji povezuje Tiranu i Prištinu prolazi kroz jedan od najsiromašnijih krajeva Evrope, gde veliki broj stanovnika i dalje živi na ivici bede. Auto-put sa četiri trake, dug 137 kilometra, najskuplji je infrastrukturni projekat ikada pokrenut i u Albaniji i na Kosovu. Iako je trebalo da cena bude bar duplo niža, auto-put je na kraju građane Albanije i Kosova koštao dve milijarde evra.

Dokumentacija i sagovornici BIRN-a pokazuju kako je konzorcijum Bektel-Enka dobio posao izgradnje auto-puta nakon nameštenog tendera i lobiranja ambasada SAD u Tirani i Prištini i ostvario profit od nekoliko stotina miliona evra, zahvaljujući preuveličanim cenama i poreskim olakšicama. Zbog ovog posla pokrenute su već tri istrage o navodnoj korupciji, zloupotrebama službenog položaja i malverzacijama.

Tender za prvu fazu izgradnje auto-puta u dužini od 60 kilometra, od Tirane do granice sa Kosovom, organizovan je po ubrzanoj proceduri. Četiri firme u užem izboru procenjivane su na osnovu sposobnosti da završe posao, a nisu morale da navedu cenu. Posao su na tenderu dobile američka građevinska firma Bektel i njen turski partner Enka. Ugovor je potpisan 2006. godine, a konzorcijum je naveo da će cena biti 418 miliona evra.



Albanski član petočlane tenderske komisije Niko Naska, izjavio je za BIRN da je Bektel-Enka dobio ugovor uprkos tome što nije postojao ni plan izgradnje niti krajnja cena. Moje prvo pitanje je bilo: da li postoji projekat, da li je to neko pažljivo pogledao? Međutim, projekat uopšte nije postojao. Kako možete nešto graditi bez plana gradnje, naročito tako veliki infrastrukturni projekat, koji od 400 miliona ide do gotovo milijardu evra?, rekao je Naska, koji se iz komisije povukao nakon samo jednog dana.

Nakon tendera, Svetska banka i MMF su odbili da podrže projekat i da Tirani pomognu u finansiranju. Svetska banka je tvrdila da je tender bio nezakonit i da nije omogućio lojalnu konkurenciju. Tadašnji ministar saobraćaja, LJuljzim Baša, tvrdio je da su Bektel i Enka izabrani transparentno, a da je tender sproveden po ubrzanom postupku, jer bi odlaganje od godinu dana koštalo dodatnih 75 miliona evra zbog ekonomskih gubitaka i povećanih troškova. Nikakvi dokazi koji bi opravdali ove iznose nikada nisu predstavljeni. BIRN je Baši, lideru opozicione Demokratske partije i gradonačelniku Tirane, uputio niz pitanja u vezi sa izgradnjom auto-puta, ali je on odbio svaki komentar.

U diplomatskoj depeši iz 2006. godine, koju je objavio Vikiliks, Marsi B. Ris, tadašnja ambasadorka SAD u Albaniji, navela je da će pomoći albanskoj vladi da prevaziđe primedbe Svetske banke, pošto novi auto-put ne bi samo pomogao trgovini u Albaniji, već i na Kosovu. Međunarodni diplomata Piter Fejt, koga su EU i SAD postavile da nadgleda Kosovo nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, brinuo je da bi ugovor sa Bektelom mogao da uništi krhke finansije u ovoj mladoj zemlji. Međutim, Fejt je rekao BIRN-u da su ga američka ambasada i njen ambasador Kristofer Del sprečili da radi svoj posao. Del je vrlo jasno rekao da ne bi trebalo da guram nos u ugovor sa Bektelom - da me se to ne tiče i da je to komercijalna stvar između Amerike i Kosova, izjavio je Fejt. Del je kasnije postao direktor za Afriku u kompaniji Bektel, što je pokrenulo niz pitanja o ispravnosti ugovora.

Portparolka Bektela Mišel Majkl negirala je bilo kakve nepravilnosti, naglasila je da je Bektel kontaktirao s Delom u vreme kada se spremao da napusti Kosovo, kao i da je on poštovao pravila Stejt departmenta. Del je odbio da govori za BIRN, ali je prethodno branio tender za izgradnju auto-puta, navodeći da je bio jedan od najtransparentnijih u istoriji Kosova.



I Albanija i Kosovo za izgradnju auto-puta isplatili su Bektel-Enki značajno više od predviđene sume. Imejl tadašnjeg ministra finansija, Ridvana Bodea, otkrio je da je u Albaniji auto-put umesto planiranih 418 miliona evra, plaćen 950 miliona. Albansko tužilaštvo je tvrdilo da se cena projekta duplirala zbog toga što je ugovor potpisan bez dogovora o krajnjoj ceni i bez detaljnog plana izgradnje. Dokumenti do kojih je došao BIRN, prikupljeni u procesu protiv LJuljzima Baše, koji je u Tirani potpisao ugovor sa konzorcijumom Bektel-Enka, otkrivaju da su sve cene koje je predložila kompanija koja je dobila tender višestruko veće od albanskih cena. Ovo je albanske poreske obveznike koštalo dodatnih 191 milion evra. Slučaj koji je tužilaštvo pokrenulo za zloupotrebu službenog položaja protiv Baše i dvojice njegovih savetnika, Andija Tome i Armanda Teltija, odbačen je 2009. godine iz formalno-pravnih razloga.

Najnovije tvrdnje o zloupotrebama u vezi sa izgradnjom Patriotskog auto-puta pojavile su se ponovo u aprilu u Albaniji, nakon što je ministar finansija Škeljćim Cani najavio novu istragu o finansiranju kroz kredite u iznosu od 250 miliona evra, koji su navodno dogovarani po kamatnim stopama iznad tržišnih. S obzirom na to da ni vlada Kosova nije utvrdila fiksnu cenu za auto-put, iznos je sa inicijalnih 400 miliona za 102 kilometra auto-puta porasla za više od 100 odsto za 77 kilometara. Izveštaj koji su sačinili revizori Hil internešenela pokazuje da je kosovska deonica koštala čak 820 miliona evra za 77 kilometara, dok podaci Ministarstva finansija pokazuju da je konzorcijumu Bektel-Enka plaćeno 838 miliona evra.

Prema informacijama ministarstva, vlada je takođe morala da obezbedi i dodatnih 128 miliona evra kako bi platila eksproprijaciju zemlje. Direktor jedne kosovske građevinske firme, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je jedini deo puta koji su izgradile domaće firme Prištinu koštao dva miliona evra po kilometru, dok su Bektel i Enka naplatili 11,4 miliona evra po kilometru. Konzorcijum Bektel-Enka je takođe bio izuzet od plaćanja desetina miliona evra PDV-a i u Albaniji i na Kosovu.

Haziz Riša, direktor kompanije Eskavatori, jedne od najvećih putarskih firmi na Kosovu, naglašava da domaće firme nisu dobile te poreske olakšice, koje su omogućile američko-turskom konzorcijumu da samo na Kosovu uštedi 113 miliona evra. Ugovor o izgradnji kosovske deonice Patriotskog auto-puta sada istražuju tužitelji Euleksa na Kosovu. Iako nije otkriveno ko je predmet istrage, veruje se da je istraga fokusirana na to da li je ugovor naneo štetu kosovskoj privredi.

Nema dokaza koji ukazuju na to da su Bektel, Enka ili Del obuhvaćeni trenutnom ili nekom prethodnom istragom. U kabinetu premijera i kosovskom ministarstvu infrastrukture odbili su da odgovore na pitanja o projektu i njegovom uticaju na ekonomiju.
Bektel-Enka je u međuvremenu dobio drugi ogroman infrastrukturni projekat za izgradnju puta od Prištine do Skoplja u vrednosti od 600 miliona evra.

Deset odsto kapaciteta

Prema podacima kosovske agencije za statistiku, 10,3 odsto ukupnog izvoza Kosova 2005. godine otišlo je u Albaniju, dok se taj broj u 2011. godini povećao na samo 10,8 odsto. Zvanični podaci pokazuju da je izvoz Albanije 2005. godine činio samo 1,6 procenata ukupnog uvoza na Kosovu, dok je 2011. iznosio 3,9 odsto.
Ovaj put funkcioniše u obimu od samo 10 odsto od ukupnog kapaciteta, rekao je kosovski građevinski tajkun i političar Bedžet Pacoli. Nešto mora da se promeni u našoj ekonomskoj saradnji kako bi taj put služio privredi zemlje.

Ovaj članak je nastao kao deo programa pod nazivom Tragom dokumenata do boljeg upravljanja (A Paper Trail to Better Governance), koji finansira Austrijska agencija za razvoj i saradnju (ADC), a koji sprovodi BIRN.