Šteta se meri milijardama

Materijalna šteta nastala u najnovijem poplavnom talasu u Srbiji, nazvanom Tamara mogla bi, prema najcrnjem scenariju, biti veća i od dve milijarde evra, pokazuju prve procene koje su za NIN napravili analitičari iz različitih oblasti. Najveću štetu svakako će pretrpeti poljoprivreda i prehrambena industrija, pošto su pojedini usevi potpuno uništeni, a znatno je smanjen i stočni fond. Oštećenja su pretrpeli i putevi, mostovi, brane, nasipi, komunalna infrastruktura i hiljade stambeno-poslovnih objekata, ali i pojedini elektroenergetski kapaciteti, pa se samo trošak sanacije infrastrukture procenjuje na milijardu i nekoliko stotina miliona evra.

Ako se obistine crne slutnje o šteti većoj od dve milijarde evra, što je gotovo sedam odsto BDP Srbije, uz očekivani ovogodišnji privredni rast od samo jedan procenat, Srbiji bi bilo potrebno celih sedam godina da se vrati na nivo pre nego što nas je potopila Tamara.
U Komisiji za procenu nastale štete, kojom rukovodi Zorana Mihajlović, ministarka za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, za NIN kažu da je još uvek rano govoriti o tačnom iznosu načinjene štete, te da će preliminarni podaci biti poznati u narednih nekoliko dana. Ipak, od ministarke Mihajlović moglo se čuti kako je oštećeno ili uništeno barem 3.500 kilometara lokalnih ili regionalnih puteva i 124 mosta, a i sam premijer Aleksandar Vučić kaže da bi šteta mogla biti i milijardu evra, te da svakako pomoć koju naša zemlja može očekivati od EU neće biti dovoljna za sanaciju svega što je uništeno u prošlonedeljnoj poplavi.

Iako se od premijera moglo čuti da je šteta na potopljenim kopovima rudnika Kolubara najmanje 100 miliona evra, stručnjaci strahuju da bi to moglo biti i nekoliko puta više. Jedan od inženjera iz Kolubare strahuje da najveći deo mehanizacije za eksploataciju uglja nije evakuisan pre poplave, a voda u pojedinim delovima kopa još uvek dostiže 50 metara, pa je u ovom trenutku teško proceniti u kakvom će oni stanju biti kada se voda povuče. On za NIN navodi da su potopljena četiri velika bagera za kopanje uglja, a takav bager košta 50 miliona evra!
Ne mora da znači da će nakon povlačenja vode bageri biti pretvoreni u staro gvožđe, ali je sigurno da se moraju remontovati. Remont će biti neophodan i svim drugim elektrouređajima koji su pod vodom, kaže sagovornik NIN-a. Kako nezvanično saznajemo, rudniku Kolubara istekla je u danima pred poplavu i polisa osiguranja za mašine i opremu, pa je pitanje šta će se od toga naplatiti od osiguravajućih kuća.

Zato, LJubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS, kaže za NIN da bi šteta u ovom rudniku uglja mogla biti i više stotina miliona evra. Dobra vest je, kaže njegov kolega Slobodan S. Petrović, savetnik predsednika PKS-a, što direktno nisu oštećeni elektroenergetski sistemi, poput termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac, ali da će buduća proizvodnja struje u Srbiji zavisiti, pre svega, od vremena potrebnog da se osposobe za rad kopovi u Kolubari, kao i pruga kojom se ugalj doprema iz Lazarevca do elektrane u Obrenovcu.
Sreća je što ide leto i što se naše potrebe za strujom smanjuju. Uz hidroelektrane, koje rade prema planu, i eksploataciju uglja na drugim poljima u Kolubari, koja su manje potopljena, mogli bismo proći i bez uvoza struje u letnjim periodima. A šta će biti kada počne grejna sezona, to će zavisiti od stanja na kopovima u Kolubari, jer 50 odsto struje koja se proizvodi u Srbiji dolazi iz obrenovačkog TENT-a, kaže Petrović.

NIN od EPS-a nije dobio odgovor na pitanja kolika je šteta pričinjena elektroenergetskom sistemu i da li će EPS biti u stanju da proizvede dovoljno energije za domaće potrebe, ali stručnjaci za trgovinu energijom procenjuju da bi nam u slučaju dugotrajnije sanacije Kolubare, na zimu bilo potrebno oko 500 megavata struje na sat. Uz cenu koja zimi može dostići i 100 evra, bio bi to trošak od 1,2 miliona evra dnevno. Ili više od 100 miliona evra za celu zimu.
Uz to, stručnjaci EBRD, čiji direktor ovih dana boravi u Beogradu, ocenjuju da je šteta ogromna i da već sada EPS proizvodi 40 odsto manje struje nego uobičajeno. Sigurno je i da će EPS morati značajno da menja svoje planove za ovu godinu, a šansa da se tokom leta struja iz Srbije izvozi, posle ovih poplava, gotovo da i ne postoji.



Pored poljoprivrede i energetike, pozamašan trošak za ionako praznu državnu i lokalne kase biće i sanacija ili ponovna izgradnja uništenih puteva, mostova, pruga, škola, bolnica, vrtića, komunalne infrastrukture i stambeno-poslovnih objekata.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije, iznosi za NIN grube procene da oštećena infrastruktura ne može biti sanirana ili ponovo izgrađena bez gotovo milijardu evra. Ne verujem da je šteta manja, mada je za precizniju procenu potrebno utvrditi kolika su tačno oštećenja na tim objektima i infrastrukturi. Ovo je, naravno, pod uslovom da se svi koji budu učestvovali u poslu sanacije i obnove potopljenih mesta odreknu profita, kaže Rodić. Ilustracije radi, samo u Kraljevu je, prema podacima kriznog štaba, uništeno ili oštećeno 12 mostova, dok je u Gornjem Milanovcu, kome i dalje prete velika klizišta, oštećeno ili uništeno više od 150 kilometara puta i 27 mostova.

Od ministarke Mihajlović se moglo čuti da je pruga Beograd-Bar ozbiljno oštećena, kao i da se do 30 odsto pruga uopšte ne može prići, ali koliku je štetu pretrpela železnička infrastruktura nismo saznali, pošto ni iz Železnica Srbije nije stigao odgovor na pitanja NIN-a.
Milivoje Miletić, šef kriznog štaba PKS, koji je formiran u saradnji sa Ministarstvom privrede, kaže za NIN da prema njihovim podacima na poplavama zahvaćenim područjima posluje 16.125 privrednih društava i 21.000 preduzetnika, što samo navodi na zaključak da nas u narednom periodu očekuju još veći problemi u poslovanju privrede, a time i još veća nelikvidnost.

Bez želje da u ovom trenutku procenjuje štetu od poplava, Mahmut Bušatlija, savetnik za strana ulaganja, uveren je da Srbija ovo mora iskoristiti kako bi se na adekvatan i temeljan način, najpre, procenila nastala šteta, a onda i napravili planovi i programi za kvalitetnu sanaciju. Nadam se da se neće raditi ad hok, neorganizovano i na brzinu, jer je ovo prilika da tražimo novac od međunarodnih institucija i da ono što smo zanemarivali više od tri decenije sada uradimo. Potrebno je napraviti planove i programe i pripremiti ozbiljnu, međunarodnu donatorsku konferenciju, u nekoj od zemalja Evropske unije ili Americi, jer je to način da se prikupi ozbiljan novac, kaže Bušatlija.

Sa druge strane, iz Vlade stižu nagoveštaji da se neće predugo čekati i da se prva, domaća donatorska konferencija očekuje uskoro, kao i da Srbija ima samo 10 nedelja da pripremi planove i predoči evropskom Fondu za solidarnost procenu nastale štete. Kratko je potrajala nada da bi Srbija iz Evropskog fonda za solidarnost mogla dobiti čitavu milijardu evra. Samo dan nakon takvih najava, ispostavilo se da je to bio nesporazum i da Beograd teško da može dobiti iz tog fonda više od desetak miliona evra. Malo i za mostove u Kraljevu. Pritom niko ne spori da se Srbija kvalifikovala za tu pomoć, jer je iz aviona jasno da je šteta možda i 10 puta veća od 175 miliona evra, što je donja granica da se takva pomoć odobri Srbiji.

Koliko god bile preuranjene i grube, procene štete od poplava mnogo su veće od do sada prikupljene i najavljene pomoći. Kao što je jasno da ni srpski budžet, koji će hitno pretrpeti rebalans, nema ni približno dovoljno novca za finansiranje obnove zemlje. Zato su ministri finansija i privrede, Lazar Krstić i Dušan Vujović već razgovarali sa predstavnicima Svetske banke o bržem povlačenju već odobrenih kredita za infrastrukturu i železnicu i dogovarali nove.
Izgleda da, ukoliko ne uspe da izlobira ozbiljnu pomoć od EU, Rusije, Amerike, Azerbejdžana, Emirata, alternativa za obnovu biti, a šta drugo do novo zaduživanje. Uz neizbežno pitanje po kojoj ceni i može li to Srbija uopšte da izdrži. Tim pre što ima stručnjaka koji smatraju da bi zbog velikih nevolja u kojima se našla Srbija možda trebalo da od međunarodnih kreditora zatraži i otpis dela dosadašnjih dugova.