Klizišta gutaju cela imanja

Bio je i jedan osmeh. I to onda kada je Novak Đoković u Rimu napisao Ovo je za Srbiju i Bosnu. To za Srbiju ovde je doživljeno kao normalno i očekivano, ali za Bosnu je bilo baš prijatno iznenađenje i važna vest za sve medije u oba bosanskohercegovačka entiteta.
Nije to, međutim, dovoljna uteha jer je neveseli bilans biblijskog potopa i ovde predug. Voda je u nekoliko dana okovala tri kantona u Federaciji BiH (delimično sarajevski, zenički i tuzlanski) i gotovo celu Republiku Srpsku, osim Hercegovine. Republika Srpska je više stradala jer se na njenom području četiri velike reke, Una, Vrbas, Bosna i Drina ulivaju u Savu, a prethodno u svoj tok prime sve druge rečice, potoke i bujične površinske vode sa bosanskih planina.

Do trenutka zaključivanja ovog broja NIN-a utvrđeno je da je smrtno stradalo najmanje sedamnaest ljudi u Republici Srpskoj, a još ima onih koji se vode kao nestali. Zbog toga je šestog dana od početka dramatičnih događaja (utorak) proglašen dan žalosti u celoj BiH. I ovde, dabome, svaki zaselak, veće mesto, varoš ili grad ima svoju gotovo filmsku priču - svoje heroje, primere bezgranične hrabrosti i nezabeležene solidarnosti.
Sve te sličice je nemoguće zabeležiti, ali kroki bosanske drame izgleda ovako: Prvo su reka Bosna i bujični potoci bukvalno prekrili varošicu Maglaj, a onda se sve to i još više slilo u Doboj, gde je u nekim trenucima u glavnoj gradskoj ulici zabeležena dubina vode od četiri metra. Na tom području je i najveći broj smrtno stradalih.

Iz Doboja je reka Bosna krenula prema Modriči, a onda u Šamac gde se sastaje sa Savom i onda ista već viđena priča, uz dodatni dramski zaplet da je probijen savski nasip. Vode Drine i Save su se sastale u Bijeljini, a vode Vrbasa i Save izmešale su se u Srpcu. Na ušćima tih najvećih bosanskih reka u Savu napravljena su prava mala mora i ta drama je gotovo zasenila ono što su u unutrašnjosti, u manjim mestima, radile rečice i potoci koji su se koliko juče mogli preskočiti.
Ocene su, nepodeljeno, da je veća tragedija sprečena zahvaljujući ne tako brojnim stručnim ekipama spasilaca policije i vojske sa čamcima i helikopterima, koji su učinili više nego što bi se to moglo očekivati prema udžbeničkim modelima. Neverovatnu hrabrost, ali i umešnost pokazali su dobrovoljci rafting klubova i neki do juče obični ljudi, dobrovoljci koji verovatno nisu ni sami slutili šta mogu i šta znaju.

Za bosanskohercegovačke prilike je više nego važan deo priče i činjenica da međuentitetska granica nije bila prepreka da se pritekne u pomoć. Tako je, recimo, jedan broj pacijenata iz dobojske bolnice (Republika Srpska) prebačeni u obližnju tešanjsku bolnicu (Federacija BiH), rafteri iz Bihaća i Konjica su takođe munjevito stigli u Republiku Srpsku. U okviru međunarodne pomoći Hrvatska je prva poslala vojne helikoptere i omogućila komunikaciju preko svoje teritorije bez pasoša, što je u tom trenutku bilo ogromno olakšanje. I Slovenija je poslala specijalce za spasavanje, a u završnici ovde su već specijalističke ekipe iz brojnih evropskih zemalja.

Vode se ovde mnogo sporije povlače nego što su stigle i već započinje čišćenje, dezinfekcija, a spasioce zamenjuju socijalizovane sanitarne ekipe. Improvizacije i haotičnost polako postaju prošlost, sad je to već niz ozbiljno organizovanih akcija, ali do vraćanja u koliko-toliko normalno stanje trebaće dosta vremena, jer su ovdašnji materijalni i stručni potencijali prilično skromni. Nevolja je i što je sve više klizišta koja gutaju cela imanja. Dosad ih je prebrojano više od dve hiljade i to uglavnom u Federaciji.
Štete će se tek utvrđivati, a sa procenom za Republiku Srpsku je izašao predsednik Milorad Dodik. Ona je, po njemu, veća od pola milijarde evra, što je za ovaj entitet, koji je ionako na ivici bankrota, neverovatan teret.

Očekivano, kako nevolja jenjava sve je više pitanja: da li je baš sve moralo biti onako kako je bilo? I svima je, mada neki baš i ne žele javno priznati, jasno da nije. Pre svega, jasno je da je gotovo celi vodoodbrambeni sistem nasipi i kojekakvi kanali prilično zapušten, da je na nekim mestima i zaboravljen. Vlast, vlada pre svih, u danima drame, svi se slažu, uložili su ogroman napor, pokazali veliku volju, ali, po mišljenju stručnih ljudi koji su sve glasniji, nisu pokazali baš veliku umešnost. Ministri su delovali mnogo manje uverljivo, mada su se trudili da se često slikaju, nego što je to delovalo kada su se javnosti obraćali stručni ljudi.

Celi sistem za vanredne situacije u pojedinim trenucima je delovao kao prilično raštimovan orkestar. Čak je i Dodik usred drame priznao: Kad sve ovo prođe moraćemo menjati deo propisa.
Ostaje za ozbiljnu analizu i podatak da je vanredno stanje u celoj Republici Srpskoj proglašeno tek treći dan, mada je bilo upozoravanja da se to uradi već prvog dana kada je voda krenula. U javnost je otišla i ružna slika prilično hladnih odnosa između republičkih i gradskih vlasti Bijeljine, drugog grada po veličini. Bijeljina se, naime, osetila zapostavljenom jer u tom delu su na vlasti partije koje na nivou Republike čine opoziciju. To međusobno nepoverenje je demonstrirano pred najširom javnošću. Ove i slične situacije prete da zasene ogromnu solidarnost i hrabrost koju je pokazalo celo stanovništvo.
I još, ovih dana u većini banjalučkih kafića ako želite kafu ne treba vam novac, dovoljno je da konobaru pokažete mobilni telefon na kojem se vidi da ste poslali poruku na solidarni broj i tako donirali pomoć ugroženima.

U Hrvatskoj 15.000 ljudi bez domova

Rajevo Selo bilo je najdramatičnija lokacija u poplavljenoj Posavini. Jedan čovek stradao je dok se postavljao nasip na Savi, telo drugog je pronađeno u vodi, a jedna osoba se vodi kao nestala. Mediji su prikazivali snimke ovog sela na jugu vukovarsko-sremske županije, na samoj granici sa Bosnom, na kojima su iznad vode virili samo krovovi potopljenih kuća. Pre nego što je u subotu nasip srušila bujica reke, većina od hiljadu i po stanovnika ovog sela bila je evakuisana. Voda je potom probila nasip i u Račinovcima i potopila 1.200 kuća u Gunji. Vojska i policija u amfibijama, osim što su danima pokušavale da ubede meštane da napuste svoje kuće, imale su posla i sa lopovima koji su čamcima krenuli u pljačku napuštenih kuća. Početkom nedelje evakuisano je oko 15.000 ljudi iz županjske Posavine. Vanredno stanje proglašeno je i u Slavonskom Brodu, gde su preventivno iseljeni delovi grada.
U solidarnosti i pomoći su se, baš kao i u Srbiji, istakli građani a u medijima političari. Vlada je najavila da će u stopostotnom iznosu finansirati javne radove na sanaciji poplavljenih sela, a predsednik Ivo Josipović predložio da se firme koje daju pomoć oslobode PDV-a na donacije. Stranke koje učestvuju u izborima za Evropski parlament odrekle su se novca za kampanju i uputile ga ugroženima. Odlukom Vlade u poplavljena mesta Srbije i Bosne upućeni su pripadnici civilne zaštite i vatrogasci, a hrvatski Crveni krst pokrenuo prikupljanje novčane pomoći.