Stranci pišu zakon o radu

Zakon o radu ponovo je kamen spoticanja, a sporne odredbe su uglavnom iste kao i u vreme kada je bivši ministar privrede Saša Radulović predložio tekst. Odredba o obračunu godišnjeg odmora možda je i najveći problem u usaglašavanju zakona. Aktuelno rešenje predviđa da se za odmor obračunava osnovna plata uvećana za minimalan rad kod poslednjeg poslodavca. Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak u intervjuu za NIN na pitanje zašto se o tome nije pregovaralo sa bivšim ministrom Radulovićem, a pregovara se sa aktuelnim ministrom rada Aleksandrom Vulinom, tvrdi da oko toga ni sada nema razgovora. Zašto pregovarati o nečemu zbog čega smo svojevremeno napustili dijalog. Ovo je mučno, očigledno je da vlada pokušava da štedi na svemu. U svetu je problem broj dana koje radnici dobijaju za odmor, dok kod nas poslodavci mogu da vam daju i 800 dana odmora, ali režu zaradu u tom periodu tako da sami odustanete, jer se ne isplati. Ispada da je godišnji odmor kazna, a ne deo produktivne politike poslodavca koja podrazumeva da će nakon odmora radnik kvalitetnije i produktivnije raditi.

Imate li utisak da se na mala vrata vraća upravo Radulovićev zakon?

Takav zakon je privlačan za svaku vladu, jer je vrlo restriktivan. On počiva na filozofiji: daj mi sve i nećeš zauzvrat dobiti ništa. Socijalna davanja su pasivna kategorija, ono što je pogubno su aktivna davanja. Ovde se štedi na prosveti, na zdravstvu To je poražavajuće. To su dve komponente koje utiču na kvalitet radne snage. Ako vlada već planira da dovodi strane investitore, mora da računa da će oni najpre biti zainteresovani za obrazovno i zdravstveno stanje radnika. Dakle, to su ulaganja, a ne izdaci.

Kakvo rešenje vi predlažete?

Predlažemo da se računa ono što je radnik u momentu odlaska na odmor radio. Osnovna plata je relativno stabilan faktor u javnom sektoru, ali nije, recimo u TE Nikola Tesla. Tamo radnici, inženjeri, imaju smenski i rad u otežanim uslovima. Ako sve to tretiramo kao kapital kada radnici rade, zašto ga isto ne bismo tretirali i kada se odmaraju. Primenjujući ovu odredbu tim ljudima uzimate sve one dodatke koje su opravdano zaradili. Za ostale radnike koji nemaju smenski ili rad u otežanim okolnostima može se primeniti odredba o osnovnoj plati. Ovde je uvreženo mišljenje da vas poslodavac odmorom nagrađuje.

Novina je i to da se u penziju odlazi sa dve umesto sa tri plate otpremnine...

Te tri plate uvedene su kako bi onaj koji odlazi u penziju imao od čega da preživi dok mu silna birokratija ne obračuna stalni iznos penzije i dok ne počne redovno da je prima. Ako vlast i tu reže, čovek će pre nego što mu stigne prva penzija biti prosjak. To jeste izdatak, ali poslodavac mora da zna da radnik odlazi zauvek i da više neće biti tog troška. Ovde su i privreda i političari strašno defanzivni i sve vide kao trošak. I plata se tretira kao trošak. Pa ako je već to tako, neka svi ugase firme i neće imati nikakav trošak. Do sada je poslodavac predviđao da se otpremnina tehnološkim viškovima daje za sve godine radnog staža, a novim rešenjem predviđeno je da se otpremnina isplaćuje samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca.

Mi predlažemo da se za radnike koji su radili preko 20 godina otpremninama pokriva čitav period, a do 20 godina rad kod poslednjeg poslodavca. Ovako rešavamo pitanje starije generacije koja se zatekla ni kriva ni dužna u periodu tranzicije.

Nekim od sastanaka Radne grupe za izradu zakona prisustvovali su i premijer Aleksandar Vučić i bivši ministar rada Rasim LJajić. Kakav je Vučićev odnos prema ovom zakonu?

Moj utisak je da su oni vrlo malo svoji kad je reč o ovom zakonu i da trpe razne pritiske spolja.

Na koga mislite kada kažete da trpe pritiske spolja?

Tu se pojavljuju vidljivi faktori poput Saveta stranih investitora, Američke privredne komore, a ne znam da li postoje i oni nevidljivi koji se kriju pod diplomatskim plaštom i pokušavaju da kreiraju određen tip tržišta. Najbolji dokaz je što niko od pregovarača sa suprotne strane nije dao odgovor šta ne valja u sadašnjem zakonu. Pa kako ćemo da menjamo zakon ako ne znamo koji deo nije dobar? Posle pet meseci pregovora dobijamo odgovor da je to zato što se sadašnji zakon ne primenjuje. Pa to je neviđena bruka. To treba da se krije, da se ne priča nikome, a kamoli da se navodi kao razlog za donošenje novog.

Šta na sve kaže Vučić?

On je bio na dva sastanka radne grupe koji su bili potpuno neformalni. Dobili smo puno razumevanja, ali je izostala podrška.

Da li je ovo vladin zakon ili zakon krupnog kapitala, pre svega stranog?

Imamo potpuni nemar vlade. Oni ne traže da se utvrdi procenat radnika koji rade na određeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Predlagali smo da to bude 25 odsto, njihov predlog je da se to potpuno prepusti poslodavcu. Hipotetički, to bi značilo da svi zaposleni mogu da budu na ugovorima od šest meseci. Jedan od razloga za loše punjenje budžeta je upravo taj disbalans u broju zaposlenih. Dešava se da prihodi padnu jer je u firmama bilo mnogo onih koji su radili na šest meseci i ugovori su im istekli. Dakle, taj neomeđeni rad na određeno vreme je u interesu onog stranog kapitala koji dolazi na kratko vreme i koji želi da sa malim ulaganjima uzme maksimum i da bude spreman da pobegne. Ovo je idealan zakon za protrčavajući kapital.



Kako razumete to što ministar Vulin kao levičar stoji iza neoliberalnog koncepta ovog zakona?

On se do sada nije izjašnjavao iako sam ga nekoliko puta prozvao preko medija. Ne mogu da razumem podelu uloga u ovoj vladi, ne mogu da shvatim da je Dušan Vujović koji ima pečat Svetske banke u najpozitivnijem smislu ministar privrede, a da u vrlo komplementarnom ministarstvu sedi Če Gevara. Videćemo kako će sarađivati Če Gevarai Svetska banka.

Šta vam Vulin govori na sastancima radne grupe?

Oko ovih najbolnijih stvari za sada ćuti. Evo, premijer voli da citira Vebera i njegovu knjigu Protestantska etika i tržišni kapitalizam, ali čim je u pitanju bilo kakva etika to ima veze sa rastom ili padom kapitalizma. Koja je to kod nas etika preovlađujuća? U bilo kojoj oblasti. U socijalizmu smo imali karikaturalnu etiku iskazanu u maksimi niko ne može da me plati toliko malo, koliko malo mogu da radim. A šta je danas etika? Uzeću primer poplava, koje su velika tragedija. Vučić se žali da ljudi neće da siđu sa drveta da bi im se spasili životi. Onda ja postavljam pitanje: kako mislite da ih skinete sa drveta i da im date otkaz, kad neće da siđu ni po cenu života? Nemamo izgrađeno poverenje između države i građana. Zašto bi neko verovao državi koja ga vara četvrt veka. Mi njima ne verujemo, možda i oni nama, čim hoće da proguraju ovakvu Bastilju od zakona.

Da li ćete pozvati radnike na proteste, kao što ste to uradili i u vreme Radulovića?

Ukoliko druga strana bude tvrda oko ovih najvažnijih stvari o kojima razgovaramo, nećemo imati kud. Neke stvari nismo ni dotakli, poput kolektivnih ugovora. Ukoliko nema kolektivnih ugovora, nema ni sindikata. Tražimo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i to nije naš izum. Reći ću vam, 2005. godine smo bili protiv toga, ali su poslodavci molili da to uvedemo i govorili da su slabi i da će tako poslodavce koji nisu njihovi članovi primorati da to postanu. Rekli smo da nam se kolektivno pregovaranje ne isplati jer mnogo košta. Sada kada su slabiji nego tada oni su protiv toga. Ni ja ni LJubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ne znamo nijednog našeg člana koji je zaposlen u Uniji poslodavaca. Dakle, mi pregovaramo sa duhovima, a taj zakon bi trebalo da se primenjuje na naše članove. Zato smo tražili da se u pregovore uključi Privredna komora Srbije koja ima pokrivanje od deset odsto. Poslodavci su na taj predlog poludeli. Shvatili su da u primeni oni potpuno nestaju. Umesto toga vlada uporno gura Uniju poslodavaca čime želi da ukine kolektivno pregovaranje. Dozvolilo se da se u Srbiji osnuje 26.000 sindikata. LJudi prestaju da razlikuju one koje pregovaraju i one koji ne pregovaraju. I onda pomisle; Jel to onaj koga sam juče video da deli polutke, a sad neće Zakon o radu. Pri tome imamo slabe poslodavce. Dakle, sve je spremno za potpuni kolaps.

Ako ste toliko nezadovoljni Predlogom zakona o radu, mnogim spornim privatizacijama, zašto niste pozvali na generalni štrajk?

Ovde se vraćam na Vebera, kod nas je uništena baza na osnovu koje komuniciramo sa građanima i članovima. U stranim zemljama članstvo u sindikatu je porodična tradicija. Oni imaju strahovit osećaj pripadnosti, na štrajk dođe mnogo više ljudi nego što se prijavi policiji. Kod nas postoji samo šalterski odnos i pitanje šta je ko pojedinačno dobio. Računa se samo ono što možemo odmah da damo.

Zašto je tako, zašto vama članstvo ne veruje, da li deo krivice snosite i vi?

Nije stvar u poverenju, to je 50 godina bilo tako. Mi nismo neko ko daje polutke, a zovemo ih Prvog maja. Nekada su ih zvali, ali su i davali.

Dakle, vi nemate dovoljan broj ljudi da biste pozvali na generalni štrajk?

Ako radnici mogu da shvate koliko je ovo dalekosežno opasno po njih, izaći će. Kada kažem dalekosežno tu mislim na septembar. Naravno da ću pozvati na generalni štrajk, jednostavno nema druge. To je u opisu radnog mesta. Ulog je toliki da ne mogu da se pravim lud.