Onlajn pecanje

Fišing (phishing) je naziv za pokušaj krađe podataka putem internet stranice koja je slična, ili čak ista kao originalna, pa treba biti oprezan kod prijavljivanja.
Fišing lažnjak ima za svrhu da nekom opelješi bankovni račun, preko imejla koji izgleda kao obaveštenje banke, ali su na ceni i nalozi e-pošte i Fejsbuka. Kompanija BitDefender je obelodanila novi pokušaj fišinga lozinki Gugl naloga, s upozorenjem da napad počinje imejlom koji kobajabi šalje Gugl. U njemu se žrtva obaveštava kako da automatski poveća kapacitet imejla, što podrazumeva kucanje korisničkog imena i lozinke, pa fišer dobija pristup ne samo Gmail nalogu, već i svim Gugl dokumentima (Google Play, Gogle +), jer ljudi mahom koriste iste šifre za sve.

Što je najgore, fišing pošta i sajtovi su veoma uverljivi, pa stručnjaci za bezbednost savetuju ozbiljan oprez s mejlovima u kojima se od korisnika traži hitno delovanje, čak i kada ih potpisuje ugledna firma poput Gugla. Oslanjanje na blokiranje pretnji ne radi, iz razloga što se stalno pojavljuju nove. Eksperti kompanije BitDefender zato preporučuju jake lozinke i dvofaktornu autorizaciju kako bi se izbegle ovakve prevare.

Kompanija Trend Micro otkrila je prošle nedelje fišing stranice koje oponašaju Facebook, Google Docs (Google Drive), OneDrive i neke druge sajtove, s zajedničkom karakteristikom da su otvoreni i za prijavljivanja na Yahoo, Gmail, AOL i Windows Live naloge. Eksperti ove kompanije opominju korisnike da budu skeptični prema skraćenim linkovima, da ne koriste obeležene stranice u browseru, već da adresu sajta unose peške. Pre prijavljivanja na nalog valja proveriti URL, jer pecaroši prave savršene kopije.

Zapravo, virtuelna mafija ne bira sredstva na putu do cilja. Vođa jedne onlajn bande ponudio je ferari za najbolje osmišljenu prevaru, a ovaj uvrnuti konkurs otkriven je zahvaljujući bahatoj reklami za najuspešnijeg prevaranta, u kojoj se seksi plavuša smeška između poršea i ferarija. Šef Evropskog centra za sajber kriminal (EC3) kaže da organizovani kriminal regrutuje mlade talente, te da 85 odsto sajber kriminala stiže s ruskog govornog područja, što iz mesta komplikuje procesuiranje osumnjičenih koji haraju po zapadnoj Evropi. On iznosi primer onlajn krimosa koji su dali 500 dolara za pet debitnih kartica s fiksnim limitom isplate, a onda upali u kompjutere banke, skinuli limite, klonirali kartice i za par sati s bankomata širom sveta ukrali 45 miliona dolara.

S druge strane, gazde sajber podzemlja savršeno dobro znaju da ih delovanje iz istočnoevropskih zemalja čini praktično nedodirljivim za vlasti država u kojima se nalaze žrtve njihovih prevara. Dmitrija Golubova, krupnog igrača globalnog virtuelnog kriminala pustili su iz zatvora u Kijevu na urgenciju dva političara, iako su ga Amerikanci optužili da je bio šef jednog od prvih sajtova u svetu koji se bavio prevarama sa kreditnim karticama. Golubov je posle osnovao sopstvenu političku partiju, negirajući vlastitu umešanost u prevare.