U devetom krugu

Pre četrnaest godina slušao sam jednu odbranu doktorske disertacije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Doktorand, moj poznanik Icko je, tom prilikom, tvrdio da se ispod đerdapske brane nagomilao evropski i naš mulj, kubature Avale! To brdo usporavalo je, još tada, tok Dunava još od Slankamena, a Podunavlje je, već, plutalo na podzemnim vodama, tako da je bilo pitanje dana kada će se, usled minulih biblijskih kiša, ovaj Potop desiti. Sve sam to Srbima još 2000. godine u NIN- u javio. Idemo dalje: pre šest godina objavio sam Bezbožnika u kome moj glavni junak, Pejča iz Mokre, po nalogu Gospoda, počinje da pravi Nojevu lađu na Suvoj planini, tu, pored mog Vidova. Ali, ni ta komendija pisana na suvoplaninskom jeziku nije bila dostojna ozbiljnog razmatranja ni u jednom književnom žiriju. Ali, navikao sam da me Srbi ne slušaju; to sleduje svakom proroku.

Danas, možda, imam dokaza da je ciklon Tamara, u stvari, čedo iz arsenala HARP-a, da je u toku meteorološki rat protiv Srbije, ali šta mi to treba u ova biblijska vremena?! Treba li, opet, da mi se podrugljivo smeška svetina? Ili da me nervozna vlast, u jeku vanrednog stanja, protera iz Srbije, iz Beograda? Ne bih, bre, da završim kao pesnik Ovidije koga je gnevni imperator Avgust izgnao iz Rima u mračne zemlje Skitije, u gradić Tomi, tamo, bogu iza leđa, pored Dunava i Crnog mora. Nego, ne bih dokazivao ni to da je teritorija Podunavlja, u stvari, teritorija Danteovog pakla. Radije bih sa Biljom zavijao sarmice u zelju, ali Saška, za lektiru, ima Božanstvenu komediju.

I, šta ukapiram? Prvo, Dantea u pakao vodi pesnik Vergilije, rodom iz Mantove, a gde žive Kelti i Iliri, u prevodu, Srbi!? Stižu njih dvojica na Dunav, negde, ispod Tovarnika (Fruške gore), a malo niže sačeka ih troglavi Gerion (Heroj), inače, bog rata plemena Trivala, dakle,opet, Srba. Gerion se pretvori u zmaja, pa na svojim leđima Dantea i Vergilija, prenese iznad Đerdapa i spusti ih ispred delte Dunava, ispred Devetog kruga pakla gde su čuvari giganti koji su se, svojevremeno, protiv bogova pobunili...

K. G. Jung, moj guru iz Švice, ukazuje mi na ovo: Vidiš li da su i ti giganti, u stvari, Srbi koji se, evo, i danas, divovski bore protiv stihije, protiv ljutih bogova iz Komiteta 300?! Uostalom, i taj Dante je neki Danko iz Firence, hoću reći, iz Virovitice. Jer, reka Arno kod Firence pravi virove, ako je verovati Crnjanskom...

U taj čas, javljaju da se neko (kasno) setio da otvori branu na Đerdapu ne bi li Dunav pohrlio ka Danteovom paklu, ne bi li potopljenoj Srbiji malo laknulo. A moja Crna mi priča šta je sanjala: Kao, pukla đerdapska brana pod pritiskom silnog mulja kubature Avale, a Dunav povukao za sobom celu Srbiju ka Crnom moru, ka Devetom krugu Danteovog pakla. I, evo, hrabro tvrdim; biblijski Potop je bio delo meteorološkog rata, mada je, istini za volju, Gospod, na vreme, upozorio Noja da pravi barku.