Poslednja šansa

Foto Nebojša Marković

Dok se voda lagano povlači, sumanute ideje nezadrživo naviru. Još jednom su prelile ionako punu čašu. Čuj, Srbija je, posle međunarodnih sankcija i totalne izolacije, razornog bombardovanja i skoro isto tolike razorne svetske ekonomske krize, ovih dana dobila još jednu, četvrtu razvojnu šansu! Pa, zar je morala da se desi Tamara da Srbija, posle tri neiskorišćene, dobije novu šansu? Daleko bilo, ispada da je poplava kao naručena za oporavak srpske ekonomije. Oni čiji se stav na to svodi duguju odgovor na samo jedno pitanje: ko nam je to branio da se i bez Tamare razvijamo?

Ako je najveća elementarna nepogoda u poslednjih 1.000 godina nova razvojna šansa, iskreno se nadam da je i poslednja. Ma, kamo sreće da nas je i ona zaobišla u širokom luku. Kao i sve šanse pre nje, koje su nam donele samo pad standarda, materijalna razaranja i moralno posrtanje.
Opet, ako grešim i ako su zagovornici teorije o novoj šansi u pravu, onda dugujem i javno izvinjenje što sam u prošlom broju napisao da će, kada se voda povuče, na površinu isplivati brojna pitanja, a među njima i najvažnije: kako se sve ovo desilo i da li je nesreća mogla da se spreči ili bar ublaži? Jer, ko će sad da traži krivca, bez koga ne bismo ni dobili novu priliku za brži razvoj.

Uz to i sam spisak krivaca je više nego zanimljiv. Kriv je Bog, smatra direktor Srbijavoda Goran Puzović. Pristalicama teorije zavere za sve je kriv HAARP, pa desetine hiljada zabrinutih građana zahtevaju da se uklone antene kojima može da se upravlja munjama, gromovima, zemljotresima, poplavama i drugim, kako se doskora naivno verovalo, elementarnim nepogodama.

Ipak, najuverljivije mi zvuči Đorđe Balašević. Ako ste zaboravili, on je još pre 22 godine napisao Za sve je kriv Toma Sojer. I tu se, otprilike, završava spisak krivaca, pardon zaslužnih za novu razvojnu šansu Srbije.
Poplave su sa naslovnih strana izbrisale do tada glavne junake, Mišu Bananu i generala Papaju. Hm, Banana, Papaja... Zašto li se sve češće osećam kao majmun?