Skadar na Dunavu

Umesto da bude izgrađen novembra 2013. i da košta 45 miliona evra, jedan od najvažnijih železničkih mostova na međunarodnom Koridoru 10, Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu, mogao bi koštati gotovo još toliko, a preko njega se saobraćati najranije 2018. Ako se spor između Železnica Srbije, koje u ime države rukovode ovim projektom i špansko-italijanskog konzorcijuma Azvi-Tadei, kao izvođača radova, završi raskidom ugovora o gradnji, stručnjaci procenjuju da bi posledice bile višegodišnje kašnjenje i znatan rast troškova, jer bi graditelj tražio međunarodnu arbitražu u Parizu.

Ishod spora mogao bi biti poznat već u četvrtak, kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima, jer će se toga dana čelnici konzorcijuma sastati sa resornom ministarkom Zoranom Mihajlović kako bi joj predočili namere Železnica da raskinu ugovor. NIN, naime, saznaje da su Železnice istog dana kada je Obrenovac potapala voda, graditeljima dostavile obaveštenje o raskidu ugovora, pa bi ono moglo postati pravosnažno već krajem ove nedelje. Pod uslovom da im ministarka Mihajlović ne naloži da raskid obustave, što je verovatnija opcija, jer kako NIN saznaje iz više izvora, u spor se umešao i Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, pošto je više od pola novca za most obezbeđeno iz IPA fondova EU. Potvrdu te informacije NIN nije uspeo da zvanično dobije iz beogradske kancelarije EU.

Takođe, prema nepotvrđenim informacijama, resorno ministarstvo zatražilo je od Železnica da se predomisle povodom najave o raskidu ugovora, jer bi to, osim protivljenja delegacije EU, izazvalo i obustavu radova na neko vreme, povećalo troškove izgradnje i Srbiju još jednom odvelo pred međunarodnu arbitražu. A ukoliko bi arbitraža presudila u korist konzorcijuma Azvi-Tadei, Srbija bi mogla da plati najmanje pet, a najviše 20 miliona evra odštete, procenjuju stručnjaci, što bi moglo da bude znatno više od devet miliona koliko trenutno zahteva graditelj na ime dodatnih troškova.

Spor investitora i izvođača, zbog koga poslednjih meseci skoro da i nema radova na mostu, nastao je zbog odbijanja Železnica da graditelju odobre kašnjenje od godinu i po dana, odnosno prolongiraju završetak radova do jula 2015. i isplate oko devet miliona evra naknadnih troškova. U Železnicama ovaj zahtev smatraju neopravdanim, za kašnjenje krive konzorcijum koji nije na vreme pripremio glavni projekat i smatraju da bi produžavanjem roka, koji je ionako istekao pre sedam meseci, priznali da su krivi.

Sa druge strane, Antonio Mora Munjos, projekt-menadžer Azvija, tvrdi da najveću odgovornost za kašnjenje sa izgradnjom mosta snose upravo Železnice. Projekat smo uradili na vreme, a na građevinsku dozvolu smo čekali više od godinu dana. I tek aprila 2012. izgradnja mosta je mogla da počne. Takođe, i pre izdavanja dozvole i tokom samih radova nailazili smo na razne otežavajuće okolnosti i situacije koje nisu bile predviđene u tenderskoj dokumentaciji i sa kojima nismo bili upoznati na vreme, kaže Munjos za NIN. On tvrdi da nisu tačne izjave čelnika Železnica da je na mostu, uprkos kašnjenju od gotovo godinu dana, urađena samo trećina posla, već kaže da je 70 odsto radova izvedeno.

Kao primer nepotpune dokumentacije i nepredviđenih okolnosti navodi da su ih Železnice obavestile da ostaci starog mosta, srušenog u NATO bombardovanju, nisu teži od 70 kilograma, a onda se ispostavilo da su neki teži i od 10 tona, što je znatno usporilo i poskupelo radove na čišćenju Dunava. Do kašnjenja u izvođenju dodatnih radova došlo je usled loše pripremljene tenderske dokumentacije i lošeg upravljanja projektom, a to je odgovornost Železnica, tvrde u špansko-italijanskom konzorcijumu.
Pritom, Srbija je u godinama nakon petooktobarskih promena dobila donaciju EU za čišćenje Dunava od ostataka srušenog mosta, ali izgleda da taj posao nije urađen kako bi trebalo.

Rukovodstvo Železnica, kako saznajemo, odgovornost za ove propuste pripisuje svojim prethodnicima i priznaje samo 900.000 evra dodatnih troškova. Osim toga, u obaveštenju o raskidu ugovora stoji i da izvođač radova nije pokazao spremnost da sarađuje, kao i da odbija da pristane na ispravku dinamike kojom bi se izvodili radovi i vršila plaćanja. Pošto odgovor iz Železnica nismo dobili do zaključenja ovog broja NIN-a, ostaje nejasno zbog čega se rukovodstvo Železnica predomislilo i nakon izjava Dragoljuba Simonovića da su se uslovi za raskid ugovora stekli odavno, ali da to ne ide u prilog ni Železnicama, ni Srbiji, ipak poslalo obaveštenje o raskidu i počelo sa naplatom bankarskih garancija koje iznose oko 5,5 miliona evra, a što advokati konzorcijuma koji gradi most trenutno pokušavaju da zaustave.

Kako se Žeželjev most, čija vrednost je procenjena na 45,3 miliona evra, finansira bespovratnim sredstvima EU od 26,2 miliona i novcem Vojvodine i grada Novog Sada u iznosu od 19,1 miliona evra, pitali smo i predstavnike Pokrajine šta je uzrok spora sa izvođačima radova.
Fond za kapitalna ulaganja je uredno i blagovremeno izmirio sve preuzete obaveze i obezbedio sredstva za završetak radova. Važno je naglasiti da izvođač neosnovano blokira dve privremene situacije u iznosu od 92 miliona dinara odbijajući da ispoštuje utvrđene procedure plaćanja. Takođe, izvođač je ulazeći u posao na sebe preuzeo obavezu da izradi projekat i sagradi most, što smanjuje mogućnost dodatnih radova, a time i troškova. Ali, oni u ovom trenutku imaju ogromne zahteve za finansiranje dodatnih troškova, što nije prihvaćeno od strane inženjera projekta i investitora. Dakle, najveće prepreke u izgradnji mosta su na strani izvođača, odgovaraju u Fondu za kapitala ulaganja Vojvodine, koji je ovlašćeni finansijer pokrajinskog udela.

Sa druge strane, predstavnici špansko-italijanskog konzorcijuma negiraju ove tvrdnje. Kažu da nisu postupili u skladu sa zahtevom o izmeni dinamike izvođenja radova i plaćanja zbog toga što Železnice ometaju planiranje projekta i ne daju odgovore ni na jedno pismo koje im stigne od njih. Takođe, tvrde da ni na koji način ne mogu blokirati isplatu, a ponuđeni trilateralni ugovor o finansiranju ne žele da potpišu jer bi se tako umanjila prava koja su stekli glavnim ugovorom sa Železnicama. Posledice ovakve situacije su 1,2 miliona evra koje izvođač nije dobio iako je radove obavio u septembru 2013. U skladu sa ugovorom, imamo pravo da pravno reagujemo na to, ali umesto toga pokušali smo da dogovorom sa Železnicama rešimo ovu situaciju i nastavimo radove, kažu nam u konzorcijumu.

U ovom konzorcijumu, koji je uposlen i na izgradnji Koridora 10 na jugu Srbije, nadaju se da će se spor ipak rešiti i da će nastaviti radove na izgradnji mosta koji se ionako predugo gradi. Pogotovo što su već konkurisali na tenderu za izgradnju pristupnih saobraćajnica mostu, čiji rezultati bi trebalo da budu poznati uskoro.
Očigledno će odgovor na pitanja ko će završiti Žeželjev most i kada, zavisiti od stava Evropske delegacije u Srbiji. Tim pre što je, pored činjenice da se ovde sporovi brže rešavaju ukoliko se u njih umeša inostrani faktor, upravo Evropska komisija najveći finansijer ovog projekta.