Preko berze do detinjstva

Sedamdesete su donele niz izuma koji su izazvali planetarne pomame, poput video-kaseta, mobilnih telefona i liposukcije. Kod Terazijske česme u Beogradu, a i kod mnogih drugih česama širom sveta, ovih dana se okuplja svet šaren i godinama i obrazovanjem i klasom, ujedinjen samo time što najvažnijim izumom sedamdesetih smatra genijalnost braće iz Modene, Benita i Đuzepea Paninija. Reći da ti ljudi razmenjuju sličice gotovo je uvredljivo, jer je Terazijska česma danas ozbiljna berza, sa moćnicima i smrtnicima, i rastom i padom ponude i potražnje. Dajmo prvo o smrtnicima, koji su, naravno, bili većina od dvestotinak ljudi kroz koje se u subotu oko podneva morao probiti svaki zbunjeni stranac smešten u hotelu Moskva.
Nedostaju mi 18, 44, 49, 634. Sve ovo dajem za te četiri. Da završim ovu epopeju, kaže Milan, student, pokazujući štos od šezdesetak sličica.

Osamnaestica je posebno iritantna. Reč je o polovini Arene Amazonije, stadiona u Manausu, a svako ko je ikada skupljao fudbalske sličice zna za Marfijev samolepljivi zakon, koji nalaže da najpre od svakog stadiona dobiješ polovinu, a za druge se polovine namučiš kao da stadion gradiš. Pride mu nedostaju Brazilci Hulk i Oskar, kao i jedan Južnokorejac. Oskar i Hulk su velika fudbalska imena, ali se Južnokorejac upravo sa Kardif Sitijem seli u drugu englesku ligu, a Milan je spreman za njih trojicu da izdvoji nekoliko tuceta fudbalera. Na ovoj šašavoj fudbalskoj berzi Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi zajedno manje vrede od Mensura Mujdže, Bosanca iz Frajburga. Berza jeste šašava, ali poštuje, rekosmo, zakone potražnje i ponude Ronalda i Mesija imaju svi jer ih je Panini štancovao u enormnim količinama, a kada neko sa Terazijske česme kaže da su Bosanci teški, time se nije otkrio kao šovinista, već je otkrio očajanje čoveka kome fale sličice. Mesija i Ronalda ima previše, Mujdže i Bičakčića ima premalo, te su prvi bezmalo bezvredni, a drugi pravo zlato. Milan je imao sreće jer se namerio na rudnik zlata - Milorada Pešića (66), Miću Paninija za poznavaoce, legendu beogradske samolepljive scene. Mića u svojoj kolekciji duplikata pronalazi i 18 i 44 i 49, Milanov osmeh zadovoljstva sve je širi, a onda se osmeh survava u nevericu. Mića ne može da nađe Južnokorejca. Gadno je kada ti od 640 sličica fale četiri, ali kada ti nedostaje jedna
Jao, baksuz, viče Milan.

No Mića je ipak berzanski lav. Vadi iz džepa novi štos duplikata i pronalazi vražjeg Kima Boa Kjunga. Trijumf na Milanovom licu brat je blizanac trijumfalnog izraza lica koji je imao Nemanja Kojić sekund nakon spektakularnog pobedonosnog voleja u aprilskom večitom derbiju. Kojin volej je istog trenutka kada je zatresao mrežu upisan u spisak nezaboravnih derbi golova, ali dilere sa terazijske berze interesuju drugi spiskovi, koje svako od njih ima u rukama. Spiskovi su i švrakopisni i krasnopisni i štampani, ali je svaki koloplet besnih i srećnih šara. U potrazi za novom prekriženom brojkom, na Terazijama poslovne pregovore vode ljudi koji inače ne bi jedan sa drugim ni u tramvaj ušli sredovečna dama na štiklama, recimo, uljudno i ravnopravno posluje sa tinejdžerom huliganskog izgleda. Umorna gospođa šarmantno osmehnuta prilazi grupi mladića koji joj odreda mogu biti unuci i traži broj 167, poslednji koji nedostaje nekom njenom potomku. A možda nedostaje i njoj samoj.
Diktiraj mi brojeve i nemoj čiki da mešaš sličice, zapoveda mama malom Urošu.

Uroš je u transakciji sa Mićom Paninijem samo pomoćnik, što je očito iz toga što mama ne kaže nemamo, već nemam sličicu. Iskreni roditelji umeju da kažu da lego-kocke kupuju deci kako bi se sami igrali. Slično je i sa sličicama.
Osećaj na Terazijskoj česmi je kao za vreme bombardovanja. Svi su nasmejani, pristojni i hoće da pomognu. Niko nikog nije zeznuo, od klinaca preko matoraca do deka, svi su drugari i svako svakom prilazi. Jedan je klinac u mom štosu pronašao sličicu koja mu je bila potrebna, rekla sam da mu je poklanjam, a on je rekao ,Neka, nemojte, čekajte da vidimo imam li neku koja vam treba, kaže Danijela (31).


Povratak u detinjstvo i druženje sa nasumičnim sugrađanima dovoljan su razlog da se odrasli okupe kod česme, a zabavne priče o njima nižu se jedna za drugom.
Vlasnik jedne ozbiljne firme sa desetinama zaposlenih nedavno je ovde parkirao auto zbog dve ili tri sličice. Odneo mu ga je ,pauk. Posle nekoliko dana, čovek dolazi ponovo, i opet ga pokupi ,pauk, jurio je za njim niz Balkansku, prepričava Mića.
Mića Panini i ima sve i zna sve. Sa preko pet hiljada, mahom retkih, sličica u portfoliju, može drmati berzom.

Trenutno je veoma tražen golman Urugvaja, Muslera, broj 262. Imam osamnaest komada njega. Traži se petica, broj 400, od Amera brojevi 551 i 555. Fali i Kasiljas, za njega tražim dvadeset do trideset sličica zauzvrat. Holanđani dobro idu, Bosanci su teški, Grci su bili teški, sad ih ima puno. Ronaldo nije bitan, svi traže Nanija, a Mesija neće niko, toliko su ga naštampali... Pogledaj šesticu, ona je i teška i lepa, ,Boginja, sve ovo, i mnogo više, Mića je ispričao iz rukava, bez potrebe da baci pogled na neki spisak.
Boginja o kojoj govori Mića Panini zapravo je trofej koji će podići pobednik Svetskog prvenstva. Spada u korpus tradicionalno posebno vrednih sličica, poput grbova reprezentacija koje nastupaju na prvenstvu. A Mića u svojoj riznici ima 300 ili 400 grbova. Nije čudno što je pre nekoliko dana za 26 sličica dobio 1030.

Prvo sam skupljao za unuke, pa za sebe, pa za trange-frange. Evo, ovo mi je spisak za komšiju. Ima i koristi, nešto se i proda i kupi. No, čini se da Mići Paniniju zarada nije najpreča, pa čak ni berzanski adrenalin. Ume i da pokloni, jer lokalni mali prosjaci odnedavno prihvataju milostinju i u sličicama, što je još jedan dokaz ugleda terazijske berze.



Stalno sam na svežem vazduhu, mogao bih ovde i da radim, dnevno barem pet kilometara prošetam zujeći okolo. Za poslednja tri meseca nisam promašio nijedan dan, promašiću jedan zbog svadbe, raspoređuje Mića obaveze sasvim brokerski.
Biće, dakle, da su Mićine četiri kompletne zbirke sličica tek povod zabave. Retka je penzionerska ptica koja će reći da mu novac ne treba jer je penzijom zadovoljan, a pričajući o sličicama ispričali smo se o njegovoj fudbalskoj karijeri, o Zemun Polju, u kome živi, o njegovim unucima, talentovanim fudbalerima koji su na radaru i Partizanovih i Zvezdinih skauta, o unuci, kadetskoj rukometnoj reprezentativki, o psihologiji (Bake su najnezgodnije za razmenu, uvek misle da su njihove sličice najvrednije, pa pitaju ,Što mi uzimaš baš taj broj?, ,Što mi uzimaš dva grba?), o urbanistici (Jedino što nam ovde nedostaje jesu klupe.)

Još samo da Terazijama Beograd vrati klupe, da se brokeri i dileri mogu odmoriti, i imaće kompletnu berzu na otvorenom, koja makar nakratko može naopako okrenuti svet modernog fudbala, i Ronalda i Mesija ostaviti na klupi za rezerve, dok navijači kliču Mensuru Mujdži.