Sve više rizičnih zajmova

Srbija ima jedan od najvećih budžetskih deficita u regionu, stopu nezaposlenosti među najvišim u Evropi i javni dug značajno iznad zakonom propisane granice. Ključna tačka najavljenog programa Vlade Srbije je ambiciozna fiskalna konsolidacija praćena strukturnim reformama, a uspeh tog programa će direktno zavisiti od doslednosti u sprovođenju ovih mera, ističe za NIN Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza, najveće na srpskom tržištu.
Odlaganje ili prihvatanje loših kompromisa samo će povećati cenu koju ćemo na kraju morati da platimo. Fokus Vlade mora biti i na suzbijanju sive ekonomije i jačanju fiskalne discipline. Hitne izmene zakona o radu, privatizaciji i stečaju su od ključne važnosti za unapređenje poslovnog ambijenta i povećanje konkurentnosti domaće privrede, smatra ona.

Na šta ukazuje podatak da je obim kredita smanjen za 10 odsto? Na povećani oprez banaka ili da idemo ka sigurnoj recesiji?

Zbog skromnog oporavka, nelikvidnosti, visoke nezaposlenosti i pada standarda raste broj klijenata koji nisu u mogućnosti da koriste kredite, niti da redovno izmiruju svoje obaveze. Neizvesnost je navela mnoga preduzeća da odlože investicije, što je smanjilo tražnju za kreditima, a raste i udeo nenaplativih zajmova. Sve to zahteva povećani oprez prilikom odobravanja novih kredita, a istovremeno umanjuje i potencijal banaka da podrže zdravu privredu i razvoj.

Mogu li samo budžetske subvencije za kamate da preokrenu taj negativni trend?

Subvencionisanje kamata će na kratak rok pomoći da se podstakne kreditna aktivnost i pruže neophodni podsticaji realnom sektoru. Međutim, pozitivni efekti će biti kratkog daha ako se ne krene sa suštinskim reformama, pre svega javnog sektora. Jeftiniji krediti za likvidnost će obezbediti kiseonik preduzećima, ali ako izostanu ozbiljnije mere restrukturiranja i stvaranja poslovnog okruženja koje će delovati stimulativno na rast proizvodnje i zapošljavanja, stanje u privredi se neće bitnije popraviti.

Da li je Srbiji potreban novi Bečki sporazum, kojim bi se smanjio odliv novca iz zemlje i zadržao nivo kredita na sadašnjem nivou?

Cilj Bečkog sporazuma 2009. bio je da spreči nagli i nekontrolisani odliv novca iz Srbije, a sada se suočavamo sa sasvim drugačijim izazovima. Banke imaju visoke rezerve likvidnosti, a rasta kredita nema zbog niske tražnje i nedostatka kreditno sposobnih klijenata. Taj problem može se rešiti samo ako se pronađe način za oživljavanje proizvodnje i jačanje ekonomske aktivnosti.

Od izbijanja krize udeo rizičnih kredita povećan je sa 5 na više od 22 odsto. Jesmo li već prešli crvenu liniju i mogu li ti kontaminirani zajmovi potopiti još neku banku?

NBS je krajem 2012. napravila važan inicijalni korak, donošenjem seta mera kojima je olakšana pozicija banaka i dat bitan impuls, ali je za razrešenje ovog sistemskog problema neophodno zajedničko delovanje Vlade, NBS, bankarskog sektora i samih dužnika. Dramatičan rast troškova rezervacija i gubici bankarskog sektora u 2013. ukazuju da i banke trpe ozbiljne posledice. Vlada bi trebalo da unapredi regulatorni okvir, pre svega izmenama zakona o hipoteci, stečaju, restrukturiranju, kao i izvršenju i obezbeđenju. Potrebno je obezbediti sigurnost i zaštitu prava svih poverilaca i osigurati brže restrukturiranje preduzeća u predstečajnoj fazi, ali i ubrzati realizaciju sredstava u slučaju postupaka koji se nalaze u proceduri i po nekoliko godina. Bez toga situacija se neće popraviti. Ipak, ne očekujem dramatične promene u domaćem bankarskom sistemu.

Kako komentarišete to što banke moraju da izdvoje dodatni novac za osiguranje depozita, jer je Agencija za osiguranje ostala bez dovoljno sredstava, između ostalog i zato što je 12,5 miliona evra držala kod propale Univerzal banke?

Mi smo već iskazali svoju rezervisanost kada je u pitanju ova vanredna mera. Štaviše, i u prethodnom periodu smo iznosili primedbe na postojeći linearni sistem, koji sve banke dovodi u istu ravan bez obzira na njihov sistemski značaj i stabilnost pozicije na tržištu. Smatramo da je potrebno uvesti diferencijalne stope. Parametri za rangiranje banaka se mogu lako utvrditi i oni bi trebalo da opredeljuju visinu premije. Kada je reč o poslovanju Agencije i opravdanosti odluke da se sredstva deponuju kod banaka koje su u međuvremenu izgubile licencu, pretpostavljam da će to biti predmet posebnih analiza nadležnih državnih tela. Bez obzira na to što smo od samog početka uvođenja sistema plaćali visoku premiju osiguranja, Agencija svoja sredstva nikada nije deponovala u našoj banci.

Na čelu ste najveće ovdašnje banke već 13 godina. Da li je, bar što se tiče poslovanja sa privredom, ikada bilo teže?

Uz nasleđene strukturne probleme, realni sektor pati od hronične nelikvidnosti, pa je 2013. gotovo svako peto preduzeće bilo u blokadi i ima ugroženu solventnost. U takvim okolnostima kapacitet privrede da se zaduži i redovno otplaćuje kredite drastično je smanjen, pa svako četvrto preduzeće nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema bankama. Nivo nenaplativih plasmana privredi i dalje raste, a preduzeća sa zdravim bilansima su postala daleko opreznija u pogledu realizacije investicionih planova. Kao rezultat, obim kredita privredi je u prethodnih 12 meseci smanjen za oko 11 odsto. Nažalost, neku bitniju promenu ovog trenda ne možemo očekivati u neko dogledno vreme.

U kojoj meri rastući deficit budžeta i javni dug predstavljaju smetnju za popuštanje monetarne politike?

To jeste veliki problem i smanjenje budžetskog deficita bi trebalo da bude glavni prioritet Vlade. Druga otežavajuća okolnost je rast javnog duga koji je daleko iznad propisanog maksimuma. Negativno kretanje ova dva parametra može imati inflatorne posledice pre svega kroz rast premije rizika zemlje, i upravo zato NBS prilikom odlučivanja o visini referentne kamatne stope kao jedan od bitnih preduslova za relaksaciju monetarne politike navodi i uspešno i dosledno sprovođenje planiranih mera fiskalnog prilagođavanja. Tek kada ove mere počnu da daju rezultate, a pod uslovom da inflacija ostane pod kontrolom, biće stvoreni i uslovi za dalje smanjenje stepena restriktivnosti monetarne politike.

S obzirom na to da je inflacija relativno niska, ima li prostora za značajnije smanjenje referentne kamatne stope NBS i da li bi to uticalo i na smanjenje kamata na dinarske kredite privredi i stanovništvu?

Već nekoliko meseci stopa inflacije je oko donje ciljane granice, na šta je NBS odgovarala postepenim snižavanjem referentne kamatne stope, a posledično i banke nižim kamatama na dinarske kredite. No, u ovom trenutku je veoma teško predvideti kretanje referentne stope, jer još nije moguće proceniti pune efekte poplava na poljoprivredu i cene agrarnih proizvoda, koje ključno determiniše inflaciju. Stepen restriktivnosti monetarne politike je na prvom mestu uslovljen stabilnošću cena, pa je moguće da će objektivno očekivan rast cena poljoprivrednih proizvoda, te posledično i stope inflacije, suziti prostor za promenu referentne kamatne stope, a samim tim i kamata na kredite u domaćoj valuti.