Donacije na „časnu reč“

Donacije i projekti su najčešće izgovarane reči nakon promena koje su se desile krajem 2000. Obe reči asociraju na sredstva koja su stizala uglavnom iz inostranstva, ne zna se u kojim iznosima, ko je sa njima raspolagao, a sredstva su se gubila ne zna se gde. Savet za borbu protiv korupcije je pokušao bezuspešno da im uđe u trag. Tražio podatke o kretanjima sredstava iz donacija i projekata od tadašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, a 2007. je održao i konferenciju „Beogradski dani transparentnosti“, koju su podržale ambasade evropskih država. Zaključak je bio da se finansijski tokovi novca iz budžeta, sredstava koja ostvaruju agencije i druga tela na koje je država prenela deo nadležnosti, sredstava iz donacija i drugih izvora, moraju učiniti transparentnim. Budžet je donekle učinjen transparentnim preko revizora, a ostali izvori sredstava i dalje su ostali „tajna“. Savet više od godinu dana pokušava da od Ministarstva dobije informacije kolika sredstva su dobijena po osnovu donacija i izrade projekata, ko su bili učesnici, kako su projekti implementirani, odnosno kakve interese je država ostvarila. Ove činjenice Savet nije dobio, a tražio ih je iz razloga što je dobio informaciju da neka ministarstva angažuju svoje zaposlene na izradi projekata u onim poslovima koji spadaju u njihovu zakonski određenu nadležnost, koja se inače finansira iz budžeta, tako da se ostvaruju vanredna sredstva koja služe za isplatu pojedincima zaposlenim u ministarstvima. Našu zemlju su zadesile nepogode zbog kojih se očekuju velike donacije. Političari daju obećanja da nijedan dinar od donacija neće otići izvan pomoći poplavljenima; da će sve biti transparentno; da će putevi novca biti svakom dostupni. To su ponovo obećanja „na časnu reč“, jer nisu zasnovana na jasno određenim normama koje sprečavaju kriminal i korupciju. Umesto da se članovi Vlade bave svojim poslom, regulisanjem pravnog okvira, kako na jednom mestu, u jednom registru evidentirati sve donacije sa podacima o davaocima i putevima kojim stižu (da se spreči pranje novca), ko će to evidentirati, način i postupak trošenja uz određivanje redosleda, privilegija, kontrole, obaveza i odgovornosti, članovi Vlade se „lomataju“ po poplavljenim područjima tako da ni posle mesec dana nemamo pravni okvir za donacije. Veoma veliki problem je da li će Vlada imati podatke o tačnim iznosima primljenih donacija, jer su se pojavili mnogi fondovi navodno humanitarni, mediji i drugi koji obećavaju da će samostalno prikupljati i raspolagati sredstvima. Očigledno je da svi oni ne veruju da će Vlada ovaj posao odraditi transparentno, kvalitetno, bez privilegija kriminala i korupcije. Predsednik države je u zvaničnoj poseti ugroženim područjima reklamirao Fond svoje supruge. On i supruga su ugroženim obećali izgradnju 10-20 kuća. Pri tome nisu dali tačne podatke da li se radi o ličnim sredstvima vlasnice Fonda, ili ih je dobio predsednik države kao poklon od trećih lica zbog svoje javne funkcije. Ako su to lična sredstva vlasnice Fonda, onda to mora da bude evidentirano kao njen dobrotvorni prilog, ali ako je ta sredstva Fond dobio po osnovu javne funkcije predsednika države, kao povezanog lica sa vlasnicom Fonda, onda to nisu sredstva Fonda nego sredstva države, jer su poklon funkcioneru i na njih se mora primeniti (članovi od 39. do 42) Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. U praksi je, naime, uobičajeno da poklon nezvanično rađa skrivene obaveze prema donatoru, zbog čega rimsko pravo nije bilo naklonjeno poklonima. U rimskom pravu nizom propisa ograničavana je ova oblast, naročito je insistirano na pismenoj formi i javnom evidentiranju svih poklona u registru u posebnoj javnoj kancelariji. Samo na ovaj način se može otkloniti haos iz kojeg veoma lako dolazi do kriminala i korupcije.