Junker - briselska jabuka razdora

Dugotrajna natezanja oko naslednika Žoze Manuela Baroza na mestu predsednika Evropske komisije uzdrmala su jedan od temeljnih postulata EU prilikom donošenja važnih odluka na samitima šefova država i vlada. Princip odlučivanja o značajnim pitanjima je uvek bio konsenzus. Ali ne i u slučaju Luksemburžanina Žan-Kloda Junkera, kome se odlučno i beskompromisno suprotstavio konzervativni britanski premijer Dejvid Kameron, osporavajući teško postignuti dogovor skoro svih članica Unije. Tako je u Briselu došlo do neuobičajenog nadglasavanja, te je Kameron ostao sam, ako se ne računa podrška mađarskog desničarskog premijera Viktora Orbana. „Ovo je tmuran dan za Evropu, to je ozbiljna greška i ja sam razočaran“, izjavio je Kameron nediplomatski posle izbora, dodajući da je Junker „loša osoba“ na mestu čoveka koji treba da vodi Evropsku komisiju. London je, tako, još jednom ostao „izolovan“ u evropskoj politici. Stoga ne čude komentari ostrvskih medija koji navode da „ponižavajući Kameronov poraz gura Britaniju ka napuštanju Evrope“. Istovremeno je, posebno bulevarska štampa, pogrdno pisala o Junkeru, čije ime namerno izgovaraju kao „DŽanker“ , smatrajući to veoma duhovitom asocijacijom na englesku reč „džank“ – odnosno đubre, a u slengu liči i na „džanki“ - narkos. Tako je konzervativni, visokotiražni Dejli mejl doneo naslov „Juncker the Drunker“ (đubre, pijandura) navodeći da se Junker, navodno, tetura na sastancima, pije kampari, tri čaše vina i tri sambuke (italijanskog likera) za dva sata“. List se poziva na jednog bivšeg britanskog eksministra za Evropu, koji tvrdi da bi Junker do podneva bio toliko pijan, da nije uopšte funkcionisao. Uz to britanski tabloidi zameraju Junkeru da puši – pa, stoga, kao višegodišnji „alkos i pušač“ ima slab karakter, što ga diskvalifikuje za ovako značajnu funkciju. Da bi stvari bile jasnije valja ukazati na to da pominjanje Junkera kao jedinog kandidata na tu najvišu funkciju unutar Unije, nije bila smetnja samo Britancima. Nedeljama su mediji u evropskim prestonicama izveštavali o skepsi mnogih članica, čak i nemačke kancelarke Angele Merkel, zbog lika i dela kandidata. Kameron će sada, ipak, voditi tešku borbu protiv sve jačih evroskeptika u svojoj zemlji, posebno ako se ima u vidu da je za 2017. najavljeno održavanje referenduma o ostanku u Uniji ili njenom napuštanju. O izboru Barozovog naslednika odlučivaće 16. jula novoizabrani Evropski parlament. Za izbor je potrebna većina od 376 od ukupno 751 poslanika. Junkerova grupacija „narodnjaka“, među kojima su i Merkelini demohrišćani, ima 211 mandata, ali je već obezbeđena podrška socijaldemokrata, koji za uzvrat očekuju mesto predsednika Evropskog saveta. Prethodno su se konzervativci i socijaldemokrate dogovorili o podeli funkcije predsednika Evropskog parlamenta u narednih pet godina, tako što bi jedni vodili parlament dve i po, a drugi preostale dve i po godine. Junker je 18 godina bio premijer Luksemburga, ali je prošle godine uhvaćen u velikom skandalu, kada je optužen da je stvorio sopstvenu tajnu i ilegalnu političku policiju, koja je vodila nedozvoljenu evidenciju o velikom broju Luksemburžana, zbog čega je bio prinuđen da podnese ostavku i raspiše nove izvore, koje je, očekivano, izgubio. On je osam godina vodio Evrogrupu – skup ministara finansija EU, bio je guverner Svetske banke, MMF-a i Evropske banke za obnovu i razvoj. Iako je član narodnjačke, znači desno-konzervativne frakcije, njega su često nazivali najvećim socijalistom među demohrišćanima. Osim samog Junkera, unutar Unije je do poslednjeg dana bilo sporno i to što je, pored toga što je jedini kandidat za uticajnu izvršnu funkciju, novi Evropski parlament naložio državnicima da ga podrže pošto je njegova demohrišćanska grupacija pobedila na ovoprolećnim izborima. Popuštanje zahtevu evroparlamenta neki su označili kao „seizmičku promenu“ u načinu upravljanja Unijom, pošto su nacionalne vođe po ovom pitanju po prvi put prepustile odlučivanje parlamentu. Mnogi šefovi vlada su shvatili da su pogrešili, ali je proces postao ireverzibilan. Sada će predsednici i premijeri gledati kako da povrate svoje dosadašnje prerogative, posebno zato što Britanci insistiraju na tome da Junker nije bio ničiji kandidat i da za njega niko na evropskim izborima nije ni glasao. A Junker sada čeka na zvanični izbor i nada se da će se evroparlamentarci setiti da je on jedan od tvoraca Mastritskog sporazuma, a naročito onog dela koji se odnosi na zajedničku monetarnu i ekonomsku politiku. On važi za velikog borca koji se zalaže za jaku Uniju, a upravo to bode oči ne samo evroskeptičnim Britancima, koji mu zameraju da je stalno povećavao moć Brisela nauštrb nacionalnih država. I tu je glavni kamen spoticanja između Britanaca i većine Evropljana. Tako je Merkelova izjavila da ne namerava da napusti ideju „sve bliže Unije“, dopuštajući da brzina tog „približavanja“ može da varira od zemlje do zemlje. Ona nije krila razočaranje zbog prejake britanske reakcije na Junkerovu kandidaturu, izražavajući nadu da Velika Britanija neće ozbiljno zbog toga razmišljati o napuštanju Unije. Upozorila je da se čitava stvar mora posmatrati staloženije i istakla da je lično veoma zainteresovana da Ujedinjeno kraljevstvo ostane član. Kameron je, kako su izveštači primetili, „na emotivan način“ odgovorio da njegova evropska strategija ostaje na svom kursu, uprkos totalnom porazu, predlažući novi samit još do kraja jula. To bi mu bila prilika da podrži predlog holandskog premijera Marka Rutea, koji se zalaže za usvajanje jedne deklaracije u kojoj bi stajalo da EU treba da dela tamo gde je nužno, a nacionalne vlade svugde gde je to moguće. Kameron želi značajne reforme unutar sistema odlučivanja u Uniji. Kao svoj glavni cilj je naveo „zastupanje britanskih nacionalnih interesa“, a među tim interesima je i reformisanje EU, održavanje referenduma o tome i zalaganje da Velika Britanija ostane unutar tako reformisane Unije. Ovakvi stavovi ne zadovoljavaju brojne evroskeptike unutar Kameronove stranke, jer epizoda sa Junkerom pokazuje da Britanija nema strategije za pregovore sa ostalim liderima EU oko reformi. „Ako Kameron nije mogao da spreči nominaciju Junkera, niko mu ne može poverovati da bi on mogao da stvori fleksibilniju Uniju, sa više slobodnog prostora za zemlje članice“, kaže torijevski poslanik Danijel Hana. Šef laburističke opozicije, Ed Miliband, tvitovao je da je Kameron sada postao „otrovni premijer“, koji ne može da zastupa britanske nacionalne interese, jer „kada on nešto zastupa, onda otera naše saveznike“. Stoga je berlinski Velt, blizak kancelarki, napisao da novog šefa evropske komisije očekuje zadatak da izbalansira sve ove interese. Kameron je Junkera odbio samo na osnovu njegove biografije, a da nije analizirao njegove namere. Merkelova i njeni evropski partijski drugovi su ga prihvatili upravo zbog biografije, ali bez analize programa. „Tu leži Junkerova šansa da ih sve iznenadi“, smatra Velt.