Odjeci promena

Dobra literatura možda ne dominira na policama u knjižarama u današnjoj opštoj krizi ukusa i nije praćena najboljim marketingom, ali uvek nađe put do čitaoca poruka je Trećeg festivala evropske književnosti održanog u beogradskom Domu omladine. Jedan od načina da dobra knjiga postane vidljivija jeste njena multimedijalna prezentacija, bliska savremenom poimanju, smatra Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, izdavačke kuće koja je upriličila nedavni susret evropskih pisaca i domaće publike.

Svrha takvih događaja je i da se pokrenu važne teme, pa i o stvarnom značenju zajedničke geografske odrednice. Evropska književnost prevazilazi strogu formu i zahteva aktivnog čitaoca, ona, poput evropskog filma, ne robuje šablonima, objašnjava slovenačka spisateljica Suzana Tratnik. Zajedničko iskustvo ratovanja, borbe protiv nacizma, nacionalizama, problema ekonomske i političke migracije, izbeglica, pozicioniranja homoseksualaca u društvu... osnova je interesovanja evropskih pisaca. Zajedničko evropsko iskustvo je već upisano u način na koji gledaju, misle, čak i pre nego što počnu da zapisuju, dodaje njen hrvatski kolega, Roman Simić Bodrožić.

Naravno da su pogledi na te teme drugačiji u zavisnosti od države. Ako neko iz centralne Evrope piše o emigraciji zbog nedavnog rata ili ekonomske krize, neko iz Nemačke ili Skandinavije piše o tim migrantima, obrazlaže Tratnik. Migracije pisaca stvaraju novu hibridnu poziciju autora koja se sve više prepoznaje kao zaseban identitet.

Možda upravo menjanje pozicija, odnosno, nova perspektiva stvara dobrog pisca, slično razmišlja mađarski autor Đerđ Serbohorvat, ističući kao dobar primer eksjugoslovensku književnost. Pisanu na srpskohrvatskom, crnogorskom, bošnjačkom, pa i na engleskom, sa izmeštenim gledištima na preživljeno. Rat je, ipak, stvarao, neku novu kulturu, kaže Serbohorvat, koristeći se citatom bosanskohercegovačkog filozofa Uga Vlaisavljevića.

Čini se da je zajednička karakteristika evropskih književnosti i humor, koji pisca izdiže nad konkretnim iskustvom, naglašava Tratnik. Neka lokalna šala ili humoristična situacija koja se razume u različitim kulturnim kontekstima. Tako nastaju male, intimne priče koje su odjek velikih promena i društvenih tokova, njena je definicija evropske, ali i velike svetske književnosti. Književnost mora da nam govori nešto što nas se silno tiče, mora da nas pomera i da nas menja. Od nje ne treba tražiti ono što je bila, nego ono što može biti, a ja i dalje mislim da je to evo, pa skoro sve, tvrdi Roman Simić Bodrožić. Vrhunsku literaturu ne zanima dnevna ili nednevna politika, već svakodnevica junaka, koja je, ipak, najvažniji prostor promišljanja i aktiviranja znanja i iskustva književnika, dodaje.

Zajednički zaključak nedavnog mini-samita pisaca i ljubitelja pisane reči je ohrabrujući: ljudi više čitaju nego bilo kad u istoriji čovečanstva, iako to čitanje pokriva više komentare na internetu, nego veliku književnost. Krize nema ni u pisanju, tvrde učesnici Festivala, iz ugla običnog čitaoca, ali i kritičara. Prosto ne stignem da pročitam knjige što stoje na stolu... A one su samo segment onog što se naziva evropskom književnošću, a zapravo je svetska baština, naglašava Serbohorvat. U izboru puta kroz tu gustu šumu samo treba pratiti prave putokaze.