Vojvodini treba tehnička vlada

Foto Đorđe Kojadinović

Istovremeno sa razgovorima o rekonstrukciji pokrajinske vlade Bojana Pajtića, Srpska napredna stranka vodi neformalne razgovore sa mogućim partnerima oko promene vlasti u Vojvodini. Igor Mirović, potpredsednik SNS koji je kandidat za budućeg pokrajinskog premijera, kaže da su do sada razgovarali sa svim strankama u pokrajinskom parlamentu osim sa DS. Ideja je da kroz razgovore dođemo da zajedničkog imenitelja o programu koji bi kreirao put izlaska Vojvodine iz ekonomske i političke krize, objašnjava Mirović. To, međutim, ne znači i rekonstrukciju postojeće vlade: Mi se zalažemo za promenu, to je precizniji termin, i za smenu aktuelne pokrajinske vlade. To bi značilo da postojeći saziv parlamenta sa većinom političkih stranaka i poslanika koji žele da se okupe oko ovog programa o kojem nezvanično razgovaramo već nekoliko nedelja i meseci, preuzme kurs politike AP Vojvodine iz ruku sadašnje pokrajinske vlade. Izborom nove vlade i sa eventualnom novom većinom pokušali bismo da u jednom tehničkom mandatu, u narednih godinu dana, do novih redovnih pokrajinskih i lokalnih izbora učinimo ono što je za Vojvodinu neophodno i što joj se kao mogućnost nudi postojećim Ustavom.

Jeste li našli taj zajednički imenitelj?

Zasad ne, zato što političke stranke koje učestvuju u vladi Vojvodine, a tu pre svega mislim na LSV, SVM, na indirektan način tu je i NDS, još uvek nisu definisale svoju poziciju i odgovor na pitanje da li žele da podržavaju vladu Bojana Pajtića i da li u toj podršci imaju bilo kakvu političku viziju ili se radi o goloj trgovini mestima i mandatima. Kada taj svoj stav definišu, nadam se nastavićemo razgovore u jednoj ozbiljnijoj formi i diskusijom o programu.

Zar vam se ne čini da je već na korak do rekonstrukcije Vlade jer i Tadić, izgleda, pristupa vladajućoj koaliciji?

Većina već postoji i funkcioniše u mehanizmu golog broja, ali i sve manjeg broja poslanika koji tu većinu podržavaju. Na poslednjoj sednici Skupštine taj broj je bio negde oko 63 poslanika i ono što naša glavna konkurentska stranka DS nudi kroz program rekonstrukcije Vlade jeste da sve ostane isto a da se samo pojedini igrači u timu promene. Moguće je da će se kroz rekonstrukciju postojeće vlasti i kroz opredeljenje ovih stranaka o kojima sam govorio nastaviti sa politikom agonije. Ona je dobra za jedan deo učesnika u političkom životu jer zadržava privilegije ali ne nudi ništa za opšte ciljeve.

S kim vi možete da napravite većinu?

Mi smo unutar opozicionih redova postigli saglasnost da su ove promene nužne. Tu mislim na SPS i koaliciju oko nje. Postoje i nekoliko poslanika koji nisu formalno u poslaničkim grupama, mislim na poslanike DSS sa kojima smo takođe razgovarali i nekoliko poslanika koji su u nezavisnom statusu, zatim poslanici Treće Srbije...

Radikali?

Sa njima nismo jer se na njih ozbiljno ne može računati. Često menjaju stavove, u mnogim segmentima znaju da podrže odluke DS i vode jednu nepredvidljivu politiku sa kojom nemamo dodirnih tačaka. Nudimo saradnju i drugima, pre svega SVM sa kojima sarađujemo na svim nivoima, kao i Ligi i NDS.

Sudeći prema sadašnjim mandatima, opet ne biste imali većinu.

Sa SVM smo već postavili neku vrstu zajedničke političke platforme na nacionalnom nivou. Sa drugim strankama postoje zaista brojne razlike, ali naglašavam da govorim o budućoj tehničkoj pokrajinskoj vladi koja bi imala striktno određene ciljeve i konkretne projekte. Dakle ili ćemo da progutamo gorku pilulu i učestvujemo u lečenju svih bolesti koje je nagomilala ova pokrajinska vlada ili da budemo u nešto lagodnijoj poziciji, da budemo glavna opoziciona stranka, čekamo izbore, kritikujemo postojeće stanje i da, verujem sa snažnim trijumfom, dočekamo 2016.

Kada je Pastor predložio koncentracionu vladu, rekli ste da je to zanimljiva ideja.

Ideja je zanimljiva samo u delu u kojem bi ta koncentraciona vlada mogla da uvaži opredeljenje građana na svim izbornim merenjima u poslednjih nekoliko meseci, zatim ukoliko bi ta vlada mogla da usvoji program izlaska Vojvodine iz političke i ekonomske krize i ukoliko u njoj ne bi bio DS ili bi učestvovao kao neko ko prihvata ova prva dva uslova.

Da li je to realno?

Mislim da nije.

Vas su najavljivali kao budućeg premijera. Spremate li se za to mesto?

Rano je o tome govoriti. Podsećam vas da sam ja i na prošlim izborima 2012. bio prvi na listi za skupštinu Vojvodine i odlukom stranačkih organa određen kao kandidat za predsednika pokrajinske vlade. Jednostavno, u ovom trenutku sam posvećen pre svega izradi ovog programa, kritici aktuelnog stanja, komunikaciji sa drugim političkim strankama. Bio bih naravno počastvovan i nakon decenija karijere, već i spreman da se time bavim, ali je o tome rano govoriti.

Koliko ste posvećeni protivkandidatu unutar stranke, Goranu Kneževiću, koji je takođe pretendent za istu funkciju?

Imamo veoma dobru saradnju. U svakodnevnoj smo komunikaciji i nastojimo da podelimo uloge. Za stranku bi bilo dobro da i Goran Knežević bude kandidat za pokrajinskog premijera. Pre desetak dana o tome smo razgovarali i na GO i mi u ovoj fazi zaista previše ne razmišljamo o tome.

Kada bi se sutra promenila vlast u Vojvodini, ko bi je vodio?

GO SNS je kroz jedno izlaganje predsednika stranke informisan o mojoj kandidaturi. Ali od toga do realizacije je dug put i znam da će samo spoj više faktora omogućiti da se zaista izabere nova vlada.

Nenadu Čanku, na čiju saradnju u tehničkoj vladi računate, vi niste prihvatljivi, ali Knežević jeste. Da li ste spremni na takav obrt?

To krajnje neobično izlaganje gospodina Čanka samo je učvrstilo moj položaj. Kada konkurentska politička stranka naznači da nekoga ne voli, onda vi u svojoj stranci dobijate samo više poena. Da li ću ja dobiti podršku od drugih političkih stranaka zavisi od razgovora, a pre toga zavisi da li ćemo uopšte pronaći zajednički imenitelj. Znate, i mi imamo mnogo primedbi na ponašanje gospodina Čanka i drugih aktera na političkoj sceni, ali sada pokušavamo da to sklonimo sa strane i da nađemo zajednički imenitelj za buduće poteze.

Primedbe su i da se niste odredili prema svojoj radikalskoj prošlosti koju vam u Vojvodini pamte još iz devedesetih. Vučić je rekao da se kaje, da je grešio, a od vas to niko nije čuo.

Primedbe koje sam čuo na svoj račun su izmišljotine. Počeo sam da se bavim politikom krajem 1989. i uvek sam se trudio da budem umeren i precizan. I u ovom najnovijem političkom sukobu koji tinja u Vojvodini ja ne koristim ni teške ni uvredljive reči, nisam to činio ni ranije. Najviše me zabolela ta Čankova izmišljotina da sam se nekada u svom javnom nastupu zalagao za proterivanja Mađara i Slovaka iz Vojvodine. I to tako izmisle, slažu, zalepe etiketu više kao neku vrstu poruke svojim članovima da eto postoje i dalje ti zli ljudi i to je više pitanje njihove unutrašnje kohezije nego što je istina. To ja nikada nisam rekao.

Ali kriminalni postupci koje je predvodila vaša bivša stranka u Hrtkovcima i Sremu nisu izmišljeni. Koliko vas to sada opterećuje?

Ne opterećuje me zato što smo mi 2008. formirali novu stranku sa novim programom i novim idejama. Sve ono što je krasilo politiku stranaka u kojima smo bili mi, a imamo i ljude iz drugih stranaka, ostavljamo nekoj vrsti istorije, jer zaista ne mogu nama iz SNS da pronađu ništa nečasno i nezakonito.

Ovo je iz perioda kada ste bili Srpska radikalna stranka.

Ja osuđujem što je nekome nekada učinjeno nažao, bilo gde.

Ne vidite svoj deo odgovornosti?

Apsolutno ne. Ja sam od 2008 u SNS i vodim tu politiku.

A koliko vas opterećuju afere iz doba kada ste bili direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada i od kada ste, kažu, izuzetno bogat čovek?

Radi se o goloj propagandi DS. Protiv mene su 2004. ili 2005. vodili hajku za jedan veliki posao oko uređenja centra grada. Na osnovu njihove prijave i u vreme njihove vlasti na svim nivoima, tužilaštvo je odbacilo navode te krivične prijave i utvrdilo da sam ja radio apsolutno u skladu sa zakonom. Oko odštete za novu autobusku stanicu još se vodi spor, ali je i taj slučaj prepun izmišljotina i grubih neistina od strane DS-a. Moram da vas podsetim na desetine afera sa milionskim iznosima i kada je reč o mojim naslednicima u Zavodu za izgradnju grada i kada je reč i o Fondu za kapitalna ulaganja ili aferi od 150 miliona evra koji su nestali iz Razvojne banke. Oni o tome ne govore. Moja imovina je ista 2000. i 2014, to se lako može utvrditi i zaista ne ulazim u tu vrstu primitivne rasprave.



Vratimo se aktuelnoj politici. Kada biste vi bili premijer, šta biste prvo radili?

Okupio bih što veći broj poslanika oko programa izlaska Vojvodine iz političke i ekonomske krize i tačno prema obelodanjenim rokovima doneli bismo zakon o finansiranju u susret budžetu za 2015. i zakon o nadležnostima, što je ustavna obaveza još od 2006. Promovisao bih nekoliko važnih infrastrukturnih projekata, promenio namene mnogih pozicija kada je reč o pokrajinskim fondovima, pokušao bih, i verujem uspeo, da ostvarim saradnju sa svojim kolegama iz pokrajinske vlade sa državnim fondovima, sa republičkom vladom i potražio pomoć međunarodnih fondova za razvoj Vojvodine. Za kratko vreme bismo pokazali da i sa ovako malim i ograničenim resursima može mnogo da se uradi.

Da li biste se zalagali za promenu Ustava jer neke stranke smatraju da problematičan položaj Vojvodine proističe iz ustavne pozicije?

Za to je potreban veoma širok konsenzus svih političkih stranaka i precizno utvrđena vizija. SNS od toga ne beži, ali u ovom trenutku u narednih godinu, dve ključni prioritet je ekonomski razvoj. Mislim da bismo skrenuli sa puta očekivanja građana kada bismo sad ušli u jedan šestomesečni proces usaglašavanja i sa raspravom u stručnoj javnosti. Moramo i da izađemo iz kontinuiranih sukoba na relaciji pokrajinska i republička vlast, koji nisu doneli ništa dobro. Moj koncept je okupljanje oko važnih projekata za Vojvodinu: navodnjavanje, auto-put Boegrad - Zrenjanin, zatim Novi Sad Irig - Ruma, zatim zajedničko podsticanje i dovođenje stranih investitora i stabilan, dugoročan i predvidljiv Zakon o finansiranju Vojvodine.

Zanimljivo je da je sadašnja republička vlada prva u poslednjim decenijama u kojoj nema nikog iz Vojvodine a imate tri potpredsednika stranke iz pokrajine. Kako to objašnjavate?

To je sticaj okolnosti. Svakako bi bilo bolje da je više ministara iz Vojvodine, ili makar jedan. Mislim da se to može otkloniti upravo izborom nove pokrajinske vlade i snažnijim aktivizmom buduće pokrajinske vlade u komunikaciji sa republičkom.

Vi, dakle, ne verujete u mogućnost skorih prevremenih pokrajinskih izbora?

Vreme radi za SNS, ali ne radi za građane Vojvodine. Da li će se promene desiti na jesen ili na proleće, nije toliko važno. Važno je da se naš koncept primeni u što kraćem roku. Stalno namećemo pitanje koncepta a ne pitanje broja i mandata. Mnogo napretka imamo u tom procesu jer je nervoza u pokrajinskoj administraciji sve veća, istina je sve bolnija, a podrška građana našem konceptu je sve jača.