19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ako je stabilan kurs dinara glavni ekonomski rezultat ove vlasti, koji nesporno donosi političke poene, valjalo bi reći da takvo veštačko održavanje dinara na zacrtanoj koti od 115-116 dinara za evro ima svoju cenu. Ne samo da centralna banka vrši velike intervencije u oba smera i otkup i prodaju deviza, kako bi odbranila tu kotu, već i drugim mehanizmima, poput referentne kamatne stope, brani dinar po cenu skupih kredita za privredu. Zato ni ne čudi podatak da je kreditna aktivnost u Srbiji pala za deset odsto u 2013. A ako privreda ne uzima kredite, to znači da nema investicija, rasta, novih radnih mesta. Razlozi su uglavnom visoka referentna kamatna stopa, koja je sada 8,5 odsto, a čije obaranje bi vodilo nižim kamatama za kredite. Ali s druge strane, i blagom slabljenju dinara. Na toj klackalici, NBS se očito odlučila da stabilnosti kursa i niskoj inflaciji da puni prioritet, dok su privredna aktivnost i rast, gotovo zanemareni.
Iako smo zvanično u režimu fleksibilnog kursa dinara, prema mišljenju sagovornika NIN-a, u praksi imamo neformalno fiksiran kurs dinara, na čiju je odbranu samo u prva tri meseca ove godine utrošeno 820 miliona evra iz deviznih rezervi ili oko 2,5 odsto BDP-a, što je ogroman iznos. Zato veruju da je vreme da se preispita da li je Srbiji potrebna promena monetarnog režima. Predlozi su različiti - od bolje primene aktuelnog monetarnog režima, preko formalnog prelaska na fiksni kurs putem valutno odbora do uvođenja evra kao zvanične valute.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da postoji i potreba i mogućnost da se popravi aktuelna monetarna politika, pre svega bržim smanjenjem referentne kamatne stope jer je, kako kaže, teško naći argumente da ona u periodu krize treba da bude veća za pet do sedam procentnih poena od inflacije, koja je trenutno 2,5 odsto. To bi omogućilo jeftinije kredite privredi i ublažilo recesiju.
Čini se da je NBS u poslednjih godinu dana fokusirana na izbegavanje rizika po cenu propuštanja mogućnosti koje pruža samostalna centralna banka. S obzirom na to da su mogućnosti monetarne politike u Srbiji vrlo skromne, a NBS ne koristi ni te skromne mogućnosti, opravdano se nameće pitanje da li je postojeći monetarni aranžman najbolji za Srbiju ili treba razmotriti i alternative kao što su uvođenje valutnog odbora ili unilateralna evroizacija, tvrdi Arsić, podsećajući da naša monetarna politika već sada ima mnoge sličnosti sa deviznim većem, a razlika je što nema eksplicitnog obećanja da će kurs biti fiksan. Iako kaže da je pozitivno što je inflacija niska, napominje da to nije jedini cilj centralne banke ni po Zakonu o NBS ni po preovlađujućim stavovima u ekonomskoj nauci. Ako bi inflacija bila jedini cilj tada nam ne bi bila potrebna nezavisna centralna banka jer taj cilj može da se ostvari uz manje troškove i rizike uvođenjem valutnog odbora ili unilateralnim prelaskom na evro, objašnjava Arsić.
S druge strane, Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji predsednik Saveta guvernera NBS, otvoreno se zalaže za unilateralno uvođenje evra, kao što je to učinila Crna Gora i još neke zemlje, a kao razloge za promenu svog nekadašnjeg stava, ističe postojanje dve bitne razlike u odnosu na raniji period danas imamo izvesnost evrointegracija, pa je i korak ka evru logičan, a druga leži u promeni na tržištu kapitala - u protekloj deceniji imali smo veliki priliv kapitala i investicija, dok danas imamo odliv kapitala i skromne investicije. Sve to nameće razmišljanje o uvođenju evra, koje bi, tvrdi Živković, bilo samo legitimisanje postojećeg stanja vrlo visoke evroizacije u zemlji. Naime, u svojevrsnom dvovalutnom režimu u kome živimo, plate većina prima u dinarima, dok gotovo sve obaveze, od kredita, stanarine, letovanja, obračunavamo ili plaćamo u evrima. Ovakav sistem ima koren još u 60-im godinama prošlog veka, kada smo kao uporednu valutu koristili nemačku marku, a merna jedinica za sve bilo je 100 maraka. Upravo zato su sve zemlje ex-Jugoslavije, tvrdi Živković, imale slične probleme sa stabilnošću valute po raspadu zemlje.
Čuvanje sopstvene valute i politika kursa, skupo je i na dugi rok teško održivo rešenje, uveren je Živković, ali ne spori da su prepreke na putu ka evru velike. Naime, uz 18 zemalja EU, koje su članice evrozone, u još pet država (Andora, Monako, Crna Gora, Vatikan i San Marino), evro je zvanična valuta, ali su pomenute zemlje male, ne mogu uticati na stabilnost evra i predstavljaju neku vrstu presedana. Živković veruje da je u pregovorima sa Evropskom centralnom bankom (ECB) moguće dobiti neku vrstu prećutne saglasnosti za uvođenje evra u Srbiju, kao jedne od antikriznih mera, u kontekstu upravljanja javnim dugom. Drugim rečima kao neku vrstu gesta dobre volje EU. To ipak ne izgleda nimalo lako budući da Mastrihtski kriterijumi, na kojima insistira ECB za ulazak u evrozonu, predviđaju pet strogih pravila, od kojih su za nas, budžetski deficit od najviše tri odsto BDP-a (naš će na kraju 2014. premašiti osam) ili javni dug do 60 odsto BDP-a (dostići će 70 odsto do decembra), zasada nedostižni ciljevi.
Živković napominje da bi, prelasku na evro, ipak morale da prethode određene ozbiljne mere, pre svega, smanjene plata i penzija u javnom sektoru, kao i depresijacija dinara, koji je danas precenjen. Ako pogledate iskustva Grčke, koja je ušla u evrozonu sa visoko precenjenom drahmom, videćete da je to dovelo do toga da plate i penzije ostanu nominalno visoke, konkurentnost grčke privrede bila je niska, proizvodnja je počela da slabi, a deficit da raste. Tako su i stigli do zaduživanja i krize javnog duga. Naša situacija je slična, imamo precenjen dinar, visoke plate i penzije, pa bi prelazak na evro ili fiksni kurs, podrazumevalo najpre uklanjanje tog rizika. Ako imamo viziju ulaska u EU, ima smisla razmišljati o uvođenju evra, uz uslov da se ne ponove greške iz Grčke sa precenjenom domaćom valutom. To bi bilo najgore rešenje, tvrdi Živković i napominje da veruje da bi otpori ovom rešenju bili veći u Vladi, lokalnim samoupravama i kod nekih privrednika nego u samoj ECB.
Druga opcija, koja se pominje jeste uvođenje fiksnog kursa putem valutnog odbora, koje imaju Bugarska, BiH, a do skoro i Litvanija i Letonija. Fiksni kurs podrazumeva potpunu pokrivenost dinara devizama i automatsku regulaciju - kako padaju ili rastu devizni prilivi, tako pada ili raste dinarska masa i kurs se brani sam. To znači da centralna banka prestaje da vodi nezavisnu monetarnu politiku, nema opasnosti od padanja deviznih rezervi niti regulisanja kamata.
Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u SAD već godinama se zalaže za fiksni kurs. Kako objašnjava za NIN, s obzirom na to da je kod nas evro rezervna valuta, nemamo benefite fleksibilnog kursa, a imamo sve njegove negativne posledice, pa zato on gubi smisao. Tasić podseća da fiksni kurs donosi malim privredama poput naše, jeftinije kredite, stabilne cene i nisku inflaciju.
Skoro svi privrednici u zemlji se zalažu za fiksni kurs jer on donosi predvidljivost poslovanja, kaže Tasić. Loše strane su, što kod fiksnog kursa pad deviznih priliva znači i automatski pad dinarske mase, što može voditi ka recesiji i padu zaposlenosti. Sličnim putem prošle su i baltičke zemlje, koje su tokom krize, imale veći pad 2009. i 2010, ali zatim i brži rast i oporavak, pa je tako Letonija već članica evrozone, a Litvanija to postaje od januara 2015.
I uvođenje evra i fiksni kursa podrazumevaju iste stvari - smanjenje plata i penzija i devalvaciju dinara, a predstojeća fiskalna konsolidacija, koja nas čeka na jesen, mogla bi biti prilika da se istovremeno preispita i monetarni režim. Iako niko od naših sagovornika ne želi da licitira šta bi to značilo u praksi - koji kurs dinara u odnosu na evro i koliko smanjenje plata i penzija, nezvanične računice kažu da bi se smanjenjem plata i penzija za deset odsto i devalvacijom dinara na vrednost između 120 i 125 za evro (gde bi bio fiksiran), mogla postići željena stabilnost. Inače, fiksni kurs je u baltičkim zemljama, ali i u susednoj Bugarskoj dao dobre rezultate. Uspešan model Bugarske, koja je u režimu fiksnog kursa već 17 godina, podrazumevao je neprecenjen lev i nižu cenu rada. I baltičke zemlje su imale drastično smanjenje plata i penzija od 20 odsto na početku krize, ali su danas primeri uspešnog oporavka. Tako Litvanija od januara 2015. ulazi u evrozonu kao 19. zemlja, jer je za razliku, od Rumunije, Češke, Hrvatske i još nekih kandidata ispunila teške mastrihtske uslove o visini deficita, inflaciji, javnom dugu itd. Ipak, da fiksni kurs nosi i rizike svedoči primer BiH, koja je ušla u ovaj režim sa svim nedostacima, sličnim našim - visokim platama u javnom sektoru i lošim privrednim ambijentom. U tim uslovima, iako je fiksni kurs doneo stabilnost cena, uticao je na recesiju i smanjenje zaposlenosti, što su ujedno i glavne opasnosti od loše primenjenog fiksnog kursa.
Tasić tvrdi da striktna primena fiksnog kursa tera Vladu na fiskalnu konsolidaciju odnosno smanjenje potrošnje što bi za nas, bez jasne političke volje da se ide na rezanje troškova, možda bilo od pomoći. Trenutna dinarska masa kod nas je oko tri milijarde evra, a devizne rezerve oko 11 milijardi evra, što znači da imamo dovoljno deviza za pokrivanje dinarske mase. Ostatak deviza mogao bi da se utroši na smanjenje javnog duga, ali nikako ne na upumpavanje u privredu, navodi Tasić.
Brojni predlozi za izmenu monetarnog režima, govore u prilog tome da kod aktuelnog nešto ne štima - makar puna primena. Ipak, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je u jednom u pravu - ne smemo se igrati dinarom, kao mnogo puta do sada. Ako je tačno da radikalna vremena traže i radikalne mere (u ovom slučaju i ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju i izmenu monetarnog režima) bilo bi važno da se svaka promena dobro izvaga i premeri, ali i politički dogovori. Možda postoje bolja rešenja, samo treba paziti da nagla i ishitrena ne budu još gora od postojećeg.
