Mutne vode

Kada je nekadašnji francuski predsednik Žak Širak 2011. dobio dve godine uslovno za proneveru državnih para u korist partijskih fondova - počinjenu, doduše, još davno, kad je bio gradonačelnik Pariza - bilo je to prvi put u Francuskoj da jedan bivši šef države bude pravosudno osuđen. Već vidno oronuli Širak, za čiju kaznu je od početka bilo jasno da će biti manje-više simbolična, pritom barem nije morao da prolazi kroz poniženje privođenja na policijsko saslušanje. NJegov neposredni naslednik u Jelisejskoj palati, pak, nije bio te sreće. Od prošle sedmice, i uz ime Nikole Sarkozija stoji jedan neslavan presedan: postao je prvi bivši šef francuske države koji je - pod sumnjom za zloupotrebu uticaja i ometanje pravde - priveden u policiju, iz koje je pušten posle 15-časovnog ispitivanja. Prvi ekspredsednik koji je morao na saslušanje, dakle - no ne i prvi put pod zvaničnom istragom, budući da je jedna takva protiv Sarkozija lane već vođena, da bi prošlog oktobra bila okončana bez podizanja optužnice. Tada je policija istraživala sumnje za ilegalno finansiranje kampanje za predsedničke izbore 2007, na kojima je Sarkozi pobedio, a zbog indicija da je u tu svrhu zloupotrebljena Lilijan Betankur, naslednica kozmetičke imperije Oreal i najbogatija Francuskinja, pritom još žena u dubokoj starosti i ne baš sasvim očuvane moći rasuđivanja. Ovog puta se sumnja da je Sarkozi direktno ili indirektno zloupotrebio svoj politički uticaj da na nedozvoljen način sazna informacije o više istraga koje se protiv njega vode. On je navodno preko svog advokata i starog prijatelja, Tijerija Erzoga, od dvojice Sarkozijevoj stranci Unija za narodni pokret (UMP) bliskih sudija Kasacionog suda pokušao da sazna u kom smeru ide istraga. Na osnovu dosad prikupljenih informacija, koje su još daleko od toga da postanu i dokazi, zvanična istraga je zato, istovremeno kad i protiv Sarkozija, otvorena i protiv Erzoga, te jednog od dvojice sudija, Žilbera Azibera - kome je, navodi se, kao protivusluga nuđen prestižan položaj u Monaku. A kako se došlo do indicija da su Sarkozi i njegovi pokušavali da utiču na istragu? Prisluškivanjem, na čiju će se navodno spornu legalnost advokatski tim bivšeg predsednika fokusirati - u nastojanju da tu legalnost ospori i time čitav slučaj sruši i pre nego što na red dođe dokazivanje ključnog pitanja je li nezakonitih uplata za Sarkozijevu kampanju bilo ili ne. Mere prisluškivanja bile su inače naložene u sklopu zasebne istrage vezane za finansiranje iste kampanje, a u kojoj se ispitivalo da li je među ilegalnim donatorima bio i izvesni Moamer Gadafi, pre i posle toga šire poznat kao libijski lider dubiozne reputacije. Što priči nesumnjivo daje pikantnost, isto kao što joj pomalo farsične elemente daje okolnost da su Sarkozi i njegov advokat od nekog trenutka znali da su prisluškivani - te su stoga, kao u nekom trileru, za komunikaciju koristili mobilne telefone registrovane na lažna imena... Stvar nije naivna - za zloupotrebu uticaja i ometanje pravde u Francuskoj može da se dobije do pet godina zatvora, za korupciju do deset. Nije, naravno, prevelika verovatnoća da će se, čak i ako optužnica u ovom najnovijem slučaju bude podignuta, sve završiti osuđujućom presudom; predsednik, makar i bivši, nije makar ko. Ali svakako ima mnogo ironije u činjenici da je političar koji je, prvo kao ministar unutrašnjih poslova, a onda i kao šef države, onoliko insistirao na čvrstoj ruci i obračunu s antisocijalnim elementima, sad došao u priliku da opet mora da dokazuje kako i sam nije sklon kriminalnim radnjama. I to baš u vreme kada se uveliko spremao za povratak na veliku scenu, s ambicijom da se vrati na čelno mestu u UMP, a onda se s te pozicije 2017. ponovo kandiduje na narednim predsedničkim izborima. Pre toga, međutim, moraće ipak prvo da čuje šta o njemu ima da kaže francusko pravosuđe.