Posrnuli tigar, uzdrmani zmaj

Konačno se desilo ono što su zapadni mediji i sinolozi najavljivali bukvalno mesecima: kineske vlasti zvanično su otvorile istragu protiv dugo nedodirljivog DŽou Jongkanga (71), bivšeg šefa državne bezbednosti i jednog od najmoćnijih tamošnjih političara u komunističkoj eri. Istraga je pokrenuta zbog sumnji u „teško kršenje partijske discipline”, tipično kineskog eufemizma iza koga se zapravo krije optužba za korupciju - u ovom slučaju, gigantskih razmera. „Na osnovu onoga što je kineska štampa dosad obelodanila, jasno je da će DŽouov slučaj biti najgadniji i najsenzacionalniji skandal u koji je umešan jedan visoki partijski funkcioner koji je zemlja ikada videla. U poređenju s ovim, slučaj Bo Silaja - DŽouovog saveznika i bivšeg člana Politbiroa osuđenog na doživotnu robiju zbog korupcije - deluje kao sitna krađa“, napisao je još u martu Minsin Pej, profesor državne uprave na američkom Klermon Mekena koledžu, u članku pod naslovom iskorišćenom i za ovaj tekst. „Kad kineske vlasti i formalno objave DŽouovo hapšenje, otkrića o truleži u srcu kineske partijske države zapanjiće čak i najblaziranije posmatrače: ono što su DŽou, njegova familija i njegovi pajtaši radili može se opisati samo kao nezasito pljačkanje i ogoljeni gangsterizam.“ Glasine o predstojećem padu DŽoua dugo su kružile Kinom, gde se s pažnjom iščekivalo kada će predsednik i generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping uraditi ono što nijedan njegov prethodnik nije, i prekršiti davno ustanovljeno nepisano partijsko pravilo: da penzionisani članovi Stalnog komiteta Politbiroa KP, najmoćnijeg tela u zemlji, uživaju imunitet od sudskog gonjenja, bez obzira na teret grehova koji nose. Ali kada su tamošnji mediji zasuti necenzurisanim izveštajima u kojima su otkriveni šokantni detalji o korupciji u koju su umešani članovi DŽouove familije i njegovi bivši podređeni, bilo je jasno da je odluka o DŽouovoj sudbini već pala. Vlasti su strpljivo gradile slučaj protiv DŽoua, prateći dva ključna traga. Kako u pomenutom tekstu navodi Pej, jedan je vodio ka DŽouovom sinu, DŽou Binu, biznismenu koji je veliko bogatstvo stekao mutnim poslovima. Kako je bilo mnogo zvaničnika i biznismena radih da dobiju povlašćen tretman kod njegovog oca, DŽouu mlađem nije bilo teško da na tome profitira. NJegove poslovne aktivnosti uključuju, recimo, posredovanje u prodaji opreme za naftna polja Iraku, što je nanelo ogromne gubitke kineskim državnim naftnim kompanijama. Dosad najpogubnije otkriće tiče se, ipak, prijateljstva DŽoua mlađeg s mafijaškim bosom i milijarderom Liu Hanom, koji je u procesu za umešanost u organizovani kriminal i ubistvo ovog maja osuđen na smrt. Smatra se da se Liu obogatio uz pomoć DŽoua mlađeg. U jednom slučaju, DŽou mlađi je navodno potegao svoje političke veze da bi Liuu pomogao da dve hidrocentrale proda državnoj energetskoj kompaniji uz profit od 2,2 milijarde juana, ili 330 miliona dolara… Drugi ključni trag vodio je ka DŽouovim bivšim najbližim saradnicima. Omiljena taktika kineskih antikorupcionaških istražitelja je privođenje nižerangiranih saradnika koji su blisko sarađivali s primarnim objektom istrage. Uobičajeno je da se ovim sitnim ribama preti dugogodišnjom robijom, ili čak smrtnom kaznom, sve dok ne pristanu da sarađuju. A takvih je sigurno bilo među dvocifrenim brojem uhapšenih DŽouovih bivših saradnika. Kako bilo, predsedniku Siju će hvatanje DŽoua u antikorupcionašku mrežu verovatno doneti rast popularnosti; sada je, kaže Pej, skeptičnoj domaćoj javnosti demonstrirao kako ima političku volju da sruši jednog od najmoćnijih političara u zemlji. Nešto drugo, međutim, neće moći da promeni: percepciju da je moderna Kina duboko zahvaćena korupcijom.