Pozicija pozicije

Sve češće mi se događa“, piše čitalac Pavle Bogdanović, „da mi prodavac za neku stvar iz radnje, umesto ‘to košta...’ ili ‘ovo treba da platite...’, kaže ‘za ovo treba da izdvojite...’ toliko i toliko. Isto to ‘izdvajanje’ zastupljeno je i na TV reklamama. Sve mi to liči na neko laskanje kupcu, kao da on ima gomilu para, pa treba iz nje da izdvoji jedan deo.“ Svakako je laskanje, ali je i jedan od mnoštva zvaničnih, administrativnih izraza koji prodiru u svakodnevni govor, gde im nije mesto. Nekada smo to zvali „birokratizacija jezika“. Danas, izgleda, ni birokratizacije nema bez komercijalizacije. Početkom ovog meseca, u prenosu iz Skupštine, stekao se utisak da predsedavajući pušta poslanike SNS-a da pričaju koliko hoće, dok opozicione govornike svaki čas prekida i opominje: „Vreme!“ Jedan poslanik Nove demokratske stranke tada je predsedavajućem zamerio što favorizuje „poziciju“ na štetu opozicije. Opomenuo ga je da se oni neće pomiriti s takvim ponašanjem i završio rečenicom: „Mi ćemo koristiti sve mogućnosti da dođemo u istu poziciju kao pozicija.“ Ko zna ko je, tokom devedesetih, prvi došao na čudnu ideju da pozicija može značiti suprotnost od opozicija, možda po ugledu na poziv i opoziv. Ko god da je bio, pogrešio je. Opozicija se tako zove jer oponira vladi, a latinizam pozicija, koji postoji u svim evropskim jezicima, znači isključivo „položaj“, sa podznačenjima koja su izvedena iz tog osnovnog (položaj vojnih snaga, šahovskih figura, prstiju na žicama instrumenta itd.). Nigde nema ono značenje koje mu daju naši političari. Ako ste hteli da kažete vlast, stranka na vlasti ili vladajuća koalicija, onda tako i recite. Vlast je vlast, neće postati bolja ni evropskija ako je nazovete „pozicija“.