Metla sa čvrstom drškom

Foto Emil Čonkić

Sećate li se Vladimira Cvijana?
Velika to beše drama, tamo negde u oktobru prošle godine: čuveni prebeg iz kabineta bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića u redove Srpske napredne stranke, iznebuha je Aleksandru Vučiću bacio rukavicu u lice jeretičkom tvrdnjom o politički motivisanim hapšenjima. Neočekivana kritika ključne poluge meteorskog Vučićevog uspona na rejting listama (borba protiv korupcije) protumačena je kao plaćeni čin u interesu tada proganjanog tajkuna Miroslava Miškovića. Ni to nije bilo sve - Cvijanovi kontakti sa Oliverom Antićem predstavljeni su kao ključni argument za teorije o konačnom obračunu tadašnjeg prvog potpredsednika vlade i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pa je onda najavljivan Cvijanov izlazak na crtu Vučiću u unutarpartijskim izborima...i ništa.

Možda su zato spekulacije povodom aktuelnih vesti o nezadovoljstvu i razmimoilaženjima među naprednjacima tako oprezne i tihe: ko bi se, uostalom, usudio na ozbiljno suprotstavljanje najmoćnijem čoveku u Srbiji?

Niko se, tako, nije upecao čak ni na kritičke primedbe predsednika Nikolića na račun organizacije obnove posle poplava, na koju je Vučićeva vlada toliko ponosna (Nikolić je, između ostalog, podsetio da je predlagao formiranje privremenog ministarstva koje bi bilo zaduženo za obnovu, dodavši da je očekivao da će Kancelarija, kojoj je taj posao poveren, biti drugačije organizovana i da će u nju po instrukcije dolaziti inženjeri i tehničari iz čitave Srbije). Nikolić, uostalom, ima sve izolovaniju poziciju, sve manji uticaj i sve slabiji rejting što, s njegove tačke gledišta, može imati i pozitivne posledice. Omogućava mu, recimo, da mirne duše ode na odmor u Tursku, uprkos Vučićevim apelu da se letuje ako se letovati uopšte mora u domovini, na radost domaće turističke industrije.

Za razliku od zamrznutog Tomislava Nikolića, (gotovo) svi drugi članovi najveće srpske stranke mogu biti predmet aktuelnih Vučićevih pokaznih vežbi. Kao da im nije dovoljno što iz dana u dan dobijaju nove dokaze da stranački šef nije oduševljen njihovim potencijalom, pa na važne državne funkcije dovodi reciklirane kadrove drugih stranaka (poslednji u dugom takvom nizu su nekadašnji deesesovac Mirko Petrović na čelu Dunav osiguranja i demokrata Saša Vlaisavljević kao glavni čovek Aerodroma Nikola Tesla) sad i oni koji su uspeli da članskom kartom zasluže državne pozicije, nailaze na problem. U toku je, kako je saopšteno, izrada liste ljudi koji imaju više plaćenih položaja i koji će morati da se svedu na samo jednu funkciju. Na nižim nivoima, metla je već pokazala čvrstinu drške, ali posao nije završila. Za sada je raspušten 31 opštinski odbor i dva gradska, očekuje se još jedan talas smena na lokalu krajem avgusta, a na jesen se, prema pisanju ovlašćenih tabloida, mogu očekivati i promene u Glavnom odboru stranke.

S vrha stranke, od Radomira Nikolića, predsednika Izvršnog odbora, stiglo je objašnjenje da je razlog za smene neprihvatljivost sistema sjaši Kurta da uzjaši Murta, a kao najdrastičniji primer naveden je Kovin, gde naprednjaci imaju apsolutnu vlast. Nikolić je rekao da, za godinu i po dana, koliko vladaju, izabranici stranke nisu učinili ništa: Radili su svojeglavo i trudili se da ne promene ništa u Kovinu. Mi smo predložili mere koje opštinski odbor nije hteo da prihvati. Važno im je bilo da ostanu na funkcijama i 14 članova SNS-a je isključeno iz stranke, među kojima i predsednik opštine Dušan Petrović. Petrovićeva verzija je, naravno, sasvim suprotna: prema njoj je za dva meseca, od kako je on na njenom čelu, urađeno više nego proteklih deset godina, a do celog problema došlo je zbog neobaveštenosti vrha stranke.

Bilo je, međutim, i onih koji su se u svoju stranku toliko razočarali da su odlučili da je sami napuste. Pa makar i uz tragikomično objašnjenje, kakvo je dao Saša Vukašinović, gradski odbornik SNS-a u Šapcu. Uz najavu da će ubuduće nastupati kao nezavisni odbornik, Vukašinović je obelodanio da se na istupanje iz vladajuće partije odlučio jer nisu poštovani dogovori koje je imao sa SNS-om kad je kao odbornik URS-a prešao u perspektivniju partiju. Samo obećavaju, a ništa ne rade. Obećali su mi posao za dete, ništa nisu učinili. Rekao sam im da ću mu ja davati platu, samo da negde radi, da stvori naviku, ali ništa. Na kraju sam iz tog dogovora izvukao deblji kraj, što je dovelo do toga da sam pred razvodom. Nisam jedini, mnogima su svašta obećavali, pa nisu ispunili, objasnio je brižni otac čija svest, očigledno, još nije promenjena po ukusu najpoznatijeg srpskog poštovaoca Maksa Vebera.

Teško je, međutim, naći bilo kakve komične elemente u slučaju odluke doktorke Jelene Raković Radivojević iz Užica da istupi iz SNS-a i odborničku funkciju u tom gradu ubuduće obavlja samostalno. Posle višemesečne drame oko smene gradonačelnika Saše Miloševića, tokom koje je lokalni odbor bio ozbiljno podeljen po pitanju ideje stigle s vrha stranke da kormilo grada bez vode preuzme Tihomir Petković, nekadašnji gradonačelnik i prebeg iz Demokratske stranke Srbije, ispostavilo se da jedino doktorka Raković Radivojević nije odustala od sopstvenog mišljenja. Da ne podržim Tihomira Petrovića odlučila sam po sopstvenoj savesti, uprkos činjenici da su pojedinci iz rukovodstva SNS-a u više navrata i duže vreme vršili pritisak na mene da tu odluku promenim, saopštila je sada već bivša članica SNS-a. Dodala je i da pokušava da razume bivše stranačke kolege koji nisu postupili po svojoj savesti i odbacila svaku tvrdnju da je odluku donela pod bilo čijim uticajem. A onda nešto što se nikako ne slaže sa aktuelnom mantrom o ukidanju svake veze između posedovanja partijske knjižice i radnog mesta: Iako mi je predočeno da će zbog ove moje odluke biti upitan svaki opstanak na mestu direktora Opšte bolnice u Užicu, čega sam i sama bila svesna, i dalje ću sve svoje dužnosti obavljati maksimalno odgovorno i u interesu naših građana, saopštila je doktorka Raković Radivojević.

Ništa sve to ne čudi Dejana Vuka Stankovića, političkog analitičara koji kaže da je prirodno da u novoj, velikoj partiji, koja ima apsolutnu vlast, ima trvenja oko funkcija. S jedne strane, članovi traže nagradu za stranački angažman, dok, s druge strane, prvi čovek stranke zna da ne može samo da nagrađuje za partijske zasluge jer vidi da je i sam na prevelikom ispitu. Ima tu, kaže Stanković, i pesimizma prema vlastitoj kadrovskoj strukturi i želje za pokazivanjem ličnog autoriteta, i iskustva koje govori da čim se neki stranački kadar dohvati nečeg što je primamljivo, uvek prvo misli na svoj džep.

Aktuelna seča kadrova i tinjajuće nezadovoljstvo njome pogođenih, prema Stankoviću, nije nešto što bi moglo ugroziti Vučićevu poziciju. On crpi pravo na autokratsko ponašanje u stranci iz visokog rejtinga. Kad rejting počne da se ljulja, menja se i pozicija, kaže sagovornik NIN-a koji se slaže sa preovlađujućom procenom da u ovom trenutku izgleda da smo mnogo daleko od tog ljuljanja, ali i upozorava da je rejting dinamična kategorija. Koja bi i te kako mogla zavisiti od stepena krize kojoj ćemo biti izloženi u dolazećem periodu. Stanković je u tom pogledu priličan pesimista, uveren da je opasnost od izlivanja socijalnog nezadovoljstva dosta ozbiljna. A ono što, u tom slučaju, ne bi delovalo previše ozbiljno, jeste pomenuti, trenutno važeći zaključak o malim šansama da se neko usudi da krene protiv Vučića.