Naprednjaci protiv naprednjaka

Foto Mitar Mitrović

Blizu Lebana su ponovo pronađene kosti jednogrbih kamila, što je jedna od manjih neobičnosti ovog grada pored Lebana je Caričin grad, čuveni vizantijski arheološki lokalitet, a Vizantinci su kamile koristili i da ratuju i da putuju. No, građani Lebana ovih dana ne razmišljaju o kamilama, već o tome ko ih pravi magarcima. I ko je od lokalnih političara grbav.

Lebane, naime, trenutno ima osobitu čast da mu najpopularnija srpska stranka trenutno bude i vlast i opozicija. NJena prva republička pratilja, SPS, takođe u Lebanu i vlada i bori se protiv vlade. I trećeplasirana na izboru za vlast Srbije, Demokratska stranka, u Lebanu je podeljena ličnost. Ako vam je ovaj unikatan raspored moći neshvatljiv, nešto u rangu kvantne fizike, koja kaže da čestica istovremeno može zauzimati dve pozicije u prostoru, bez brige. Kvantnu fiziku ne razume niko osim ponekog fizičara; lokalnu politiku Lebana ne razume niko ni u Lebanu. Evo kako je izgledao prvi pokušaj Predraga Stošića, nekada šefa odborničke grupe DS, sada predstavnika lokalne nevladine organizacije Ruža, da nam je objasni:

SNS je nakon izbora imao tri mandata. Nakon toga su u jednom trenutku imali čak i petnaest, pa se to osulo na drugu stranu. Lebane je specifično po tome što su u jednom trenutku svi odbornici činili većinu. Septembra ili oktobra 2012. imali smo koaliciju svih stranaka. No nije moguće zadovoljiti interese svih odbornika, budžet opštine Lebane nije veliki, pa se ta velika koalicija pocepala. Takođe, u jednom su trenutku svi odbornici DS, to jest skoro svi, potpisali pristupnicu u SNS, i to je trajalo nekih mesec dana, pa su potom neki izašli iz SNS, neki se vratili u DS, neki otišli u NDS

Singularitet, Veliki prasak, multiverzum? Pih, dečja igra. Nije čudo što je čovek pogubio konce priče. Hajdemo ponovo. Pokušaj drugi.
Početkom prošle godine na vlasti je bila koalicija DS, URS, DSS i SPS; nakon toga URS, SNS, SPS; sada je čine Grupa građana Doktor Goran Janjić, deo SNS i SPS. Kada je SNS preuzeo vlast na republičkom nivou, pomenuta grupa građana je kompletno pristupila Srpskoj naprednoj stranci, a isto su učinila petorica iz Demokratske stranke i dvojica iz URS. Usput je jedan odbornik DSS prešao u SPS. Zbog aktuelnog sukoba unutar SNS neki su izašli iz stranke, ali je to bukvalno nemoguće proveriti. Pitate odbornika u kojoj je odborničkoj grupi, već sutradan je promenio i grupu i mišljenje, i kaže, e, ja sam sada opozicija. Odbornici SPS su takođe podeljeni u dva tabora, jedni podržavaju trenutnu koaliciju, drugi su u opoziciji. Tako je i u Demokratskoj stranci, gde jedan odbornik podržava vlast, drugi ne, a pocepala se i Demokratska stranka Srbije. I URS. Bukvalno sve stranke koje su prešle cenzus imaju odbornike i u većini i u opoziciji.

Možda ne treba pokušavati da se odjednom shvati kompletna slika ni fizičari nisu još došli do toliko željene Teorije svega, teorije koja bi objasnila sva dešavanja u politici, to jest fizici već se treba posvetiti detaljima. Doktor Goran Janjić je od decembra predsednik opštine Lebane, i on i njegovi saradnici kažu da su legitimni SNS. Nevolja je samo što isto kaže i njihov arhineprijatelj Srđan Živković, predsednik lokalnog odbora SNS. U Janjićevom kabinetu na jednom zidu rame uz rame vise slike Karađorđa i Draže Mihailovića. Pored njih su, jedna nad drugom, fotografije Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Nije lako ukomponovati sve te epohe i ideologije, ali nije ni komponovanje vlasti bilo mačji kašalj.

SNS je osvojio tri odbornička mandata. Dva odbornika su se u startu razišla sa predsednikom opštinskog odbora, Srđanom Živkovićem, jer nisu hteli da sprovode odluke koje se zasnivaju na njegovim ličnim interesima. Moja grupa građana je u SNS ušla zbog reči ,reforma i reformatora Aleksandra Vučića, a ne zbog Srđana Živkovića, za koga znamo da je privatizovao stranku. Naš stav je brzo prevladao, a Živković je ostao sam i saradnike potražio u drugim strankama. SNS sada ima osam odbornika; nas je sedam, a Živković je zvao ljude iz drugih stranaka da se učlanjuju, ljude iz DSS, URS, i tako dalje, kako bi ti odbornici činili neku vrstu SNS, kako bi parirali ovoj našoj stranci, kaže za NIN čelnik opštine Lebane Goran Janjić.



Predsednik opštine potvrđuje da trenutnu koaliciju čine njegov SNS i SPS, s tim što dodaje i dobar deo DS. Skupština opštine Lebane ima 31 odbornika, a prema Janjićevim rečima podršku vlasti daje njih dvadeset. Podršku im je, tvrdi Janjić, dao i predsednik Izvršnog odbora SNS, Radomir Nikolić.

Radomir Nikolić je došao u novembru, kada je moja grupa građana imala oko 13 procenata glasova, to jest četiri odbornika, a SNS oko osam odsto i tri odbornika. SNS je rekao da će svi lokalni odbori koji su dobili manje od deset odsto glasova biti raspušteni, što će sada i da se desi. U kontaktu smo sa centralom stranke, i sa Radomirom Nikolićem, i sa članovima predsedništva, i sa poslanikom Girićem Rekli su da će do kraja meseca raspustiti odbor i da će dati povereništvo nekome od nas.



Drugi glas, druga i priča. Srđan Živković, koji je i dalje na čelu SNS u Lebanu, za NIN kaže da iza sebe ima jedanaest odbornika, to jest ako uzmemo Janjićeve brojke kompletnu opoziciju. Jednostavnije rečeno, Živković tvrdi da je zapravo cela lebanska opozicija sada SNS.

Janjićeva grupa građana, koja je prišla nama, napravila je koaliciju sa DS i SPS, ne poštujući odluku opštinskog odbora stranke. Jedanaest odbornika koji su trenutno u SNS čine opoziciju. Centrala ne može nikoga da natera koga će da podrži, ali odbor nam je stabilan, radi u interesu građana, a već se nazire većina koju ćemo imati. Nadamo se vrlo brzoj promeni, možda i za nekoliko dana. Potrebna su nam petorica iz DSS i URS da bismo činili većinu. A prebeguše iz vlasti su radile u ličnom interesu, njih ne interesuje u kojoj su stranci.

Ako lebanske mene nastave ovim pravcem, uskoro će SNS imati 31 odbornika, što pravog, što lažnog, te će imati i sto odsto vlasti i sto odsto opozicije. I još se neko čudi onom čuvenom misaonom eksperimentu austrijskog fizičara Ervina Šredingera, čiji je rezultat da je mačka sto odsto živa i sto odsto mrtva. Kada je reč o stanju ekonomije u Lebanu, možda bi bilo priličnije govoriti o mrtvom konju nego o mrtvoj mački tu se, za nevericu, slažu svi akteri priče no o tome malo docnije. Za sada je bitno da Lebane ekonomski stoji, to jest leži, tako da čoveku ne preostaje ništa do da se od muke napije. Možda je zato opštinska vlast raspisala javnu nabavku u čijoj se specifikaciji nalazi i 250 litara alkohola po pedeset litara vinjaka, vodke, pelinkovca, crnog vina i viskija. Da li je takva nabavka bila potrebna ili nije, mišljenja su (ma nije moguće) različita.

Ta i druge stavke planiraju se u istom obimu već nekoliko godina, i prethodna vlast je planirala isto. Hteli smo sve da predvidimo u malo većim količinama nego što nam treba. Prvo zato što javne nabavke idu jednom godišnje. Drugo da bismo mogli da oborimo cenu. Kada su veće količine, automatski se cena spušta. Imamo i izveštaj koliko je prošle godine utrošeno alkohola; mi smo potrošili možda trećinu količine koju su oni upotrebili. Taj plan stoji na portalu opštine, ništa nismo sakrili, kaže predsednik opštine Goran Janjić.
Janjićev pomoćnik Srđan Perić dodaje i da je javna nabavka urađena po instrukcijama državnih revizora, te da u njoj postoji klauzula po kojoj se opština ne obavezuje da preuzme ugovorene količine. Kaže i da su u poslednjih mesec i po imali tri isporuke, i da u njima nije bilo ni litre žestine. No, analiza Predraga Stošića iz lokalne NVO Ruža žestoko se kosi sa opštinskom.

To što pričaju kosi se sa logikom onog ko daje ponudu. Ako naručite 200 litara nečega, a kupite dvadeset litara, naravno da cena neće biti ista. Kada se sklapa ugovor o javnoj nabavci, jasno se precizira kolika može da bude razlika, obično plus-minus deset procenata od naručene količine. Uporedio sam Lebane i Kuršumliju, koje su slične po broju stanovnika, s tim što je Kuršumlija površinom tri puta veća. Opština Kuršumlija je za ovu godinu naručila ukupno sedamnaest litara alkoholnog pića, u odnosu na naših 200 litara. Dalje, naručena je dvadeset jedna i po tona benzina. To je dovoljno za hiljadu pređenih kilometara svakog dana, kao da danas odemo do Beča i sutra se vratimo. Kuršumlija je za godinu dana naručila četrnaest tona, iako je tri puta veća opština i ima tri puta više mesnih kancelarija. Za kraj, Kuršumlija je naručila 600 risova papira, mi smo naručili 1.600. To je preko dve hiljade potrošenih papira svakog dana.

Kada smo već prešli na teren ekonomije, suprotstavljeni tabori Lebana ne mogu se složiti čak ni oko toga da li je njihov grad pogodan ili nepogodan za investiranje. Pomoćnik predsednika opštine Srđan Perić žali zbog toga što Lebane nema auto-put i nema železnicu. Predrag Stošić, pak, kaže da Lebane ima geografski dobar položaj. Jer su mu blizu auto-put i železnica. No, bio grad daleko ili blizu saobraćajnica, akteri priče su saglasni da je havarisan.



Stanje u opštini Lebane je izuzetno teško, spadamo u opštine sa jednim od najnižih prosečnih dohodaka u zemlji, dvadesetak hiljada, otprilike. Privreda je uništena davno, pre petnaest i više godina, i sada ne postoji nijedno preduzeće koje radi. Lebane je imalo sedam ili osam hiljada radnika, a sada ima toliko ljudi na zavodu. Pet ili šest hiljada naših mladih emigriralo je, najviše u Vičencu, koja je možda najveća predstavnica Lebana van samog Lebana, opisuje Goran Janjić.

Opis Predraga Stošića gotovo je identičan. Svi ugovori o privatizaciji lokalnih firmi, njih pet, poništeni su. Jedno jedino preduzeće je prodato iz stečaja, a ni ono još ne funkcioniše u obimu kome smo se mi nadali. Naša opština je nekada imala preko četiri hiljade radnika u privredi; ne verujem da sada imamo više od trista, ako i toliko. I ja snosim deo odgovornosti, bio sam šef odborničke grupe DS, i ništa, ama baš ništa nismo uradili na pokretanju privrede. Nemamo industrijsku zonu, ne privlačimo investitore, nismo ni popisali imovinu. Deset godina se u tim fabrikama i halama ništa ne radi, mnogo mašina je pokradeno, kroz stečaj su mnoge prodate, a šta je ostalo od pogona u takvom je stanju da retko koji može da se iskoristi. Za deset-dvadeset godina o Lebanu će se pričati kao o Crnoj Travi.

Naravno da je priča poput ove nemoguća bez pominjanja supruga, braće, bratanica i zetova. Ne u nepristojnom kontekstu, već u kontekstu zapošljavanja. Obe srpske napredne stranke optužuju jedna drugu za zloupotrebu već slavnih ugovora o delu.

Zabrana zapošljavanja dovela je do ogromnog broja ugovora o delu, i to nije samo problem Lebana. Uzmite budžet bilo koje lokalne samouprave, videćete milionske iznose. LJudi su učestvovali u kampanji, ne rade nigde, najbolji način da im se odužite jeste da ih zaposlite za neku naknadu, podseća Predrag Stošić.
Lebanske kamile sada su samo kosti. Lebane je takođe oglodano do kostiju.