Zbog Prokopa pokopali zakon

Foto Petar Marković

Državne institucije i javni funkcioneri trebalo bi biti poslednji koji krše zakon. Naprotiv, pošto je država tvorac zakona, ona bi morala da obezbedi njegovo poštovanje i primenu. I da goni one koji ga krše. Ipak, u slučaju tendera za Prokop upravo državni subjekti čine sve da prekrše zakon, a udruženja građana pokušavaju da ga zaštite. Zašto država krši zakon, u ovom slučaju antikorupcijske odredbe Zakona o javnim nabavkama, ako premijer Vučić stalno ističe važnost politike čistih ruku i borbe protiv korupcije?

Šta se, u stvari, dogodilo sa Prokopom? Septembra 2013. Železnice Srbije pokrenule su postupak javne nabavke radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd Centar faza 1 (poznatijoj kao Prokop). Procenjena vrednost nabavke iznosila je 26.000.000 evra. Zanimljivo je da je u planu javnih nabavki, usvojenom nekoliko meseci ranije, procenjena vrednost bila znatno niža, 20.250.000 evra, i da niko od nadležnih nije uspeo da objasni ovaj nagli rast vrednosti radova.

Krajem februara 2014. otvorene su pristigle ponude i utvrđeno da je od ukupno tri, samo jedna kompletna, tako da se preostale dve, suštinski, ni ne mogu smatrati ponudama. Reč je bila o ponudi grupe ponuđača predvođene Energoprojekt opremom, u čijem je sastavu bila i češka firma AŽD Praha d.o.o. Ponuđena cena iznosila je 25.777.138,45 evra. Veoma hrabro, tek nešto malo ispod limita, kao da su znali da će imati ozbiljnu konkurenciju sa kojom će se takmičiti za nekoliko miliona evra profita.

Zaista, gde je nestala konkurencija u ovom visokoprofitnom poslu? Kako to da iz čitavog regiona, Evrope, sveta, nije bilo baš nikoga ko bi konkurisao za jedan ovako ozbiljan posao? Izgleda da smo do odgovora došli tek u poslednjem činu predstave.

Naime, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, nevladina organizacija koja je rešenjem Uprave za javne nabavke imenovana za građanskog nadzornika u ovom postupku, dobila je, nakon otvaranja ponuda, informaciju da je predstavnik ponuđača AŽD Praha osoba koja je u Železnicama Srbije do septembra 2013. bila direktor sektora za elektrotehničke poslove, jednog od sektora koji je imao ključnu ulogu u pripremanju projektnog zadatka i verifikaciji glavnog projekta. Dakle, ista osoba u istom postupku javne nabavke igra jedno poluvreme na strani naručioca a drugo na strani ponuđača, kao na oproštajnim utakmicama velikih asova. I pored izričite zakonske odredbe kojom se naručilac obavezuje da odbije ovakvu ponudu (član 23. Zakona o javnim nabavkama), Železnice Srbije donose odluku o dodeli ugovora!

Da zlo bude veće i stvari jasnije, nakon zahteva za zaštitu prava koji je građanski nadzornik podneo Komisiji, ova institucija, zadužena za regularnost javnih nabavki, donosi odluku kojom zahtev odbija i ozakonjuje brutalno kršenje zakona.

Zašto je odluka Komisije morala biti takva kakva jeste nije teško razumeti. Dva su glavna razloga. Prvi, u Srbiji je primena prava plod genetskog inžinjeringa, nastalog ukrštanjem direktnih pritisaka vlasti, političkog udvorištva i kvazipravničkog razbojništva, zasnovanog na principu da, u slučaju pravnih nedoumica, a naročito tamo gde ih nema i gde je sve potpuno jasno, zakone treba tumačiti u skladu sa strateškim i marketinškim prioritetima Vlade. Naravno, prevashodno marketinškim.

Drugi, koji je više prvi i od prvog, je taj što je izgradnja Prokopa prva faza izgradnje Beograda na vodi, a grad na vodi je jedno od glavnih predizbornih obećanja aktuelnog premijera i zalog njegovog prijateljstva sa bliskoistočnim biznis partnerom. Prijateljstvo, razume se, ne valja kvariti, ali ga nikako ne treba hraniti bezakonjem, nekontrolisanim rasipanjem javnih resursa, potčinjavanjem i ponižavanjem institucija, uništavanjem i ono malo ideje o slobodnom tržištu i obmanjivanjem sopstvenog naroda. U protivnom, sve i da Beograd, predvođen Prokopom, nikne iz vode, Srbija će završiti u mulju i blatu.