Biti u 523. godini

Koliko sam shvatio, na južnom Vračaru odustalo se od potrage za nestalom francuskom pudlom Aleksom. Nazvao sam Aleksinu vlasnicu i ona mi, sva očajna, kaže da je izgubila svaku nadu pošto se, evo, ušlo u treću nedelju otkako je Aleksa nestao. Sa bandera se, već, cepaju plakate sa likom ovog psetanceta sa crvenim povocem... Nego, Aleksina vlasnica me, iznebuha, pitala: iz koje sam ulice? I, tu se, zeznem; priznam da sam iz Gročanske. A ona će: Pa, ta vaša Gročanska mi je i najsumnjivija! Tu brzo prekinem vezu, a srce mi lupa ko u zeca! Još ću da ispadnem kereća mafija! Umesto da pomažem Bilji i mutim fil za rođendansku reform tortu.

Da, rođen sam 1. septembra 7523. godine. A, pošto se moj život odavno odvija po Jungovoj teoriji sinhroniciteta, u ruke mi dopadne, uoči mog rođendana, diplomski rad Marine Šekularac na temu: Pesnik i njegova Molitva. Reč je, naime, o Dimitriju Kantakuzinu (1435-1490?) pesniku sa Novog Brda o kome se, već, onoliko pisalo. E, sad, njegovi divni, ali dozlaboga sumorni stihovi pripisuju se surovoj turskoj okupaciji u kojoj je, odmah, stradala Kantakuzinova grdna rodbina u Istanbulu. Ali, mlada Marina u diplomskom radu ističe da se, u ono vreme, verovalo da i smak sveta treba da nastupi 31. avgusta 1492. godine pošto se, je l` da, navršilo tačno 7.000 godina od početka sveta. Ali, gle, osvanuo je 1. septembar 1493. godine i onda je odlučeno da se vreme računa iznova, te ispada da smo, danas, u 523. godini!? I da li vam je sada jasno, zašto smo, po starom srpskom kalendaru, u 7523. godini?! Ili treba da ponavljam da se 1. septembra Noje nasukao lađom na Karpate i sišao, ovde, u Podunavlje...

K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaže: Pre pet stotina godina u Evropi je nastala, zaista, prava panika da će 31. avgusta 1493. godine biti smak sveta. Ali, možda je ovog 31. avgusta, konačno, počeo kraj sveta. Jer, rat, pa i svetski, začas se omakne. Ne bih da budem pogrešno shvaćen, ali i Hitler je ušao u Poljsku, baš, na tvoj rođendan, 1. septembra...

Tu, počinjem, bre, polako, da strepim od 1. septembra, počinjem da strepim od svog rođenog rođendana, a koga mi je od najbliže rodbine čestitao samo - Telenor! Na sve to Angela Merkel, s punim pravom, traži od Vučića da se ispita politička pozadina paljenja nemačke ambasade u Beogradu. Da li to znači da i Srbija ima pravo da pita Merkelovu za političku pozadinu NATO bombardovanja? Tim pre, što je Milosrdni anđeo sleteo i u ulicu Kneza Miloša, tu, u prvom komšiluku nemačke ambasade...

Moja Crna će na to da se nadoveže: Imaju Srbi pregovarača koji bi Merkelovu za Milosrdnog anđela priupitao, ali taj ne stanuje u Nemanjinoj u Beogradu, već u Vidovu na Suvoj planini, i, ne druži se mnogo ni sa Srbima nego, uglavnom, sa šarplanincima. Bajdvej, mani se više pudlice Alekse! Hoćeš li da nam zbog jedne francuske pudlice zavedu neke sankcije!?