Sumnjiva lica

Poštovani gospodine Nušiću, dozvolite pre svega da Vam od srca poželimo srećan 150. rođendan. Našoj ekipi bila je velika čast da se druži sa Vama na ivanjičkoj Nušićijadi. Divno je i ohrabrujuće bilo videti toliko sumnjivih lica tih dana i noći u Ivanjici. Sumnjivih lica u smislu da to nisu obična, očekivana lica, prilagođena trendovima i okolnostima u kojima živimo. Nesumnjivo lice u Srbiji danas slabo ili nikako ne ume da odgovori na pitanje: ko je Branislav Nušić? Videsmo to nedavno u jednoj TV anketi. Kada ne bismo imali tužnu spoznaju o trijumfu neukusa, površnosti, banalnosti i neukosti u ovoj zemlji i ovom vremenu, možda bismo rezultat te ankete mogli proglasiti tendencioznom montažom. Nažalost, nema tu montaže, gospodine Nušiću. Tako nam je kako nam je.

Ipak, sva ona lepa i nasmejana sumnjiva lica koja smo sreli u Ivanjici na festivalu Vama u čast, daju nadu da će svest o Vašem delu i onome što ste nam ostavili, nastaviti da živi. A ostavili ste nam gospodu i gospođe ministarke gladne moći, vlasti i titula. Ostavili ste nam i njihovu mnogobrojnu rodbinu koja bi i sama da štrpne malo klase ili položaja.
Ostavili ste nam sreske i gradske špijune, žbire i šlihtare u večitoj potrazi za sumnjivim licima koja rovare protiv vlasti. Oni ih potkazuju, osuđuju, neretko i razapinju po svojim novinama, emisijama i sajtovima. Vaš konzul Nikarague danas je konzul Nambije, ali veće razlike nema. Vaš Dr se multiplicirao. Danas Dr nije samo onaj ko nije platio. Ili pitao. Miću. Koji je takođe Dr. Valjda od Dr..nje.
Nije li čitava današnja opozicija jedna mala ožalošćena porodica? Po potrebi se, ucveljeni, prisećaju pokojnika, citiraju ga, oslovljavaju isključivo imenom kako bi potcrtali veliku bliskost sa njim. Sve sam Agaton do Agatona, dragi naš Branislave. (Mi koji smo bliski sa Vama, oduvek smo Vas, kao što znate, oslovljavali sa Branislave.) Sećamo se dobro reči koje ste nam jednom prilikom uputili : Plava riba, kljukana dinastija, lokomotiva, okrug, trt trt trt, zora, kundak, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop. Koliko samo vizije u tim Vašim rečima, koje tada nismo razumeli, ali koje sada... takođe ne razumemo. Ali nam je iz pi-ar službe savetovano da obavezno kažemo da razumemo.
Pa idemo redom: plava riba. To mora da je Zorana Mihajlović. Jel plava jeste, jel riba čik reci da nije. Kljukana dinastija: dobro, to je ona serija. Beše tada i kljukani Dalas, nešto kasnije kljukana Kasandra, a danas kljukani Sulejman. Narod valja dobro nakljukati serijama i tako mu detaljno isklistirati mozak.

Lokomotiva to je valjda Milan Beko, trt trt trt to nas nekako najviše podseća na ministra Stefanovića, eh al sad ovaj svastikin but. Da bi postojao but, mora da postoji i svastika. A da bi nje bilo, mora da postoji i supruga. A da bi postojala supruga, mora bre da bude svadba! Pa šta je bilo na kraju, dragi čitaoče, šta se šuška? Jel bila ta svadba ili nije?

Kao što vidimo, Alkibijadijeve (tako smo Vas, setićete se, samo mi baš najbliži zvali) ideje sveže su i dan-danas. I dok smo se, pre neko veče, u Ivanjici pred Vama gospodine Nušiću tresli kao prut, što od treme zbog susreta sa našim uzorom, što od prihvatanja ledenog izazova (u cilju podizanja svesti javnosti o osobi koja se polila), shvatili smo da biste i sami danas sa velikim zadovoljstvom i svojeručno, ispolivali mnoge ličnosti pravo na glavu punom kofom... Ali ne vode. Materija kojom ste vi onomad polivali, dragocenija je danas od zlata. Podarite nam samo koju kapljicu, dragi naš gospodine Nušiću. Kofu imamo. Bogami i kandidate za polivanje.
Iskreno Vaši, viđeni za Ivanjicu, ekipa 24 minuta.