Kao lovac u džungli

Foto profimedia.rs

Stariji brat Nikite Mihalkova, scenarista Rubljova, autor koji je u ruskoj fazi potpisao prekretničke filmove poput Prvog učitelja i Sibirijade, a u američkoj Pomahnitali voz i Tango i Keš, peti put se takmičio na Mostri. Sada je režirao gotovo nemu dramu u kojoj mirnim slikama pripoveda o nekolicini ljudi koji žive daleko od civilizacije. Igrani film ostavlja utisak dokumentarnog dela, podsećajući na filmsko filozofiranje o usamljenosti i životu u tišini.

Odakle je potekla ideja za film koji je drugačiji od svega što ste do sada snimali? Scenarija zapravo nema. Pokušali ste da pišete kamerom?

Tačno. Ovo je zapravo moj prvi film. Želeo sam da snimim svoj debitantski film.

Da li je to šala?

Ne, zašto? Prvi put sam odlučio da snimam kako ja hoću i šta hoću bez ikakvih ograničenja, ni scenarija niti bilo čega drugog. Potrebna mi je bila sloboda, a ne ispunjavanje producentskih želja. Ideja potiče iz spoznaje da ja ne znam šta je film. Posle pedeset godina rada na filmu, shvatio sam da želim da istražim film malo više - kao sliku i zvuk. Da bih istraživao, moraš da budeš slobodan. A da bi bio slobodan, moraš da snimaš bez novca. Što je više novca, to je manje slobode. Želeo sam da budem potpuno slobodan. Onda počneš da misliš: Nemamo novca, šta ćemo sad? Dobro, hajde da vidimo šta možemo da snimimo. E onda je sloboda potpuna. Kao lovac u džungli. Tako sam se osećao kada sam stvarao ovo ostvarenje.

Zbog čega ste se odlučili da snimite film s ekipom naturščika?

Veoma jednostavno. Nisam hteo glumce, jer glumci obično moraju da izgovore pisane dijaloge, a ja nisam hteo da snimam po scenariju. Potrebni su mi bili samo ljudi koji se ponašaju, govore i komuniciraju. Ne da improvizuju, već samo da govore. Kad govoriš, uvek zapravo improvizuješ.

Da li je reč o jednoj velikoj metafori - selo koje ostaje bez ljudi, poštar koji je veza sa civilizacijom?

Kako god vi želite, tumačite sami šta sam hteo da kažem gledaocima.

Fotografija u filmu je impresivna, radili ste digitalnom tehnikom. Deluje kao ulje na velikom platnu?

Za to vam treba samo oko. Ako imaš oko, možeš film da snimiš i ajfonom. Danas vam tehnologija pruža priliku da snimite božanstvene slike, ali samo ukoliko ih vidite.

Kao veteran ruske kinematografije, šta mislite o savremenom filmu u Rusiji?

Veoma zanimljivo. Vrlo darovito. Pritom su i autori oslobođeni od težnje da zarade veliki novac. Ima nekih reditelja koji su uspeli da zarade veliki novac, ali su nakon tog postali klasične filmadžije, a ne umetnici.