Arhiva

Pregovora nema bez Parade

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Pregovora nema bez Parade

Foto Dalibor Danilović

Noć pred intervju sa Kristofom Štreserom jedan nemački državljanin, učesnik konferencije o pravima LGBT osoba, teško je povređen u centru Beograda. Od povreda koje je zadobio kada ga je Stefan V. napao i oborio jednim udarcem, život Denisa Honiga bio je u neizvesnosti nekoliko narednih dana. Pa i u trenutku kada se izaslanik nemačke vlade za ljudska prava i humanitarnu pomoć i poslanik SPD-a sastaje sa Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem i u razgovoru za NIN objašnjava šta im je zapravo sugerisao. Incident se, međutim, nameće kao prva, neplanirana tema intervjua, kao što je i njegov susret sa Nebojšom Stefanovićem. Ministar unutrašnjih poslova decidirano je rekao da rasvetljenje ovog zločina ima visok prioritet i da će učiniti sve da do toga dođe. Tome se nadam i to očekujem, kaže Štreser još uvek ne znajući da su počinioci privedeni.

Da li bi ovaj incident, po vama, mogao da bude razlog za otkazivanje Parade ponosa?

Takav konkretan događaj ne bi trebalo da ima nikakve reperkusije na održavanje Parade ponosa, jer se radi o delu prema pojedincu. I postoje indicije da iza toga možda stoje nekakvi ksenofobični stavovi, ali u svakom slučaju to ne bi trebalo da ima posledice po manifestaciju.

Ivica Dačić je pomenuo da ste mu vi sugerisali održavanje Parade i da će se nastaviti saradnja Nemačke i Srbije na jačanju zakonodavstva u pogledu zaštite te grupe. Po kom osnovu uopšte Nemačka sugeriše održavanje Prajda i kakav domen i uticaj ima vaša poseta na srpske zvaničnike?

Ne samo Nemačka, nego i sve članice Evropske unije smatraju da je sloboda okupljanja osnovno ljudsko pravo, a njegovo sprovođenje u delo je preduslov za svaku zemlju koja želi da bude članica EU. Ukoliko to nije moguće, pregovori će teći veoma, veoma teško. Naglasili smo u razgovorima koje smo vodili u Beogradu da bi to bio zaista pozitivan signal. Ne samo u odnosu na pitanje da li istopolne zajednice imaju jednaka prava, nego i u odnosu na pitanje sprovođenja u delo slobode okupljanja i slobode izražavanja mišljenja.

Šta bi u odnosu na prava LGBT populacije u ovom trenutku promenio Prajd?

Odnos prema pripadnicima LGBT, ali i prema drugim manjinama, ne može biti promenjen kroz jednu manifestaciju. To je dugoročan proces koji ima veze sa političkim upravljanjem. Ako je rasprava podržana od strane političkog vođstva, onda sve ide u dobrom pravcu.

Da li naše vođstvo podržava takvu raspravu?

Svi moji sagovornici u Srbiji su izjavili da bi želeli da se parada održi. I svi su ukazali na to ograničenje bezbednosnih rizika, pre svega imajući na umu događaj iz 2010. godine. A upravo o tome govorim. Političko vođstvo treba da pokaže da, ako država to želi, može da sprovede u delo prava manjina, pravo na okupljanje, koje mora da obezbedi svim sredstvima koja ima na raspolaganju. Svaka država je u obavezi da obezbedi velike manifestacije, kao što su, na primer, fudbalske utakmice. Zbog toga mi se čini da nemogućnost da se obezbedi Parada ponosa i njeni miroljubivi učesnici, nije dovoljno verodostojan argument. Naravno, najbolje bi bilo da je jedno društvo toliko zrelo da ne mora da se vodi računa o tome kako će se obezbediti učesnici, koji po sebi ne predstavljaju rizik, nego im je samo potrebno da budu ostavljeni na miru. Takav međusobni odnos među građanima jednog društva je dugoročni cilj. Ako država u svom ustavu ima garantovano pravo na okupljanje, onda je ona obavezna da omogući to pravo. Ako ima sumnji da sami učesnici Parade pokazuju nameru da počine krivična dela, onda država treba da zabrani održavanje. Ali u celoj diskusiji nisam čuo nijedan argument koji govori tome u prilog.

A kako vidite da su zaštićena prava drugih manjina, posebno Roma u Srbiji?

Ovde živi veliki broj manjina, koje po Ustavu imaju jednaka prava, a romska populacija je najveća etnička grupa. I ovde i u Nemačkoj sam čuo da je njihova integracija veliki problem, ali zakonska osnova za to postoji. Potrebno je obezbediti da oni i u praksi imaju isti pristup zdravstvenom i obrazovnom sistemu. NJihovu registraciju u matičnu knjigu rođenih vidim kao najozbiljniji problem.

Kako vam stanje u srpskim medijima deluje spolja, mereno skalama nezavisnosti i slobode? Da li ste sa srpskim zvaničnicima razgovarali o stanju u ovdašnjim medijima? Da li ste im nešto i po tom pitanju sugerisali?

Zaista ne mogu da kažem da li ovde ima državne cenzure ili ne. Iz razgovora sa ovdašnjim novinarama, koje sam vodio u Nemačkoj, shvatio sam da je veoma teško dobiti novac za reklame, odnosno finansirati se od marketinga i uopšte imati pristup privatnim sredstvima, te da su sredstva nepravično raspodeljena. Nisam čuo ni od jednog novinara da se žali da postoji politička cenzura, bar ne u privatnim medijima, ali se postavlja pitanje ko ima pristup i kakvim izvorima. Novinari se nisu žalili da nisu smeli da objave neki podatak. Pitanje da li će se to objaviti na državnoj televiziji ili na radio-stanicima je do urednika tih stanica. Osim toga, prema godišnjem izveštaju Reportera bez granica, Srbija se u pogledu slobode štampe nalazi na boljem mestu nego pre 12 godina.

Sindikati podržavaju partiju čiji ste poslanik. Oni, takođe, podržavaju borbu srpskih sindikata protiv novog Zakona o radu, koji je, pak, nemačka vlada pohvalila.

Smatram da je učešće sindikata tokom celog zakonodavnog postupka bitno, da bez njih on nije moguć i zato je veoma važno da se sindikati međusobno povezuju i razvijaju strategije za postizanje tog cilja. Prema tome, isto tako smatram da brzo i površno usvajanje takvog zakona nije u interesu svih. Pored toga, važno je da u takvim trenucima postoji jak sindikat i zbog toga me raduje da nemački sindikati sarađuju sa ovdašnjim.

Ali za vašu vladu usvajanje ovog zakona bio je jedan od dokaza reformi, što je u Srbiji podstaklo poređenja sa nemačkim radnim zakonodavstvom koje je, za razliku od srpskog, okrenuto zaštiti prava radnika.

Razvoj modernog zakonodavstva koji je okrenut interesu zaposlenih nije nešto što se čini od danas do sutra. Zato je potrebna međunarodna saradnja, iskustvo, i smatram, a često je tako, da kasnije počinje i proces evaluacije. U svakom slučaju, važno je da zaposleni ovde preko svojih sindikata traže kontakt sa međunarodnim sindikatima i da se s njima povezuju.

Poslovanje nekih nemačkih komapnija u manje razvijenim delovima sveta, na primer, u Africi, kritikovano je u pogledu odnosa prema radnicima. Prilikom formiranja Vlade koalicionim dogovorom ste se obavezali da ćete smernice Saveta za zaštitu ljudskih prava UN-a, koje bi se odnosile na to poslovanje, uvesti u zakon kao obavezujuće. Da li ste to i učinili?

Početkom novembra ove godine će se u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova održati velika konferencija na tu temu, gde ćemo započeti implementaciju ovih smernica pod naslovom Ekonomija i ljudska prava: To je proces koji će trajati dve godine i tom temom će se baviti udruženja poslodavaca, naučni krugovi i drugi, i predviđeno je da 2016. godine postoji nacionalni akcioni plan. Kada će biti sproveden, to još ne znam.

Kako se poštuju osnovna ljudska prava u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji? Da li ste zadovoljni radom Kosovske policijske službe i Euleksa u tom području?

To je jedno od najtežih pitanja poslednjih godina, rekao bih čak i decenija. Euleks, a ja to pomno pratim, ima jasan nalog i uputstva da vodi računa o tome šta kosovska policija i adminsitracija rade i da li postoje povrede ljudskih prava. Ukoliko Euleks ne bi postupao po tim nalozima, značilo bi da ne radi svoj posao. Raspolažemo informacijama da Euleks ispunjava svoje zadatke.


Bombama se ne ostvaruju prava

Zašto se Nemačka ne zalaže za politiku evropskih kaznenih mera u Gazi, gde na Zapadnoj obali Izrael ruši kuće porodicama osumnjičenih pripadnika Hamasa?

Ne samo u ovom najnovijem sukobu, nego godinama i decenijama dolazi do teških povreda ljudskih prava. Zalažemo se za to da te povrede budu rasvetljene. Zato su UN i osnovale Komisiju i bilo bi veoma važno da se pokrenu postupci pred međunarodnim sudom. Poznato je, s druge strane, da Izrael nije članica Međunarodnog suda pravde, ali ja ne vidim nikakvo drugo rešenje nego da se Izraelcima objasni da svoj interes ne mogu odbraniti tako što bombarduju kuće i škole. To jeste povreda ljudskih prava. Isto tako je povreda kada Hamas šalje bombe na izraelsku teritoriju. Bitno je da se sada održi primirje i da se nađe političko rešenje.

Zašto Nemačka nije imala oštriju reakciju na kontraofanzivu Kijeva, usmerenu na civilne ciljive?

Uskladili smo stavove sa svojim partnerima u Evropskoj uniji. Po meni postoji ceo niz situacija koje su kritične i koje bi trebalo osuditi. Prva je aneksija Krima kojom se povređuje međunarodno pravo. Drugo je ono što se dešava u Ukrajini, a što se može uporediti sa dešavanjima u Zapadnom Jordanu. Nemačka i Evropska unija čine sve kako bi došlo do smanjenja tenzija. Svi koji su politički odgovorni u celoj Evropi treba da učine sve kako bi zaustavili provokacije sa obe strane i ne bi trebalo da dolivamo još ulja u već razbuktalu vatru uvođenjem rigidnijih mera. Nadam se da pregovori koji se trenutno vode idu ka dobrom cilju i da više nećemo imati rata na evropskom tlu.

Pomoć Nemačke

Koliko je novca ukupno Nemačka uputila Srbiji za saniranje posledica poplava i da li imate uvid u to kako se taj novac troši?

U dve oblasti je Nemačka dala humanitarnu pomoć za saniranje posledica poplava. Jedno je direktna pomoć u trenutku poplava. Reč je o dva miliona evra za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu zajedno. Značajan deo odnosi se na obezbeđivanje pitke vode. Drugi deo, i to se uvek radi tako kada je reč o humanitarnoj pomoći, odnosi se na pomoć organizacijama na licu mesta. U svakom slučaju, sredstva su potrošena za obezbeđenje pitke vode, hrane i za higijenski materijal. Druga oblast su povoljni krediti za obnovu, koji u ovom slučaju iznose 15 miliona evra.