Kraj medenog meseca

Foto Oliver Bunić

Da u Beogradu imate najbolju vladu na svetu, najefikasniju, najposvećeniju, koja bi se bavila samo evropskom integracijom, a da za to vreme u Briselu imate isto tako efikasnu, posvećenu komisiju kojoj bi proširenje bilo apsolutni prioritet, kao za vreme Romana Prodija, opet do kraja 2019. godine ne biste ušli u Evropsku uniju. To je, jednostavno, nemoguće.

Ovim rečima je jedan u ove naše teme odlično obavešteni zvaničnik Evropske komisije, uz molbu da mu ne pominjemo ime, objasnio izjave novog predsednika izvršnog tela EU Žan Kloda Junkera i komesara Johanesa Hana da u narednih pet godina neće biti proširenja Unije. Ipak, kako je dodao, ne za utehu već jer je to realno, na kraju mandata Junkera i Hana, 1. novembra 2019, Srbija će najverovatnije biti vrlo, vrlo blizu članstva, isto kao i Crna Gora. Za ostale zemlje regiona, evropska perspektiva je, kaže naš briselski sagovornik, ne baš mračna, ali svakako mutnija.

Mogućnost širenja granica EU postaje jedna od važnijih tema u Briselu svake godine u ovo doba, kada EK objavljuje izveštaje o napretku zemalja u procesu pristupanja, kao i Strategiju proširenja. Ipak, institucije EU imaju sada mnogo važnija posla. Pored već neizbežne Ukrajine i odnosa sa Rusijom, udarne vesti u nezvaničnoj prestonici Unije tiču se uzbudljivih, dinamičnih, na momente uzavrelih saslušanja kandidata za komesare Junkerove Komisije pred, ovim povodom posebno revnosnim, poslanicima Evropskog parlamenta. Reflektori su u tu stranu usmereni, a za proširenje, Srbiju i ostale, iako jesu na dnevnom redu, šta ostane.

Sudeći po izveštaju o napredovanju Srbije na evropskom putu u proteklih 12 meseci, prema onome što smo saznali do utorka, kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, medeni mesec Brisela i aktuelne vlasti u Beogradu je završen. Ipak, da ne dižemo dreku bez potrebe, ni razvod nije na vidiku. Pre bi se reklo da su se partneri za protekle dve godine, koliko ukupno traju vlade SNS-SPS, dobro upoznali i da sada Brisel, dakle zajedničke institucije Unije, posmatra Beograd bez ružičastih naočara, a takav pinkoidni pogled Komisije, motivisan istorijskim Briselskim sporazumom Beograda i Prištine, obeležio je prošlogodišnji izveštaj o napretku Srbije, kada se zbog Kosova i te kako gledalo kroz prste u mnogim drugim poljima važnim za unutrašnju demokratizaciju i izgradnju institucija.

Pa, šta se Srbiji, odnosno vlastima u Beogradu, ovog oktobra u Briselu zamera?
Pravosuđe koje je i dalje udaljeno od građana, pod političkim uticajem i neefikasno; borba protiv korupcije koja je silovita u fazama istrage, ali čim dođe do podizanja optužnica, a kamoli pravosnažnih presuda, počne naglo da škripi; zakoni koji se prilično brzo usklađuju sa EU i donose, ali se suviše sporo i nedosledno primenjuju; briselski dijalog sa Prištinom stoji u mestu, bez suštinskog napretka još od izborne kampanje u Srbiji početkom godine, a sada zbog postizborne političke krize na Kosovu; nedovoljno usklađivanje sa regulacijama Energetske unije, na čije poštovanje se Beograd obavezao, a sada ih preko Srbijagasa i Južnog toka krši; usporeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naravno zbog Ukrajine i Rusije (o tome koja reč malo kasnije); i, na kraju, ali nikako najmanje važno, nešto što je posebno ražestilo Brisel - situacija u medijima i uopšte, kako kažu, nazadovanje u medijskim slobodama i slobodi izražavanja, spoljašnji uticaji na uređivačku politiku medija, udari na informativne sajtove koji kritikuju vladu. Reklo bi se, evrokratskim rečnikom iskazano ono što je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport nedavno preko Tvitera poručio: Već 4 god. sam u Srbiji i ne propuštam #utisak (Utisak nedelje). Ovakve emisije su važan doprinos razmeni mišljenja u društvu. Kada će se vratiti na #B92?.

Polje na kojem se zvanična retorika i nezvanična podozrenja umnogome razlikuju je spoljna politika Srbije, odnosno njeni odnosi sa Rusijom. Dok se u izveštaju EK konstatuje nazadovanje u usklađivanju Beograda sa evropskim rezolucijama, zbog odbijanja da se pridruži sankcijama protiv Rusije, i tema obrazlaže obazrivim diplomatskim rečnikom, zvaničnici Komisije i Parlamenta EU, iz najveće poslaničke grupe Evropske narodne partije, s kojima smo razgovarali, izražavaju ozbiljne bojazni u vezi s ambicijama Moskve na Balkanu. Štaviše, sagovornik iz EK čak smatra da je većina zemalja u regionu, a Srbija pogotovo, pod snažnim ruskim pritiskom. Rusija očajnički pokušava da pritisne zemlje koje su u procesu pristupanja i da im nametne svoju agendu, kaže taj briselski zvaničnik, precizirajući da Moskva tu koristi politička i ekonomska sredstva, a na takozvanim istočnim granicama Unije i obaveštajna i vojna.

Što se tiče famozne posete Vladimira Putina Beogradu, zakazane za 16. oktobar uz prateću vojnu paradu, deviza u Briselu je sačekajmo, pa ćemo videti. Ukoliko poruke Putina i njegovih srpskih domaćina budu, iz evropskog ugla, provokativne, na primer o jačanju radova na Južnom toku, ili ako se tom prilikom budu potpisali sporazumi koji će predstavljati kršenje sankcija EU prema Rusiji, odnosno profitiranje na njima, vrlo je moguće da će Komisija reagovati. Najnovije izjave iz Beograda da su na paradu, ovu vojnu, (naknadno?) pozvani pored Putina i Barak Obama i Dejvid Kameron, naši sagovornici nisu ozbiljno shvatili. Blago rečeno.

Sve u svemu, ovaj najnoviji paket o proširenju (Enlargment Package 2014) u Briselu se doživljava kao zaostavština Štefana Filea, njegovo zaokruživanje posla na kojem je radio prethodnih pet godina i prepuštanje baklje, ne baš snažnog sjaja, Johanesu Hanu, ambicioznom Austrijancu, vrlo upućenom u balkanske (ne)prilike.

Zaostavština češkog diplomate, šta god rekli cinici, nije potpuno crna, niti je, mada to niko i ne kaže, sastavljena samo od uspeha. Hrvatska je, iz pozicije komesara za proširenje, najuspešnija priča, kao 28. evropska zvezdica. Srbija je u Fileovom mandatu postala kandidat za članstvo i počela proces pregovora. Crna Gora je u pregovorima uveliko. Albanija kaska, ali, i eto ih dva potpuna neuspeha, Makedonija i Bosna i Hercegovina su u potpunoj blokadi. Više ne znamo koju pažljivu formulaciju da koristimo kada je reč o Bosni. Govorili smo da beleži umeren napredak, pa slab napredak, pa spor napredak, i sada dolazi krajnje vreme da otvoreno kažemo da Bosna ne ostvaruje bilo kakav napredak u procesu evropske integracije, da stoji u mestu, jasan je naš sagovornik iz Komisije.

Ono što je, s druge strane, posebno zanimljivo jesu velika očekivanja od Srbije. Srbija jeste i biće lokomotiva Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU, potpuno uvereni u to kažu briselski sagovornici, objašnjavajući da od Beograda u velikoj meri zavisi brzina integracije celog regiona.

Beogradski samit 23. oktobra

U EK naglašavaju značaj strukturnih reformi na celom Zapadnom Balkanu i najavljuju sastanak lidera regiona 23. oktobra u Beogradu. Tada bi trebalo da bude lansirana inicijativa da sve države u procesu pristupanja svake godine, u saradnji sa EK, izlaze sa nacionalnim programima strukturnih reformi, u cilju smanjenja deficita, povećanja investicija i jačanja konkurentnosti. Hrvatska je postala članica EU i odmah uvećala deficit, a pri tom je uvezla i ostale loše ekonomske statistike. To se ne sme ponoviti, kažu naši sagovornici u Briselu.
Kako saznajemo, na taj samit bi trebalo da dođu aktuelni komesari za ekonomiju i proširenje Jirki Katainen i Štefan File. Reč je o nastavku poznatog okupljanja balkanskih lidera kod nemačke kancelarke Angele Merkel krajem avgusta, pa sve ovo sada u Briselu nazivaju Berlinski proces.