Skupljači perja i katrana

Foto Oliver Bunić

Eto šta se dešava kad političari počnu da brane medije. Da funkcioner Socijalističke partije Srbije Branko Ružić nije obznanio da i oni imaju obavezu da stanu u odbranu principa, vladavine prava, novinarskih sloboda, izražavanja različitosti u stavovima i mišljenjima i afirmaciju demokratskih i evropskih vrednosti, a sve povodom spora oko emisije Utisak nedelje, ni mi ne bismo saznali otrežnjujuću činjenicu da u Srpskoj naprednoj stranci neko ima pravo na mišljenje a da ono nije vlasništvo premijera Aleksandra Vučića. Tako je funkcioner naprednjaka Aleksandar Jovičić građanstvu objasnio da Srbiji nema napretka dok su okoreli kriminalci Ivica Dačić i Branko Ružić u vladi, te da je to njegov lični stav.
I šta smo dobili, politički zemljotres nikako, pad vlade ni pod tačkom razno, rekonstrukcija ne još neko vreme, šut-karta za Dačića ili Ružića - nema ni govora o tome. Nešto smo, ipak, iz Jovičićevog ličnog stava mogli da naslutimo o prirodi odnosa u koaliciji.

Najpre, Dačiću je stavljeno do znanja da je galama koju njegovi dižu u potpunoj disproporciji sa odnosom snaga u vlasti i što je po socijaliste još tragičnije - oni nisu potrebni da bi nešto učinili, već da bi neko bio kriv. Ali, budimo realni, Dačić je to znao i kada je pristajao na učešće u naprednjačkoj vladi kojoj, matematički gledano, niko nije bio potreban.
Analitičar Cvijetin Milivojević kaže za NIN da odnosi u koaliciji nisu harmonični od trenutka kada je Vučić još kao PPV postao ključar fioke Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, te da opstanak SPS-a, čak i odnose unutar ove partije diktira aktuelni premijer. Jasno je da Jovičić nije napao Dačića i Ružića bez signala `odozgo`. Kako sada stvari stoje početak primene reformskih zakona sačekaće novembar, a očekivano nezadovoljstvo neko mora da amortizuje. Najlogičnije je da krivac bude SPS, a Jovičićev nastup tek je signal koalicionom partneru da ne budu medijski iznenađeni sličnim istupima u budućnosti.

S druge strane, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Zoran Babić kaže da je Jovičićeva reakcija delimično plod njegovih godina, ali i još nekih okolnosti. Činjenica je i da gospodin Ružić nije krio prijateljske veze sa pojedinim ljudima koji su se našli sa druge strane pravosuđa, ističe Babić.

Nije ni neka tajna da je Branko Ružić nakon hapšenja Dragana Đurića, predsednika FK Partizan, javno poručio da nema nameru da odustane od ovog prijateljstva i pozvao se na prezumpciju nevinosti kao nešto podrazumevajuće. Na stranu to što je Dačiću Ružićeva principijelnost trebala kao male boginje, koliko zbog činjenice da je dirnuo u jedan od dva stuba neprikosnovene vladavine naprednjaka, toliko i zbog same poruke lideru svoje partije da ovaj nije socijalistički ekvivalent Vučiću.

Istovremeno, izvor NIN-a iz samog vrha SPS-a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da su bili svesni pozicije u kojoj će se naći ulaskom u vladu, te da se zalagao da stranka ostane u opoziciji, ali i da je ostao u manjini. Predlagao sam Dačiću da kao opozicija podržimo Vučićevu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, a kada su u pitanju reforme da budemo neka vrsta ventila, tako što bismo makar u javnosti bili protiv rigoroznih mera štednje. Dačić i većina ljudi u vrhu stranke nisu bili za tu opciju.

Opet, i Vučiću taj novi početak sa Dačićem nije bio neophodan zato što veruje da zamena dotrajalih delova nakaradnog sistema, koji je, budimo pošteni, uglavnom nasleđen, može popraviti bilo šta, već kao pokazna vežba sa katranom i perjem koja treba da kaštiguje krivca za najmanje plate i najveću nezaposlenost u regionu. A Dačić i njegovi, kakvim ih je bog dao, samo su se ponudili na izvol`te. Od slučaja Galenika i hapšenja direktora SPS-a Dejana Backovića i direktora firme Nenada Ognjanovića do optužnice protiv bivšeg Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za NIN da je za naprednjake kofer afera koji vuku pojedinci iz SPS-a prilično težak i da u SNS-u jednostavno ne smeju da nemaju stav o tome, te da Vučiću ovaj teški bagaž nije potreban. Predstojeći kongres socijalista prilika je da preispitaju i svoju poziciju socijaldemokratske partije. Dačić ne može biti socijaldemokrata koji brani interese egzistencijalno ugroženih i istovremeno sedeti sa predstavnicima MMF-a Ukoliko se stvari ovako nastave oni će vrednosno postati krajnje upitni sa koalicionim partnerom koji ih kriminalizuje. Bude li presuda za aferu Galenika i još neke slučajeve koji se vezuju za socijaliste, imaćemo ekspresnu rekonstrukciju vlade.

Hronologija odnosa dve najveće stranke u Vladi pokazuje da Jovičićev istup nije ni prvi, verovatno ni poslednji u kome se Dačiću jasno stavlja do znanja da bi mu na nos moglo izaći bezuslovno pristajanje na sve zarad opstanka na vlasti. Uostalom odnos Zorane Mihajlović sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem postaje pomalo državni vodvilj, pa se tako dogodilo da ministarka pošalje antikorupcijski tim u Srbijagas, a direktor istim ljudima ekspresno pokaže vrata. Svojevremeno je i aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović ukazivao na bezobrazluk pojedinih ljudi iz redova socijalista koji nemaju odnos prema tome što Vučić u biračkom telu ima nekoliko puta veću podršku. S druge strane, fakat je da su socijalisti praktično od 2004. kroz podršku Koštuničinoj manjinskoj vladi u vlasti ili u njenoj neposrednoj blizini. Uostalom i sam Dačić je zapitao sopstveno rukovodstvo šta bi radili da nisu na vlasti, svestan činjenice da SPS participira u koalicijama u više od 80 odsto gradova i opština, te da bi skidanje te partijske vojske sa državnih jasala moglo ugroziti i njegovu poziciju unutar stranke.

Mislim da se ništa dramatično ne bi dogodilo ukoliko bismo otišli u opoziciju, uostalom to smo i bili od 2000. do 2004. godine. Moja je procena da bi podrška socijalistima koji bi bili principijelna opozicija porasla na preko 20 odsto, kaže izvor NIN-a iz vrha SPS.
Osim toga, Dačić koliko god morao u pojedinim trenucima da gužva kapu i pred trećim naprednjačkim ešalonom ima neku svoju računicu. Ona se ogleda u činjenici da Srbija preuzima predsedavanje OEBS-om, te da bi lider socijalista kao ministar spoljnih poslova praktično imao mandat nalik onom koji ima generalni sekretar UN, a da Vučić baš i nema mnogo simpatija za takav scenario. Vučiću sve to nimalo ne prija i on je Dačiću nudio MUP, a mesto ministra spoljnih poslova Borisu Tadiću, ali ova varijanta nije mogla da prođe jer Nemačka nije želela Tadića na toj poziciji. Vučić je, takođe, u prilično delikatnoj poziciji kada je reč o kandidaturi Vuka Jeremića za generalnog sekretara UN. Rusija insistira na Jeremiću, za Ameriku to uopšte nije opcija, tvrdi naš izvor iz vrha socijalista.

Ali ako ostavimo po strani stvari o kojima ni premijer ni prvi potpredsednik ne mogu baš samostalno da odlučuju, analitičari ne isključuju mogućnost rekonstrukcije vlade u kojoj bi Dačić bio kolateralna šteta činjenice da se država spasava iz toplog obroka penzionera. To je razumna spekulacija i ne bi bila neko veliko iznenađenje. Ukoliko Vučić uvidi da reforme ne daju rezultate, logično je da preispita i kadrove koalicionih partnera. Takav scenario realno je očekivati na proleće, smatra Dejan Vuk Stanković.
Da će određenih kadrovskih rotacija unutar vladajuće koalicije biti, ne spori ni Zoran Babić. On podseća da se nešto slično dogodilo i sa prethodnom vladom. Nije sporno da će se neko na putu koji smo izabrali zamoriti. Niko od nas nije dobio fotelje jednom za svagda, mi smo ih samo pozajmili od građana i nama je najvažnije kako će oni oceniti reforme koje sprovodimo.

Kako sada stvari stoje trenutno najskuplja reč na političkoj sceni reforme, istovremeno je i neka vrsta pazla od čijeg bi sklapanja mogla da zavisi budućnost mnogih u vladajućoj koaliciji. Jer, kada se budu delile zasluge ili krivica, nije teško naslutiti na čiji će račun ići jedno ili drugo, a to bi mogao da bude ozbiljan politički kapital. Ili ako hoćete, biće to partija karata sa označenim špilom.

Utoliko je Dačićev rezon opstanka na vlasti po svaku cenu jednoznačan koliko i čitljiv - jednostavno ako se silazi sa vlasti bolje da to bude sutra nego danas. Ako hoćete - i doslovno je isplativije. Šta će se u međuvremenu događati sa Srbijom? Neki kažu da je depresivna, neki da je utrnula, neki da je seljačka Ono što je, međutim, sigurno je da je sita svega osim hleba. Onaj ko bude to ponudio, a da prethodno nije više puta slagao, moći će da računa na još jedan krug.