Sve se vrti oko Dodika

Foto AP

Uz kojekakve živopisne likove političke scene, uoči same predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Bosni i Hercegovini koji se održavaju ove sedmice, pojavili su se specijalci britanske vojske, a u samoj završnici i kozaci sa Dona. To je, dabome, postala vest i za vodeće svetske medije. I sad se ovde - ne samo zbog toga - mnogi pitaju da li će ovog vikenda, kada će se održati jedanaesti po redu (što lokalni, što opšti) izbori od Dejtonskog sporazuma iz 1995, na sve biti stavljena tačka.

I ova predizborna kampanja je pokazala da je BiH duboko podeljena - i kao država i kao društvo. Na sceni su potpuno različite koncepcije o budućnosti ove države, ali je i primetno da su se uz te velike i sudbonosne teme pojavile, prvi put od Dejtona nešto ozbiljnije, i priče o opštem siromaštvu, gotovo uništenoj privredi, kriminalu i korupciji. Dobrih odgovora na ovo drugo bilo je malo ili nimalo.

Sondaže javnog mnjenja zasad ne vide neke izborne favorite, ako se izuzmu oni kantoni u Federaciji BiH gde su Hrvati većina, jer tu u borbi nekoliko frakcija Hrvatske demokratske zajednice gotovo sigurnu pobedu može očekivati ona koju vodi Dragan Čović, a on sam je već viđen kao budući hrvatski član Predsedništva BiH.

U krajevima gde dominiraju Bošnjaci nadgornjavanje četiri političke grupacije donosi jedino izvesnost da jasnog pobednika neće biti, i da će bar dve od njih nakon izbora morati u koaliciju - mada sada deluju i koncepcijski, a po odnosima ključnih lidera baš i ljuto zavađeni. Ipak, ozbiljnije sondaže daju blagu prednost Stranci demokratske akcije i Bakiru Izetbegoviću. Zlatko Lagumdžija i njegova Socijaldemokratska partija su u blagom padu, a evropske socijaldemokratske partije sve više podržavaju otpadnika iz SDP redova, Hrvata Željka Komšića koji sa svojim Demokratskim frontom sve više privlači birače iz većih urbanih sredina. Vrlo skupu i ofanzivnu kampanju ima medijski mogul Fahrudin Radončić, koji ima snažnu podršku svojih novina Dnevni avaz i nekih manjih televizija.

Za mesto bošnjačkog člana Predsedništva BiH, između ostalih, kandidovao se i donedavni poglavar islamske verske zajednice reis Mustafa Cerić. On nema svoju političku partiju, niti pripada bilo kojoj drugoj, a po načinu kako vodi kampanju izgleda da ni sam ne veruje u pobedu, već je tu izgleda reč o nekom strateškom pozicioniranju koje će možda tek za izvesno vreme postati jasno. Iz onoga što govori u predizbornoj kampanji vidi se da je nezadovoljan stepenom islamizacije Bošnjaka, a insistira i na tome da se BiH ne može profilisati sve dok postoji Republika Srpska - čije obesmišljavanje, po njegovom verovanju, mora biti deo programa svih bošnjačkih političkih grupacija.

Ipak, svi mediji, ali i međunarodni posmatrači, sa najvećim zanimanjem prate izbornu utakmicu u RS. Sve se svodi na prilično uprošćeno pitanje: hoće li se Milorad Dodik održati na vlasti?

Nakon devet godina njegove prilično čvrste (i tvrde) vladavine, prvi put je - to je opšti utisak - ozbiljno ugrožen. Opozicija je formirala Savez za promene u koji su ušli svi koji ne podržavaju Dodika, ali ovdašnja zanimljivost je da za parlament sve članice saveza idu sa sopstvenim izbornim listama, kako bi se stvarno izmerilo ko koliko vredi na političkom tržištu. Jedino što im je zajedničko jesu kandidati za predsednika RS (advokat iz Banjaluke i potpredsednik Srpske demokratske stranke Ognjen Tadić) i srpskog člana Predsedništva BiH (univerzitetski profesor i lider Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić).

Dodik je svoju i kampanju svoje Stranke nezavisnih socijaldemokrata dimenzionirao tako da je prvom planu tema buduća pozicija RS. To je u osnovi priča da će RS, pre ili kasnije, postati samostalna. Sličnu priču je Dodik, recimo, pričao i pre četiri godine - i tada su mu birači poverovali. Danas ima otežavajuću okolnost da je siromaštvo znatno veće i vidljivije nego tada, da su brojne korupcionaške afere postale top tema svih kućnih, kafanskih, ali i zvaničnih analiza stvarnog stanja u RS.

Dodik u kampanji tvrdi da su u toku radovi na ukidanju, ili barem obesmišljavanju RS. U tim scenarijima se obično kao krivci označavaju najveće zapadne zemlje, te oficijelno Sarajevo, a uloga izdajnika je namenjena udruženoj opoziciji. Dalje, Dodik ovog puta pokušava da odigra i na jaku rusku kartu. Usred kampanje se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a ranije ove godine podržao je javno Rusiju i u slučaju aneksije Krima.

U RS je inače ceo naftni sektor (dve rafinerije i veliki broj pumpa) drže ruske kompanije. U završnici predizborne kampanje ovamo su stigli i pomenuti kozaci sa Dona, a sa njima i veliki broj ruskih kulturno-umetničkih društava, sve u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. To sa kozacima je u jednom trenutku bila planetarna vest: vodeći svetski mediji su je emitovali pod oznakom hitno, posebno kad su neki izvestili i da se petnaestak kilometara od Banjaluke nalaze i specijalci britanske vojske. Delovalo je sve to u jednom trenutku prilično dramatično, ali zasad više liči na veliku predstavu.



Ipak, čini se da je Dodik ostavio željeni utisak na deo birača, jer se upola glasa govori kako su, eto, stigli ruski specijalci da zaštite Dodika i Republiku Srpsku. Primilo se to kod jednog broja ljudi kao veoma ozbiljna priča, pogotovo što među gostima ima i onih koji su već viđeni na globalnim televizijskim mrežama u ukrajinskom sukobu. Ali na ovome će, verovatno, sve i ostati. Rezidenti raznih obaveštajnih službi našli su dobru zanimaciju, jer kozaci ostaju sve do izbora, a gotovo svakodnevno nastupaju na banjalučkim ulicama.

Svo ove je, dabome, prekrilo svaku iole ozbiljniju priču o neveselim ekonomskim i socijalnim prilikama u RS. Ako Dodik i SNSD izgube vlast, biće to upravo zbog toga što izbegavaju priču o ovoj temi i što olako sve i svakog ko ne misli kao oni proglašavaju za izdajnika, učesnika međunarodne zavere po kojoj RS treba da nestane. To je rasrdilo mnoge koji su četiri godine proveli u rovovima u Vojsci RS a ne pripadaju vladajućim političkim partijama. Taj bes sirotinje i boraca može oduvati Dodika.

Opozicija u RS izgleda upravo računa na to. Jer, u svojoj kampanji su u prvi plan stavili ekonomske i socijalne teme, potencirajući da se RS sada brani ekonomskom snagom - svojom i njenih građana. Obično naglašavaju kako je ekskluzivitet u odbrani nacionalnih interesa - koji Dodik pokušava da zadrži za sebe - smešan, opasan i da predstavlja svojevrsnu mimikriju za loše ekonomske prilike i, kako veruju, brojne korupcionaške afere. Računaju i da su izabrali najjače moguće kandidate za pojedinačne funkcije: Tadića kao čoveka gotovo besprekorne biografije, a Ivanića kao najiskusnijeg za političke bitke koje sasvim sigurno slede u Sarajevu.

Obe grupacije, i Dodikova i opoziciona, želele su u javnosti da predstave kako su baš one bliske zvaničnom Beogradu. U pojavnom smislu neku argumentaciju nisu mogli naći, jer iz ovdašnje optike izgleda da je Beograd zadržao prilično nepristrasan stav. Bolje obavešteni jedino znaju da je deo ekipe koja je vodila kampanju za Aleksandra Vučića, u Banjaluci to radio za Tadića.

Još i ovo: u Laktašima, Dodikovom rodnom mestu u kome i dalje živi, pre dve nedelje održani su prevremeni izbori za načelnika opštine. Žargonski su te izbore, inspirisani američkom praksom, proglasili srpskim NJu Hempširom - test glasanjem koje predstavlja dobar indikator za parlamentarne izbore. Tamo je pobedio Dodikov kandidat, što je ovaj onda uzeo kao siguran znak da će pobediti i na parlamentarnim izborima. Opozicija, pak, smatra da to ni izbliza nije bila pobeda poput ranijih i ukazuju da je izlaznost bila jedva 51 odsto. I sad ozbiljniji poznavaoci ovdašnjih prilika veruju da, ukoliko izlaznost bude mala, Dodik pobeđuje - a ako bude bar 60 odsto, onda na pobedničkom tronu vide opoziciju i njene kandidate. Da li zbog toga ili zbog nečeg drugog, tek i međunarodna uprava (oličena u visokom predstavniku Valentinu Incku i drugima), koja se inače zvanično u ovoj kampanji drži po strani, u javnim nastupima stalno poziva birače da se u što većem broju u nedelju pojave na biralištima...

Ništa sumnjivo, zasad

Među umetnicima iz Rusije koji borave u Banjaluci ima i kozaka koji su viđeni i u ukrajinskom sukobu - ili preciznije, koji su se u to vreme slikali na svetskim globalnim televizijskim mrežama, kaže za NIN Dragan Mektić, direktor Službe za strance BiH. Ovde su dolazili nekoliko dana u grupama na beogradski aerodrom, a onda su prebacivani u Republiku Srpsku. Za njima nema nikakve međunarodne poternice i oni sasvim legalno mogu boraviti ovde. Naši ovlašćeni službenici su obavili razgovor sa njihovim vođom Nikolajem Đakonovom i sve smo razjasnili. Verujem da neće doći ni do kakvog incidenta. Međutim, znam da su cela medijska galama i izjave političara izazvali prilično veliku aktivnost svih velikih obaveštajnih službi. Došli smo u takav fokus i to je prilično napeta situacija, kaže Mektić.

Dodik: Studentskom domu ime po Karadžiću

Predsednik RS Milorad Dodik u ponedeljak je svečano otvorio studentski dom na Palama i tom prilikom predložio da on nosi ime haškog optuženika Radovana Karadžića, prenele su agencije. Dodik je pohvalio vizionarstvo prvog predsednika Srpske koji je sa svojim saradnicima pre više od 20 godina inicirao osnivanje univerziteta. On je znao da bez univerziteta nema ni budućnosti, rekao je predsednik RS na svečanosti kojoj je prisustvovala i Karadžićeva supruga LJiljana. Agencije prenose i da je u RS ovakav Dodikov istup okvalifikovan kao deo predizborne kampanje. Navodi se tako da je Dodiku bilo veoma važno da se Karadžićeva supruga pojavi s njim na ceremoniji, tim više jer je Karadžićeva kćerka Sonja kandidat opozicione SDS.