Arhiva

DŽihadisti među nama

Slobodan Ikonić | 20. septembar 2023 | 01:00
DŽihadisti među nama

Fotografije Fejsbuk

Strah od terorizma kao globalne pojave već je zapljusnuo i ove prostore, a događaji sa samozvanim kalifatom poznatim kao Islamska država (ID) u prvi plan su stavili islamski radikalizam koji sve više postaje karakterističan i za muslimane Balkana, što mu kroz istoriju nije bilo svojstveno. Čak je i prvi samoubilački napad u Evropi izveden u Rijeci 1995. godine u organizaciji Islamskog džihada.

Ne treba zaboraviti da smo mi jedna od prvih teritorija na kojima se Al kaida pokazala u nekom operativnom smislu. Postoje ozbiljni obaveštajni podaci da su na ovim prostorima delovale i još uvek deluju organizacije islamskih ekstremista.



Najnoviji slučajevi sa grafitima ID Chaliphate is coming (Kalifat dolazi), UČK (Oslobodilačka vojska Kosova), AKSH (Albanska nacionalna armija), ispisani na objektimamanastirskog imanja Visoki Dečani, na kome monasi svakodnevno obrađuju zemlju i čuvaju stoku, kao i napad radikalnih islamista na Pećku patrijaršiju, kada je albanski vehabija urlao i vređao sestrinstvo, uglavnom starice od 70 do 90 godina, jasan su znak na šta su ovi ekstremisti sve spremni.

Momir Stojanović, koji je još 2003. godine upozoravao na opasnost od islamskog radikalizma i zbog toga bio smenjen, a danas je predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti kaže da je prisutnost ekstremista i njihova spremnost za delovanje bio i zaključak nedavne zatvorene sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Pored kontinuiteta u delovanju poseban bezbednosni problem je sve čvršća veza radikalnih islamskih grupa Bosne i Hercegovine sa istim grupama u Raško-polimskoj oblasti, posebno na Kosovu i Metohiji, kaže nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA).

A kao nedvosmislena potvrda terorističkih pretnji po Srbiju je optužnica protiv četiri osobe iz Novog Pazara i jedne iz Beograda. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Tefika Mujovića iz Novog Pazara zbog sumnje da je javno, na svom fejsbuk-profilu, podsticao na teroristička dela i pozivao na samoubilačke napade u Beogradu, Rimu i Raškoj oblasti. NJemu se, kao i još trojici Novopazaraca i jednom Beograđaninu, optužnicom na teret stavlja i da su učestvovali u oružanim akcijama Islamske države (tada Iraka i Levanta). Oni se sumnjiče da su organizovali i finansirali odlazak građana Srbije i drugih zemalja u kampove za terorističku obuku u Siriji, a potom i na ratište.



U bezbednosnim strukturama tvrde da je, za razliku od vremena kada se išlo u Avganistan, sada odziv mnogo veći, mada, sam broj ne znači mnogo. Terorizam se promenio posle 11. septembra i terorističkog akta u SAD. Danas, kako ističu, opasnost preti od pojedinaca. Zar nije kosovski Albanac Blerim Heta iz Uroševca krajem marta 2014. godine u Iraku sam počinio teroristički akt u kome su poginula 52 lica, i tako zvanično postao prvi balkanski terorista bombaš-samoubica, kaže NIN-ov izvor.

Iz Srbije je, preko centra u Novom Pazaru, za džihad (sveti rat) u Siriju prebačeno tridesetak srpskih državljana. Glavni organizatori ovog posla bili su Novopazarci Abid Podbićanin i Sead Plojović, dok je u Beogradu borce vrbovao Ferat Kasumović. Jedan od glavnih operativaca bio je Tefik Mujović, iz Novog Pazara, koji je džihadiste iz Srbije sačekivao u Turskoj i prebacivao do Sirije.

Podbićanin je stekao visoko zvanje među tamošnjim mudžahedinima. Oslovljavaju ga sa šejh. Plojović, takođe, ima visoku titulu, zvanje emira. Uz pomoć ove dvojice u Novom Pazaru je nikao mesdžid (džamija bez minareta), dok je osnivač takvog mesta za klanjanje u Beogradu bio Kasumović.
Ovaj beogradski Rom je i suprugu bio prebacio u Siriju, pa su se posle nekoliko meseci ratovanja, preko južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, vratili u Srbiju. I on je uhapšen početkom marta.

Svi su vezani za jedinstveni vehabijski pokret. Osim u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, sve više vehabija deluje u Beogradu, Novom Sadu, Loznici i širom Šumadije. Među beogradskim pripadnicima najviše je Roma, koji se trenutno i regrutuju za odlazak na sirijsko ratište. Ima i nešto Albanaca, Bošnjaka, pa čak i Srba, koji su primili islam. Neki su promenili imena, dok drugi nisu.

U Beogradu ih ima do 200, prevashodno na Ledinama i u Zemunu, gde na Vojnom putu imaju i svoj mesdžid. Uglavnom je reč o izbeglicama sa KiM. Povezani su sa mesdžidima u Prizrenu, Bujanovcu i Gračanici.

Beogradski mesdžid je podređen novopazarskom Furkanu. NJemu pripadaju Izudin Crnovršanin i Sead Plojović, koje je marta ove godine uhapsila Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ). Samo u Sandžaku, prema obaveštajnim podacima, deluje oko 650 vehabija, a samo kroz Furkan prošlo ih je oko 100. NJihovi ekstremistički pogledi poslednjih godina uprti su ka SAD i pojedinim evropskim zemljama, ali niko ne isključuje mogućnost da se okrenu i lokalnom delovanju.



Dobrovoljci sa Balkana (tekfirovci) osvojili su oblast oko mesta Azaz, na pet kilometara od sirijsko-turske granice, naseljenu Kurdima. U Siriji je, prema procenama državnih organa, tridesetak državljana Srbije, mahom iz Pazara i okoline. Petorica njih su do sada poginuli, a i od onih koji su živi nema podataka da se neko vratio. Sandžačke vehabije, od kojih su mnogi danas džihad-ratnici u Siriji i Iraku, inače, potiču iz različitih muslimanskih porodica. Među njima ima neobrazovane sirotinje, ali i vrlo školovanih fanatika koji potiču iz uglednih porodica.

Put vrbovanja, kako se čuje u Novom Pazaru, dobro je uhodan. Posle dužeg perioda ispiranja mozga i predoziranja verom, koju tumače na sebi svojstven, isključiv način, sledi inicijacija u pokret. Znak da je kandidat zreo za ekstremizam jesu napadi na sve što nije dovoljno versko i islamsko

Oni su uglavnom školovani na stranim fakultetima, odbijaju da poštuju državu u kojoj žive i neće da rade u državnim institucijama. Oni su ujedno postali i vođe, kaže NIN-ov izvor i upozorava na opasnost od dalje radikalizacije, naročito kod omladine, navodeći kao pogrešnu TV storiju o poginulom Novopazarcu i njegovom ocu koji opravdava čin svog sina, čim se podstiče pristup mladih, još neformiranih ličnosti, radikalnom islamu.

Milan Mijalkovski sa Fakulteta za bezbednost ističe spremnost naših službi koje prate, hapse i izvode na sud ekstremiste, ali zamera što naša zvanična dokumenta, kao što je Strategija bezbednosti republike Srbije, terorizam tretira na uopšten i marginalan način.

Srbija će imati problem sve dok ne donese posebnu strategiju protiv terorizma, gde se tačno mora definisati kada terorizam predstavlja izazov za Srbiju, kada je on rizik i kada predstavlja direktnu pretnju, pojašnjava Mijalkovski, uz stav da je terorizam u Srbiji izražena bezbednosna pretnja. Šta su oni koji idu rat pa se vraćaju nego pretnja. Oni su moguće žive bombe, upozorava ovaj ekspert za terorizam.

Zbog toga je Skupština Srbije nedavno usvojila izmene Krivičnog zakonika kojima se učestvovanje u ratovima u stranim državama proglašava krivičnim delom. Ne samo za islamisti, već i za ratne turiste u Ukrajini. Novi propisi predviđaju kazne od šest meseci do deset godina za ratnike, ali i one koji ih organizuju, vrbuju, daju im opremu i šalju u ratna žarišta.
Jer, militantni islamisti na Balkanu ne kriju svoje dugoročne namere. Kako je jedan bosanski džihadista primetio, napustio sam Bosnu sa namerom da se vratim samo sa oružjem u ruci, deo sam revolucije i ovo je jutro islama. Misleći na dozvolu da napuste Bosnu, nastavlja: Vaše obaveštajne službe su pogrešile misleći da će nas se tako osloboditi, međutim, problem za njih će biti naš povratak, nas pojedinaca obučenih za rat.
Mogućnost povratka stotina balkanskih ekstremista iz sirijskog džihada, pretnja je da se on nastavi na Balkanu.