Arhiva

Politika straha

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Politika straha


U prestonicu sam došao zbog Vanje Bulića, mislim, zbog BN televizije, hoću reći, ove beogradske televizije su mi nedostupne. Tako da će se za mene, preko satelita, čuti od Sidneja do Toronta kad, već, ne može ni do Čačka. Čujem, bre, da su me skinuli i sa Jutjuba! Smeta im i moj Goli život kod Marića?

Elem, Vanja stanuje u Ulici gospodara Vučića, hm, lepo se smestio! Zato sam i poverovao u čaršijsku glasinu da je Vanja u Hilandaru, maltene, delio monašku ćeliju sa Tomom Nikolićem. I, da je Tomu nagovarao, a sve za potrebe svog novog triler romana, da prilikom posete Vatikanu nekako mazne Sveti gral i tako spasi Srbe od viševekovnog prokletstva. Ali, gle, Toma Nikolić je, iz Hilandara, na proputovanju kroz Beograd, zdimio, čak, za Abu Dabi, a sve bežeći od Šešelja, čuj, šatro, da prisustvuje trkama Formule 1!? Da neće, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, da zapali, poput Čede Jovanovića, čak, do Himalaja...

Ah, strahovi, strahovi! Ne stresaju samo našeg šefa države već i obične građane. Mada sva ta ulična nasilja, začinjena pričom Raše Popova, možda, proizvodi i sama država da ljudi sede kod svojih kuća i pomno prate Vučića kako neumorno šeta televizijskim kanalima. Štaaa!? Lupetam? Pojavila se knjiga, brale, zove se Politika straha od Ferenca Fueredija, profesora na Univerzitetu Kent (Britanija). On tvrdi da političke elite Zapada zastrašuju svoje građane preko medija, svim i svačim, ne bi li njima lakše vladali. Ebola, GMO, HARP, napumpavanje uličnog i televizijskog nasilja, sve to treba građanima da utera strah u kosti, da jadni pomisle da im je to sudbina koja ne može da se menja.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, pomno sluša pa kaže: Čuj, mediji talambasaju da se vraćamo u devedesete godine! A hoćete li da se vratite u vreme Tiberija kada je njegova Dvanaesta legija bila u Zemunu stacionirana!? Ili biste da živite u vreme Nemanjinih progona staroveraca i bogumila? Ili u vreme Karađorđa? Vreme kneza Miloša ili Aleksandra Karađorđevića? Šta vam je draže; prelaz preko Albanije ili prodor Solunskog i Sremskog fronta? I da ne ređam dalje, gospodo draga! A, ako vas plaši upucavanje Beka, hapšenje Perčevića i Čumeta, a vi bežite preko grane. Jer, nikad, ovde, neće biti mira, svejedno da li će Beograd biti na vodi, pod vodom, na nebu ili pod zemljom!

Čvrljim se sa Biljom na terasi u Gročanskoj uz rakiju iz njene Guče. A moja Crna skače mi u skute i mjauče: Ah, dokle će Srbi da se plaše svoje senke? Ako te kontrolor šutne u tramvaju, šutni, bre, i ti njega! Šutni državu u cevanicu da i nju zaboli! Nemoj samo da umreš od straha, građanine, imaš jedan život! Seti se stare izreke: boj se ovna, boj se govna, a kada ćeš živeti!? I, bajdvej, kaži Vanji Buliću: ako Toma ide u Vatikan neka mazne Aleksandrov Testament, a ne Sveti gral. Jer, Gral je običan pehar iz koga je Aleksandar Veliki pio Nikolino vino, zajedno sa svojim nesrećnim sinom Ristom...