19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Sebastijan Kurc, najmlađi ministar u Austriji i najmlađi šef diplomatije u istoriji Evropske unije, ekskluzivno za NIN poručuje da će Srbija, ako želi da postane punopravna članica EU, morati najpre da reši problem Kosova, a ne isključuje ni mogućnost da će, u trenutku kad već bude nadomak članstva, morati da se ogradi od Rusije i usvoji zajedničke spoljnopolitičke stavove Brisela. Iako se u regionu u poslednje vreme digla velika prašina zbog delovanja lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja nakon njegovog puštanja iz Haškog tribunala, Kurc kaže da ga to ne brine, uz obrazloženje da je nacionalizam u Srbiji prevaziđena ideologija.
Kada je izabran za austrijskog šefa diplomatije, Kurc je za odredište prvog službenog puta izabrao baš Beograd, gde mu je domaćin bio tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić. Još od preuzimanja funkcije, mladi ministar se jasno izjasnio da mu je jedan od prioriteta da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo evropske porodice.
Austrija je bila među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, a svi zvaničnici u Beogradu tvrde da to nikada neće učiniti. Da li će Evropska unija pre prijema Srbije u puno članstvo zahtevati od vlasti u Srbiji da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu?
Nije u interesu Evropske unije da prihvati u punopravno članstvo članice koje su u sukobu sa susednim zemljama, jer bi to značilo uvoz nestabilnosti u EU. Stoga je pre ulaska Srbije u Evropsku uniju potrebna puna normalizacija odnosa, što bi se potvrdilo i pravno obavezujućim dokumentom, a EU je spremna da pomogne i olakša taj proces.
Da li je istina da Evropska unija podržava Vladu Srbije prvenstveno zbog spremnosti da potpiše Briselski sporazum?
Evropska unija je oduvek podržavala proevropska stremljenja naroda Srbije, bez obzira na vladajuću stranku. Ali dijalog sa Prištinom, koji je prethodna vlada pokrenula, a aktuelna produbila, svakako jeste jedan od ključnih elemenata za napredak Srbije na putu ka EU.
Da je do vas, kako bi u budućnosti izgledao odnos Srbije i Kosova?
U budućnosti bismo želeli da vidimo punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kao suseda koji, bez obzira na poteškoće iz prošlosti, sarađuju ne samo bilateralno, nego i regionalno i u okviru EU.
Kako u tom smislu komentarišete incident pre prekida utakmice između Srbije i Albanije, kao i veoma neobičnu atmosferu na konferenciji za štampu premijera Srbije i Albanije, kada je Edi Rama nastupio mimo dobrih diplomatskih običaja i rekao da je Kosovo za Albaniju nezavisna država i da Srbija mora to da prihvati kao činjenicu?
Važno je da su se premijeri dveju zemalja sastali posle toliko vremena. Zato je ta poseta bila pozitivan signal. Siguran sam da će uslediti još mnogo pozitivnih koraka.
Više puta ste rekli da vam je Srbija prioritet i da ćete podržati naše napore na putu ka članstvu u EU. S obzirom na napet odnos i međusobne sankcije EU i Rusije, kako komentarišete sve evidentniji pritisak Brisela da Srbija odabere na kojoj je strani, odnosno da nametne sankcije Rusiji?
Srbija je započela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji početkom ove godine i svojom politikom svakako će demonstrirati sve veće obaveze. To reflektuje i zajedničku spoljnu politiku EU, čija članica želi da postane. Kada se dođe do kraja tog procesa, Srbija bi trebalo da, kao i svaka druga zemlja kandidat, bude u potpunosti posvećena zajedničkoj spoljnoj politici EU.
Ipak, članice Evropske unije nisu imale usaglašen stav kada je reč o izgradnji gasovoda Južni tok. Pre nego što je Rusija odustala od tog projekta, Mađarska je objavila da će nastaviti sa izgradnjom, uprkos tome što je Evropska komisija tražila da se radovi prekinu. Da li je, u tom smislu, opravdan strah Brisela zbog jačanja ruskog uticaja u Mađarskoj, Češkoj i u nekim drugim zemljama srednje i jugoistočne Evrope?
Evropska unija nema ništa protiv spoljnopolitičkih poteza Rusije kao takvih, sve dok su oni u skladu sa međunarodnim pravom. Zapravo bi, kao stvar principa, svaka zemlja trebalo da suvereno odlučuje o vlastitoj spoljnoj politici. Ali, ako neka druga zemlja pokuša da manipulacijom ili zloupotrebom položajautiče na nečije suverene odluke, to bi bio povratak neuspeloj politici prethodnih vekova. Ujedno, takvo ponašanje ne bi podsticalo atmosferu kakva je potrebna za iskren i otvoren dijalog, koji je neophodan za rešenje trenutne krize.
Koliko će dugo biti održiv stav Srbije da se drži van tog konflikta EU- Rusija? Kada će biti neizbežna odluka da se opredeli za jednu ili drugu stranu?
Srbija će se kao zemlja kandidat postepeno usklađivati sa stavovima Evropske unije.
Šta znači kada evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o pridruživanju Johanes Han, inače iz Austrije, jednom kaže kako je Srbija obavezna da uvede sankcije Rusiji, a sledeći put kako to u ovom trenutku nije neophodno?
Smatram da je komesar Han jednostavno želeo da istakne kako su zajedničke vrednosti sa Evropskom unijom i postepeno usklađivanje sa njenom spoljnom politikom važan deo procesa pridruživanja. Proevropsko opredeljenje Vlade Srbije, a naročito premijera Aleksandra Vučića, veoma je jasno.
U okviru mera za fiskalnu konsolidaciju Vlada Srbije smanjila je plate u javnom sektoru i penzije. Sada su najavljene reforme javnih preduzeća, a sve to za rezultat ima dogovor sa MMF-om. Kako to vama sa strane izgleda?
Ekonomski uslovi u Srbiji i dalje predstavljaju izazov, što je delom posledica i poplava u maju. Sveobuhvatne strukturne reforme i mere za fiskalnu konsolidaciju neophodne su kako bi se postigao održiv rast i otvorila radna mesta na srednjoročni period. Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vučićem već je preduzela važne korake po pitanju plata u javnom sektoru i penzija.
Ali, stiče se utisak da te mere imaju veću podršku Brisela i Vašingtona nego građana Srbije. Da li bi to moglo da uspori ili čak i da zaustavi reforme?
Uveren sam da će Vlada nastaviti neophodne reforme i dobiti podršku naroda Srbije, budući da one naposletku otvaraju vrata članstva u Evropskoj uniji. Veoma pozitivan izveštaj o napretku koji je EU predstavila trebalo bi u tom smislu da posluži kao dodatno ohrabrenje.
Recimo da u Srbiji imamo nalet optimizma da će dogovor sa MMF-om doprineti većem prilivu stranih investicija. Da li je to realistično i da li vam je poznato da neke austrijske kompanije nameravaju da u skorijoj budućnosti ulažu u Srbiji?
Implementacija strukturnih reformi dogovorena sa MMF-om pospešiće stabilnost tržišta, strana ulaganja i rast. Kao što je dobro poznato, privredne veze Austrije i Srbije veoma su bliske. Oko 400 austrijskih preduzeća uložilo je u Srbiji, što nas čini najvećim stranim ulagačem. Poboljšanjem investicione klime i dalja ulaganja iz Austrije, recimo na polju infrastrukture, energije ili zaštite životne sredine, imala bi bolje izglede.
Brojne zemlje Evropske unije su na ivici recesije. Da li je to na neki način i dokaz da sve preduzete antikrizne mere nisu bile adekvatne?
Evropska komisija u jesenjem izveštaju od 4. novembra predviđa realan rast bruto domaćeg proizvoda BDP za 2014. od 1,3 odsto u Evropskoj uniji i 0,8 odsto u evrozoni. Te brojke jasno pokazuju pozitivne efekte preduzetih mera, ali i da se još uvek suočavamo sa brojnim izazovima.
Ako bi trebalo da se izjasnite između predloga Francuske - podsticaj rasta, ili Nemačke - nastavak štednje, šta biste podržali?
Smatram da Evropska unija mora i da stimuliše rast i da nastavi štednju. Evropski savet je 23. i 24. oktobra ove godine podržao nameru Evropske komisije da pokrene inicijativu za povlačenje 315 milijardi evra dodatnih ulaganja iz javnih i privatnih izvora u periodu od 2015. do 2017. Istovremeno Evropska komisija radi procenu da li su nacionalni budžeti zemalja članica evrozoneu skladu sa Paktom za stabilnost i rast.
Šta je najveći problem i izazov za Evropsku uniju naredne godine?
Konstantno visoka stopa nezaposlenosti u Evropi, naročito veliki broj nezaposlenih mladih ljudi, jedna je od naših najvećih briga. Pokretanje rasta i otvaranje radnih mesta biće stoga na samom vrhu agende Evropske unije za iduću godinu. Nova Evropska komisija fokusiraće se na mere koje bi podstakle stvaranje radnih mesta, rast i investicije. Austrija podržava snažnu posvećenost Komisije socijalnoj politici među prioritetima za narednu godinu. Druge inicijative podrazumevaju potvrdu evropske politike o susedstvu, naročito u svetlu krize u Ukrajini, i ideje o produbljenju ekonomske i monetarne unije.
Smatram da ne treba pridavati preveliku važnost ličnosti Vojislava Šešelja. Naravno da treba da ostanemo obazrivi i da se od samog početka suprotstavimo ratnohuškačkom i govoru mržnje. Ali, s druge strane, uveren sam da je politička karijera gospodina Šešelja završena i da je Srbija danas drugačija od Srbije kakva je bila pre 15 godina. Sada u Skupštini Srbije vlada proevropski konsenzus, a nacionalizam kao politička ideologija je prevaziđen.
Kada je izabran za austrijskog šefa diplomatije, Kurc je za odredište prvog službenog puta izabrao baš Beograd, gde mu je domaćin bio tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić. Još od preuzimanja funkcije, mladi ministar se jasno izjasnio da mu je jedan od prioriteta da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo evropske porodice.
Austrija je bila među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, a svi zvaničnici u Beogradu tvrde da to nikada neće učiniti. Da li će Evropska unija pre prijema Srbije u puno članstvo zahtevati od vlasti u Srbiji da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu?
Nije u interesu Evropske unije da prihvati u punopravno članstvo članice koje su u sukobu sa susednim zemljama, jer bi to značilo uvoz nestabilnosti u EU. Stoga je pre ulaska Srbije u Evropsku uniju potrebna puna normalizacija odnosa, što bi se potvrdilo i pravno obavezujućim dokumentom, a EU je spremna da pomogne i olakša taj proces.
Da li je istina da Evropska unija podržava Vladu Srbije prvenstveno zbog spremnosti da potpiše Briselski sporazum?
Evropska unija je oduvek podržavala proevropska stremljenja naroda Srbije, bez obzira na vladajuću stranku. Ali dijalog sa Prištinom, koji je prethodna vlada pokrenula, a aktuelna produbila, svakako jeste jedan od ključnih elemenata za napredak Srbije na putu ka EU.
Da je do vas, kako bi u budućnosti izgledao odnos Srbije i Kosova?
U budućnosti bismo želeli da vidimo punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kao suseda koji, bez obzira na poteškoće iz prošlosti, sarađuju ne samo bilateralno, nego i regionalno i u okviru EU.
Kako u tom smislu komentarišete incident pre prekida utakmice između Srbije i Albanije, kao i veoma neobičnu atmosferu na konferenciji za štampu premijera Srbije i Albanije, kada je Edi Rama nastupio mimo dobrih diplomatskih običaja i rekao da je Kosovo za Albaniju nezavisna država i da Srbija mora to da prihvati kao činjenicu?
Važno je da su se premijeri dveju zemalja sastali posle toliko vremena. Zato je ta poseta bila pozitivan signal. Siguran sam da će uslediti još mnogo pozitivnih koraka.
Više puta ste rekli da vam je Srbija prioritet i da ćete podržati naše napore na putu ka članstvu u EU. S obzirom na napet odnos i međusobne sankcije EU i Rusije, kako komentarišete sve evidentniji pritisak Brisela da Srbija odabere na kojoj je strani, odnosno da nametne sankcije Rusiji?
Srbija je započela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji početkom ove godine i svojom politikom svakako će demonstrirati sve veće obaveze. To reflektuje i zajedničku spoljnu politiku EU, čija članica želi da postane. Kada se dođe do kraja tog procesa, Srbija bi trebalo da, kao i svaka druga zemlja kandidat, bude u potpunosti posvećena zajedničkoj spoljnoj politici EU.
Ipak, članice Evropske unije nisu imale usaglašen stav kada je reč o izgradnji gasovoda Južni tok. Pre nego što je Rusija odustala od tog projekta, Mađarska je objavila da će nastaviti sa izgradnjom, uprkos tome što je Evropska komisija tražila da se radovi prekinu. Da li je, u tom smislu, opravdan strah Brisela zbog jačanja ruskog uticaja u Mađarskoj, Češkoj i u nekim drugim zemljama srednje i jugoistočne Evrope?
Evropska unija nema ništa protiv spoljnopolitičkih poteza Rusije kao takvih, sve dok su oni u skladu sa međunarodnim pravom. Zapravo bi, kao stvar principa, svaka zemlja trebalo da suvereno odlučuje o vlastitoj spoljnoj politici. Ali, ako neka druga zemlja pokuša da manipulacijom ili zloupotrebom položajautiče na nečije suverene odluke, to bi bio povratak neuspeloj politici prethodnih vekova. Ujedno, takvo ponašanje ne bi podsticalo atmosferu kakva je potrebna za iskren i otvoren dijalog, koji je neophodan za rešenje trenutne krize.
Koliko će dugo biti održiv stav Srbije da se drži van tog konflikta EU- Rusija? Kada će biti neizbežna odluka da se opredeli za jednu ili drugu stranu?
Srbija će se kao zemlja kandidat postepeno usklađivati sa stavovima Evropske unije.
Šta znači kada evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o pridruživanju Johanes Han, inače iz Austrije, jednom kaže kako je Srbija obavezna da uvede sankcije Rusiji, a sledeći put kako to u ovom trenutku nije neophodno?
Smatram da je komesar Han jednostavno želeo da istakne kako su zajedničke vrednosti sa Evropskom unijom i postepeno usklađivanje sa njenom spoljnom politikom važan deo procesa pridruživanja. Proevropsko opredeljenje Vlade Srbije, a naročito premijera Aleksandra Vučića, veoma je jasno.
U okviru mera za fiskalnu konsolidaciju Vlada Srbije smanjila je plate u javnom sektoru i penzije. Sada su najavljene reforme javnih preduzeća, a sve to za rezultat ima dogovor sa MMF-om. Kako to vama sa strane izgleda?
Ekonomski uslovi u Srbiji i dalje predstavljaju izazov, što je delom posledica i poplava u maju. Sveobuhvatne strukturne reforme i mere za fiskalnu konsolidaciju neophodne su kako bi se postigao održiv rast i otvorila radna mesta na srednjoročni period. Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vučićem već je preduzela važne korake po pitanju plata u javnom sektoru i penzija.
Ali, stiče se utisak da te mere imaju veću podršku Brisela i Vašingtona nego građana Srbije. Da li bi to moglo da uspori ili čak i da zaustavi reforme?
Uveren sam da će Vlada nastaviti neophodne reforme i dobiti podršku naroda Srbije, budući da one naposletku otvaraju vrata članstva u Evropskoj uniji. Veoma pozitivan izveštaj o napretku koji je EU predstavila trebalo bi u tom smislu da posluži kao dodatno ohrabrenje.
Recimo da u Srbiji imamo nalet optimizma da će dogovor sa MMF-om doprineti većem prilivu stranih investicija. Da li je to realistično i da li vam je poznato da neke austrijske kompanije nameravaju da u skorijoj budućnosti ulažu u Srbiji?
Implementacija strukturnih reformi dogovorena sa MMF-om pospešiće stabilnost tržišta, strana ulaganja i rast. Kao što je dobro poznato, privredne veze Austrije i Srbije veoma su bliske. Oko 400 austrijskih preduzeća uložilo je u Srbiji, što nas čini najvećim stranim ulagačem. Poboljšanjem investicione klime i dalja ulaganja iz Austrije, recimo na polju infrastrukture, energije ili zaštite životne sredine, imala bi bolje izglede.
Brojne zemlje Evropske unije su na ivici recesije. Da li je to na neki način i dokaz da sve preduzete antikrizne mere nisu bile adekvatne?
Evropska komisija u jesenjem izveštaju od 4. novembra predviđa realan rast bruto domaćeg proizvoda BDP za 2014. od 1,3 odsto u Evropskoj uniji i 0,8 odsto u evrozoni. Te brojke jasno pokazuju pozitivne efekte preduzetih mera, ali i da se još uvek suočavamo sa brojnim izazovima.
Ako bi trebalo da se izjasnite između predloga Francuske - podsticaj rasta, ili Nemačke - nastavak štednje, šta biste podržali?
Smatram da Evropska unija mora i da stimuliše rast i da nastavi štednju. Evropski savet je 23. i 24. oktobra ove godine podržao nameru Evropske komisije da pokrene inicijativu za povlačenje 315 milijardi evra dodatnih ulaganja iz javnih i privatnih izvora u periodu od 2015. do 2017. Istovremeno Evropska komisija radi procenu da li su nacionalni budžeti zemalja članica evrozoneu skladu sa Paktom za stabilnost i rast.
Šta je najveći problem i izazov za Evropsku uniju naredne godine?
Konstantno visoka stopa nezaposlenosti u Evropi, naročito veliki broj nezaposlenih mladih ljudi, jedna je od naših najvećih briga. Pokretanje rasta i otvaranje radnih mesta biće stoga na samom vrhu agende Evropske unije za iduću godinu. Nova Evropska komisija fokusiraće se na mere koje bi podstakle stvaranje radnih mesta, rast i investicije. Austrija podržava snažnu posvećenost Komisije socijalnoj politici među prioritetima za narednu godinu. Druge inicijative podrazumevaju potvrdu evropske politike o susedstvu, naročito u svetlu krize u Ukrajini, i ideje o produbljenju ekonomske i monetarne unije.
Šešeljeva karijera je završena
Haški tribunal pustio je Vojislava Šešelja, a sada tužilac traži da se on vrati u Hag. Smatrate li da bi Šešelj mogao da destabilizuje region, jer su u međuvremenu zvaničnici iz Hrvatske tražili da se srpska vlada ogradi od lidera SRS, a i Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Šešelju?Smatram da ne treba pridavati preveliku važnost ličnosti Vojislava Šešelja. Naravno da treba da ostanemo obazrivi i da se od samog početka suprotstavimo ratnohuškačkom i govoru mržnje. Ali, s druge strane, uveren sam da je politička karijera gospodina Šešelja završena i da je Srbija danas drugačija od Srbije kakva je bila pre 15 godina. Sada u Skupštini Srbije vlada proevropski konsenzus, a nacionalizam kao politička ideologija je prevaziđen.
