Pritvorena vrata raja

Ono što je za većinu evropskih zemalja relativno uobičajena praksa, za švedsko poimanje politike očigledno je pravi zemljotres. Sedam dana nakon što je premijer iz redova socijaldemokrata Stefan Leven odlučio da raspiše izbore za 22. mart, a nakon svega 69 dana vladavine, brojni evropski analitičari zaključili su da se ova skandinavska zemlja neumitno transformiše u manje funkcionalnu državu.

Predstojeći martovski izbori biće prvo vanredno izjašnjavanje još od 1958. godine, te su već sada u javnosti dobili epitet istorijskih. A kada smo već kod rekorda, Levenovih 69 dana na vlasti, ipak, nije rekordno kratak period jednog premijera. Naime, davne 1932. tadašnji premijer Feliks Harmin vodio je kabinet samo 49 dana.

Inače, neposredan povod za pad vlade bila je odluka desničarske i antiimigraciono nastrojene Švedske demokratske partije (SD) da ne podrži predlog budžeta i alternativni finansijski plan koji tradicionalno predlaže opozicija. Neskrivena namera desničara koji su na septembarskim izborima osvojili 13 odsto glasova i postali treća stranka po snazi u parlamentu bila je da se na ovaj način obori meki imigracioni zakon i smanji broj imigranata za čak 90 odsto.

Sve ovo navelo je nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Švedske Karla Bilta da u autorskom tekstu zaključi kako su dramatičan pad popularnosti dve vodeće stranke - socijaldemokrata i Umerene partije - te uverenje da je Švedska imuna na uspon desničarskih stranaka koje je već uzelo maha u drugim skandinavskim zemljama, doveli do toga da SD fundamentalno izmeni političku sliku zemlje. On, takođe, navodi da je u tradiciji zemlje prijem imigranata, te da je tokom rata u bivšoj Jugoslaviji samo iz Bosne u zemlju stiglo 100.000 ljudi, a da je u ovom trenutku jedan odsto stanovništva iz Irana, a dva odsto iz Iraka. Švedska koja je humanitarna supersila zbog pomoći koju pruža u regionima zahvaćenim konfliktima, sigurno neće zatvoriti vrata. Ali druge evropske zemlje će morati da snose veći deo tereta, a vlasti da učine više kako bi se olakšala integracija, navodi Bilt.

Analitičari, međutim, primećuju da se u uslovima krize koja je zakačila i zemlju blagostanja pojavila nova generacija političara rođenih osamdesetih godina koja razbija ustaljeno mišljenje da Šveđani uvek pokušavaju da stvari rešavaju konsenzusom, ali i da je mnogo bolje pripremljena za novonastalu kriznu situaciju u Evropi.
Tako londonski Independent zaključuje da Levena ne bi trebalo da čudi što Švedska više nije ono što je bila pre samo deset ili dvadeset godina, jer je upoznat sa statistikama koje govore da mnogi mladi ljudi nemaju odgovarajući posao, niti stan.

Još jedna statistika koju objavljuju švedski mediji pokazuje da prema podacima odbora za migracije, nedeljno se 2.000 ljudi prijavljuje za azil. Neke računice ukazuju da se u toku ove godine u Švedsku doselilo 80.000 azilanata iz Sirije, Avganistana, Somalije i Irana, što je najveći broj još od 1992. i rata na prostoru bivše Jugoslavije.

Istovremeno, Bilt kaže da se tempo otvaranja novih radnih mesta mora nastaviti uprkos strukturnim pitanjima koja se nameću od početka krize 2008, i zaključuje da bi status države blagostanja mogao biti doveden u pitanje i zbog starenja stanovništva. U tom smislu, imigracija je više deo rešenja nego deo problema, zaključuje Bilt. Sasvim suprotno, iz redova SD poručuju da je sadašnji liberalni useljenički zakon zapravo ekstremistička politika, a martovske izbore najavljuju kao referendum o imigraciji.

Naposletku, Independent zaključuje da veliki deo onih koji su glasali na izborima u septembru ima nelagodan osećaj da je onih 13 odsto koji su glasali za desničare ostvarilo nesrazmerno veliki uticaj na švedsku politiku.
Da li je osećaj nelagode trajno stanje, saznaće se u martu. U suprotnom, najšire otvorena vrata za imigrante iz čitavog sveta treskom će biti zatvorena.